Ne žele da ostave kajmak nekom drugom: Nećete verovati ko kupuje "prljavu" industriju koju naftni giganti više ne žele!

Prvi zakon termodinamike kaže da se energija ne može stvoriti ili uništiti već samo preneti sa jednog mesta na drugo. Čini se da isto važi i za samu energetsku industriju. Pod pritiskom investitora, aktivista i vlada, šest najvećih zapadnih naftnih kompanija od početka 2018. godine otarasilo se 44 milijarde dolara dobara vezanih uglavnom za fosilna goriva.

Industrija očekuje prodaju u vrednosti od 128 milijardi dolara u narednim godinama, kažu iz konsultantske kuće Wood Mackenzie, a prenosi Ekonomist. Prošlog meseca iz ExxonMobila rekli su da će prodati svoje kanadsko poslovanje sa škriljcima, a Shell je blokirao svoja preostala nigerijska naftna polja. Ali većina ovih zastarelih rudnika se ne "zatvara". Umesto toga, "sele" se iz transparentnih tržišta u mutnije okruženje...

A obećali da će se osloboditi fosilnih goriva

Mnogi završavaju u rukama privatnih kompanija (PE). Samo u protekle dve godine ovakve firme su kroz 500 transakcija kupile dobra vezana za naftu, gas i ugalj u vrednosti od 60 milijardi dolara, za trećinu više nego što su uložile u obnovljive izvore energije.

Neki poslovi bili su vredni više milijardi dolara, sa gigantima kao što su Blackstone, Carlyle i KKR koji su od energetskih grupa, rudara i komunalnih preduzeća preuzeli ogromna naftna polja, elektrane na ugalj ili gasne mreže. Mnogi drugi poslovi, zapečaćeni od strane manjih rivala, dobijaju malo publiciteta. Ovo se ne poklapa sa najavljenom poslovnom politikom brojnih penzionih fondova, univerziteta i drugih investitora privatnih fondova, od kojih je 1.485, sa imovinom od 39 biliona dolara, obećalo da će se osloboditi fosilnih goriva. Ali malo ko je spreman da ostavi kajmak nekom drugom...

Afera privatnih kompanija sa naftom nije nova. Između 2002. i 2015. godine, rastuća globalna potražnja za gorivom gurnula je njegovu cenu iznad 100 dolara po barelu, što je dovelo do eksplozije među fondovima fokusiranim na "uzvodne“ imovine – istraživanje i proizvodnju, posebno na hidrauličko frakturiranje.

Ali su tada Saudijska Arabija i njeni saveznici, radi da slome američki Shell, poplavili tržište, što je dovelo do toga da firme koje se bave bušenjem bankrotiraju, a ugovori propadnu. Otkupni fondovi koji su se nameračili na fosilna goriva oglasili su desetogodišnje interne povratne stope (IRR) od 0,7 odsto krajem juna 2021, smatra Prekuin, firma koja se bavi obradom podataka.

"Jeftin kapital" im draži

Ipak, "vetar je promenio smer". Kako potražnja za naftom i gasom ostaje usled sniženih investicija u proizvodnju i manje ponude, cene su ponovo u usponu. Shell očekuje IRR od 20 odsto za investicije u proizvodnju sirove nafte, naspram 10 odsto za obnovljive izvore energije. Otkupni fondovi, koji dosta često imaju životni vek od 10 godina, mogu očekivati da novac povrate za upola kraće vreme, u najvećoj meri preko operativnog protoka novca koji kupovina firmi donosi, pre nego od preprodaje.

Pixabay/pasja1000

Mogu i jeftino da obezbede kapital, u suprotnosti sa divovima koji imaju godišnju stopu od oko 10 odsto, oni obično finansiraju energetske ugovore sa dugom od 80 odsto i kamatnom stopom od 4,5 odsto. A popusti na "braon sredstva" od strane berze, koji su uslovljeni faktorima održivosti pre nego finansijskim činiocima, stvaraju zbrku sa cenama, što ide naruku privatnim fondovima.

PE menadžeri takođe su mudro izmenili svoju strategiju. Mnogi od njih više ne reklamiraju energetske fondove, osim onih koji se bave obnovljivim izvorima energije. Umesto toga, sva sredstva za proizvodnju sirove nafte zajednički se grupišu u fondove koji se vode kao "rast“ ili "dobra prilika“, koji pokrivaju čitav dijapazon industrija. Privatni kreditni fondovi grabe kredite za naftu i gas od banaka.

Prvo dividenda, a onda sve ostalo...

Najveća promena desila se u kupovini transportnih resursa, mahom naftovoda od strane privatnih infrastrukturnih fondova. Kako njih putem ugovora plaćaju veliki klijenti, divovi energetike i snabdevanja, oni su označeni kao veoma bezbedni, a takođe generišu i atraktivan IRR u opsegu od 10 do 20. Neke firme rade sve. U junu, menadžer fonda koji je u vlasništvu Brukfilda, sa sedištem u Kanadi, ostvario je zajedničko vlasništvo nad kompletnim portfoliom severnoameričkih pozajmica za naftu i gas ABN AMRO-a, holandske banke. U julu, Brukfild je pristao da plati 6,8 milijardi dolara za četvrtu najveću kanadsku naftovodnu kompaniju, samo dan nakon što su završili sedam milijardi dolara vredno prikupljanje sredstava za zeleni "tranzitni fond“.

Profimedia

PE firme kažu da im se može poveriti briga i o tome. Zato što imaju većinu akcija i izbegavaju večno budno oko javnog tržišta, nalaze se u jedinstvenoj poziciji da smanje emisiju i povećaju efikasnost. Ali razlozi da se prvo uzme dividenda, a tek onda razmišlja o svemu ostalom, rastu. Globalni privatni kapital, tj. novac sakupljen u fondovima koji tek treba da se potroši, dosegao je rekordnih 3,3 biliona dolara. Sa toliko para koje se mogu potrošiti menadžeri žele da naprave mnogo dilova, što znači da neće imati vremena da kuju značajne planove vezane za dekarbonizaciju, tvrdi Ekonomist. 

A ne deluje ni da investitori žure da popune praznine. Nedavno ispitivanje Probitas Partnersa, koji pomažu privatnim firmama da dođu do fondova, pokazuje da investitori danas gotovo da nemaju nikakve želje ka naftnim fondovima. Ali malo koji imaju pravila koja isključuju transakcije većih fondova, od slučaja do slučaja. Koristeći podatke od PEI Media, Ekonomist je pregledao osam PE firmi koje su zaključile poslove vezane za fosilna goriva u poslednje dve godine. Investitori u neka od najnovijih električnih vozila uključuju i 53 penziona, 23 univerzitetska i 32 fondacijska fonda. Mnogi su iz Amerike, kao što su Teacher Retirement System of Texas, University of San Francisco i the Pritzker Traubert Foundation, ali to je delimično zbog toga što su brojne institucije obelodanile svoje PE obaveze. Na listi se nalaze i britanski West Yorkshire Pension Fund i China Life.

Novca i dalje ima u izobilju

Tokom vremena, neki od investitora mogu da odluče da povuku svoj deo investicija u poslove vezane za fosilna goriva. Ali "treća klasa" spremno čeka priliku da uskoči, a to su državne firme i suvereni fondovi koji rade u senci. Prošlog meseca Saudi Aramco, kraljevska nacionalna naftna kompanija, kupila je 30 odsto rafinerije u Poljskoj ,dok je Somoil, grupa iz Angole, kupila naftne ofšor akcije u vlasništvu francuskog Totala. GIC iz Singapura je 2020. bio deo grupe koja je platila 10 milijardi dolara za udeo u gasovodu u Emiratima. 

Mogu li banke da deluju kao ograničavajući faktor? Veliki zajmodavci u Evropi će se uskoro suočiti sa "zelenim” testovima opterećenja, mnogi su najavili neto-nulte ciljeve. Njihov apetit za "upstream“ poslove se brzo "smanjuje“, navodi bankar sa Volstrita. Ipak, za velike poslove, tržišta obveznica ostaju otvorena. Manji ugovori mogu da se oslone na tržišta privatnih dugova. I dok zapadne banke izbegavaju davanje zajmova "midstream“ projektima, to nije slučaj sa azijskim bankama.

Likvidnost je i dalje u izobilju. Prošlog meseca je grupa investitora na čelu sa EIG, američkom firmom za otkup, angažovala Citigroup i JPMorgan Chase da joj pomognu da refinansira zajam od 11 milijardi dolara koji je podignut u junu za kupovinu saudijskih gasovoda. Bez obzira na to koliko duboko zađete u strukturu kapitala, čini se da zakoni termodinamike i dalje važe.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi