Pad industrije neprijatan, ali ne previše zabrinjavajući: Visoke cene u regionu škode i Srbiji
Prerađivačka industrija u Srbiji je počela da ozbiljnije oseća posledice ekonomske krize u svetu, a zbog visoke inflacije u regionu štetu trpi i naša prehrambena industrija
Na pesimističke vesti iz sveta danas, gde se prognozira da će globalni ekonomski rast biti svega dva odsto, stigli su nimalo ružičasti podaci o industrijskoj proizvodnji i izvozu Srbije. A ti podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je zabeležen pad u sektorima koji čine 68 odsto domaće privrede.
Rast industrijske proizvodnje je, gledano oktobar na oktobar, praktično na nuli (pad 0,1 odsto), a u periodu za prvih deset meseci ove godine u plusu za 1,7 odsto. Problem je što je prerađivačka industrija pala dva odsto u oktobru, poljoprivreda 7,7 odsto, a građevinarstvo čak 12,4 odsto.
Nema razloga za brigu...
Međutim, kažu analitičari, generalno nemamo razloga za očajavanje jer se privreda Srbije i dalje drži dobro, s obzirom na to koliko traje svetska ekonomska kriza i kakva joj je dubina.
- To je sve očekivano i nastavak je trenda koji je uspostavljen. U ovom trenutku je dobro što je rudarstvo u velikom rastu u odnosu na ostalu industriju, veliki pad u sektoru električne energije je sada značajno smanjen, ali, nažalost, pokvarila se dinamika u prerađivačkom sektoru. I to brine, posebno u nekim oblastima kao što je prehrambena industrija. Tu smo izvozno zavisni i taj pad predstavlja signal da pada kupovna moć i da zbog krize koja dugo traje slabi životni standard u regionu – objašnjava za 24sedam Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi“.
Pročitajte još:
Taj pad kupovne moći ne vidi se (još) u Srbiji, gde statistika beleži rast prometan na malo, i to za značajnih 23,8 odsto u tekućim cenama. Rast od prošlog oktobra do ovog u stalnim cenama (čime se isključuje uticaj inflacija) jeste pet odsto, što znači da je prodato čak više robe.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
- Naša maloprodaja je na vrlo zadovoljavajućem niovu, ali prehrambeni sektor je veoma zavisan od izvoza, a u okruženju već postoje problemi sa inflacijom, i time pada tražnja i za našim proizvodima – ističe naš sagovornik.
Kriza već predugo traje
Ostala statistika je, više-manje, očekivana. U industrijskom sektoru osnovnih metala stvari loše stoje već neko vreme, jer je u Železari Smederevo (HBIS) ugašena jedna visoka peć već nekoliko meseci zbog male tražnje, automobilska industrija je „takva kakva je“ već godinama zbog nedostatka čipova…
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Jedino što je u poslednje vreme iskočilo jeste građevinska industrija, I to negativno, jer sada beleži pad od visokih 12,4 odsto, oktobar na oktobar. Kada se uporede vrednosti izvedenih građevinskih radova trećeg kvartala ove godine i trećeg kvartala prošle godine, a u cenama iz 2021. (stalne cene), vrednost je opala za ne malih 13,5 odsto.
- Pad je prisutan, ali treba imati u vidu da smo prošle godine imali radove na Južnom/Balkanskom toku, i to je napravilo visoku statističku bazu za ovu. Ipak se u Srbiji ne gradi mnogo manje koliko možda sada izgleda prema podacima iz statistike – napominje Nikolić.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Zbog visoke statističke baze pašće i stope rasta u spoljnoj trgovini, gde su one tokom ove godine bile “naduvane“ ekstremno visokim cenama nafte i gasa.
- Da, to pogotovo važi kod uvoza, gde smo u drugom tromesečju imali enormno visoke cene energenata. Sada su cene mnogo niže, ali videćemo kako će se tu situacija odvijati – podseća Nikolić.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Trenutno su te brojke veoma visoke, uvoz je u oktobru bio gotovo 30 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine, a izvoz za odličnih 22,4 odsto. Za period prvih deset meseci, te stope su 27 odsto i 36 odsto.
Sve u svemu, oktobarski podaci statistike su potvrdili ono što je već navođeno u procenama rasta bruto društvenog proizvoda, recimo Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.
- Imamo dodatno usporavanje, ali će ukupan rast BDP-a ipak u 2022. godini biti od dva do tri odsto – zaključuje Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari