EKSKLUZIVNO Tvorac Li-Ion baterije Dejan Ilić za 24sedam: Baterije će pojeftiniti a Srbija zaraditi (VIDEO)

Električni i hibridni automobili su veoma popularni u svetu, u naprednim zemljama Evrope već ćine značajan deo kupovine novih vozila ali brže usvajanje elektromobilnosti je globalno zapelo sa – baterijama.

Baterije i dalje presudno određuju (visoku) cenu električnih vozila i dokle će to tako biti, kao i da li treba da se plašimo litijuma i može li Srbija da ima svoju fabriku baterija 24sedam je razgovarao sa Dejanom Ilićem profesorom Univerziteta u Gracu i dugogodišnjim šefom istraživačkog tima u čuvenoj „Varti“ u Nemačkoj.

- Tehnološki napredak ide svojim tokom i kod baterija, mada naša kreativnost u elektrohemiji i elektromaterijalima zaostaje malo za, na primer, proizvodnjom čipova ili motora. Baterije su najveći problem elektromobila i one koče njihov razvoj. Tu ima dosta mesta za poboljšanja, pogotovo kada govorimo o nanotehnologijama. Zbog toga mislim da ćemo već sledeće godina da imamo osetno smanjenje cene baterija. Neće one biti sto evra, jer baterija za električni automobil svašta mora da omogući, ali neće više jedna koštati ni 1.000 evra – kaže Ilić.

Profesor ističe da, međutim, nije samo baterija ona koja „nabija cenu“ električnim automobilima i zbog koje su oni i dalje cenom nepristupačni većem delu vozača.

- Morate biti svesni da je bateri menadžment (upravljanje efikasnošću) veoma važan deo same baterije a na njega ide jedna trećina novca u razvoju ide na to. Svi veliki proizvođači automobila u Nemačkoj imaju slične baterije ali svako ima svoj bateri menadžment prilagođen određenim motorima i automobilima – ističe Ilić.

Profesor Ilić zna o čemu govori, jer dugo je bio na čelu razvojnih timova na univerzitetima i direktor u nemačkoj „Varti“. Njegov tim je i napravio litijum-jonsku bateriju kakvu danas poznajemo i koja je osnova u električnim automobilima ali i drugim uređajima. Od baterije za pejsmejker, koju je napravio ranih osamdesetih do prve baterije za jedna automobil krajem te decenije, po narudžbi Nikolasa Hajeka, vlasnika „Svoča“ i tvorca „smarta“.

Printscreen/Instagram/milosvucevic_gradonacelnik

Sagovornik 24sedam istiće da kod baterija nije, kao što se u javnosti smatra, najveći problem nije domet već – bezbednost. Jedna vatra u automobilu (motor sa unutrašnjim sagorevanjem) ne sme se zameniti drugom (baterije koje eksplodiraju).

Treba li da se plašimo litijuma?

Bezbednost u vezi sa litijum-jonskim baterijama veoma je aktuelno i u javnosti kontroverzno pitanje zbog iskopavanja u dolini Jadra. Profesor Ilić kaže da se litijuma ne treba plašiti, samo sa celim projektom iskopavanja i reciklaže u primarnoj preradi, stručno rukovati i neće biti nikakvih problema.

24sedam/Nenad Vujanović

- Baterije smo dosad proizvodili od mnogo opasnijih materijala, kadmijuma, nikla, sa olovom živimo već dvesta godina a sad se u Srbiji plašimo litijuma… Mnogo je tu nestručnosti i nelogičnih argumenata protiv iskopavanja litijuma. „Varta“ ima u Hanoveru fabriku olovnih baterija i ljudi žive normalno, kao i u Elvangenu, kod Štutgarta, u centru grada – ističe Ilić.

To što ima veoma redak litijum, odnosno jadarid iz kojeg može da se estrahuje, Srbiju stavlja u poziciju da bi mogla da iskoristi taj veoma traženi materijal kao globalnu stratešku prednost. Međutim, rudnik litijuma je jedno a haj-tek fabrika litijumskih baterija sasvim drugo,

- Ne verujem da Srbija može da ima fabriku baterija za automobile i da se tu nosi sa globalnim igračima. Ali možemo da imamo fabriku baterija za „specijalne primene“. Dovoljno je samo da pokrijemo delić tržišta telekomunikacija ili baterija za skladištenje struje iz sistema solarnih panela, što danas skladištimo u kineske olovne baterije – kaže stručnjak.

Zbog toga je profesor Dejan Ilić uveren da će njegov zadnji projekat u prebogatoj svetskoj karijeri da bude upravo izgradnja fabrike litijumskih baterija u Srbiji.

Otac litijum-jonske baterije

Dejan Ilić je srpski i evropski naučnik iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva, elektronike. Ovaj globalno nagrađivani menadžer i profesor Univerziteta u Gracu, rođen u Selevcu kod Smederevske Palanke (1957) a studirao je fizičku hemiju u Beogradu i Drezdenu, gde je upoznao i Angelu Merkel, diplomirao je na Univerzitetu u Medonu u Francuskoj doktorirao u Drezdenu.

24sedam/Nenad Vujanović

Profesionalnu karijeru počinje 1983. u kompaniji „Varta“, gde je njegov razvojni tim napravio revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima: mobilnim telefonima, laptop računarima, PDA uređajima… Sarađivao je sa Stivom Džobsom za bateriju u „ajfonu“ ali i Nikolasom Hajekom za bateriju u prvom električnom „smartu“.

U Varti" je godinama bio izvršni direktor, i danas je član Nadzornog odbora, a potom je bio i direktor kompanije „Arri“, lider u proizvodnji televizijskih i filmskih kamera. Predsednik je UO Inovacionog fonda Srbije, profesor na univerzitetima Masačusets, Grac i Berlin, član Njujorške akademije nauka, vlasnik više od 600 patenata…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi