Investitori "pod ručnom“, ali u građevinarstvu ne kukaju mnogo (FOTO/VIDEO)

Građevinska industrija Srbije već deceniju je vodeća grana klasične privrede koja vuče celu ekonomiju napred. Međutim, u 2022. godini zabeležen je pad investicija u ovom sektoru, a sve manje traženih građevinskih dozvola u poslednjih godinu dana najavljuje da je ova grana privrede u maloj krizi.

Međutim, ta kriza ne pogađa sve jednako i mnogi i dalje sa optimizmom gledaju na 2023. godinu, saznao je 24sedam iz razgovora sa učesnicima 47. Međunarodnog sajma građevinarstva.

Lepo počela godina...

- Mali pad postoji ali ne toliko značajan da bi se to osetilo u našem poslu. Kriza i manje građevinskih dozvola više pogađaju sektor visokogradnje, odnosno stanogradnje, dok se kod niskogradnje, odnosno puteva radi i planira rekao bih sve više. Ova godina je počela za nas dosta lepo, kupci su veoma aktivni, i domaće i brojne strane firme koje rade kod nas. Ako bi se obistinile najave, bilo bi to jako puno posla ali i uzeto sa nekom rezervom, mislimo da će godina biti bar na nivou prošle, a možda i malo bolja - kaže za 24sedam Saša Sekulić, direktor firme „NS Union tehnika“ iz Novog Sada, koja građevinsku industriju snabdeva mašinama u oba sektora, od bagera i utovarivača do mašina koje transportuju beton na veliku visinu.

Sekulić kaže da mnogo toga u građevinarstvu i investicijama ne zavisi od nas ovde, već je posledica klime i uslova koji se stvaraju u svetu, ali da ne očekuje da bi moglo biti nekih većih problema.

A da velikih problema nema vidi se i u tome da ljudi dolaze i za svoje firme kupuju mašine koje koštaju od 20.000 evra za mini-bager do 250.000 evra za najvećeg bagera guseničara koji je izložen na ovogodišnjem Sajmu. To niti je mala, niti kratkoročna investicija.

24sedam/Katarina Mihajlović

- To su dugoročne investicije u mašine i opremu koja traje dugo i nije se lako odlučiti za kupovinu, pogotovo u ovo vreme kada su krediti postali skuplji. Zbog toga smo mi uspeli da u saradnji sa dve lizing kuće jedini na tržištu obezbedimo fiksne kamate, a kod pojedinih proizvođača i nula posto kamate. To nisu male uštede na nečemu što se otplaćuje od dve do pet ili šest godina – napominje Sekulić.

Još kad bi se vratile subvencije...

Svet, odnosno Rusiju i Ukrajinu zbog rata i Kinu zbog čelika, kao prevashodne velike „krivce“ za kretanje u građevinskoj industriji vidi i Goran Vrekić, direktor firme „Vol produkts“ (Wall Products). Ali, za neke druge padove krivica je samo na nama.

Ova građevinska firma, takođe iz Novog Sada, prodaje profesionalnu građevinsku opremu, skele i mašine iz četiri zemlje EU domaćim firmama „svih veličina“.

- Pad zbog spoljnih faktora u našem građevinarstvu postoji, investitori su sada oprezniji a sa njima i kupci iz građevinskih firmi. Pad prodaje stanova je sve usporio ali mi opšti pad ne osećamo toliko jer imamo dosta stalnih kupaca, više od hiljadu – kaže za 24sedam Vrekić.

Međutim, i ti stalni kupci sada kupuju manje mašina i opreme nego pre neku godinu, jer su izgubili državni podsticaj.

- Pre dve godine je bila subvencija za građevinsku opremu i tih 25 odsto razlike u ceni nije mala stvar jer je ova oprema skupa i velika su ulaganja. Tim pre što je ta oprema poskupela za 25 odsto za to vreme. To je u međuvremenu izbačeno za građevinske skele, a ostala je subvencija samo za neke mašine kojima se mi ne bavimo. I zbog toga smo imali 15 odsto manje prometa prošle godine – objašnjava deo problema Vrekić.

I on najave o investicijama gleda sa umerenim optimizmom.

- Dosta se obećava ali se to nešto usporeno realizuje. Za ovu godinu ne znam kako će biti, jer i naši kupci još čekaju da vide kako će ići. Malo čekaju da vide šta će biti sa investicijama, malo pad cena ali zasad se ništa ne dešava – ističe naš sagovornik.

Građevinarstvo vuče privredu

Država Srbija je ove godine opredelila za kapitalne investicije 3,6 milijardi evra, što je više nego u prošlom budžetu, kako bi nadomestila primetno manje investicije privatnih investitora.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ministar građevinarstva Goran Vesić je na otvaranju Sajma najavio završetak prvog dela Moravskog koridora u aprilu, a drugog u oktobru, u junu se završava obilaznica oko Beograda kod Bubanj potoka, do kraja godine put Sremska Rača – Kuzmin. Zatim, nastavlja se izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice koja bi trebalo da bude gotova do kraja 2024. godine.

Ove godine će se potpisati i ugovor za još jednu brzu saobraćajnicu od 175 kilometara Bački breg – Sombor – Kikinda, a sledeće za izgradnju autoputa Zrenjanin – Novi Sad, kako je najavio ministar.

Najavljena ulaganja u infrastrukturu, ako se ostvare ove godine, mogla bi da održe nivo učešća građevinskih i infrastrukturnih radova u BDP-u na 6,4 odsto, koliko je bilo 2022. godine.

To učešće je lani povećano sa šest odsto 2021. godine, iako je vrednost radova pala za 11 odsto, sa 4,9 milijardi evra na 4,4 milijarde.

VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi