Najveći izazovi za srpsku privredu u 2022: Borba sa inflacijom, kamatama i energentima
Šta su najveći rizici s kojima će se suočiti domaća ekonomija prema mišljenju srpskih analitičara i stručnjaka
Inflacija, energetska kriza i kamatne stope su tri ključne reči za srpsku privredu, ali i globalnu ekonomiju, u 2022. godini. Oko njih će se, i bukvalno, vrteti svet!
U suštini, sve se svodi na poskupljenja, bilo da se radi generalno o cenama robe i usluga, ili cenama energenata (nafte, gasa i struje) ili skupljim kreditima zbog porasta kamatnih stopa. Na to ukazuju domaći analitičari, profesori fakulteta i članovi Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Velika neizvesnost
Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, projektovanu stopu rasta srpskog BDP-a u ovoj godini (4,5 odsto) mogli bi da ugroze upravo rast kamatnih stopa, inflacija i cena energenata. To predstavlja, kako on ističe, i najveće rizike s kojima će se naša ekonomija suočiti.
- Vrlo je teško proceniti rezultate privrede za 2022. godinu, jer nije sigurno kakve će se ekonomske poltike sprovoditi u svetu. Pre svega, postoji velika neizvesnost u vezi sa politikama centralnih banaka, odnosno kada i koliko će povećavati kamatne stope tokom 2022. godine, jer već sada ima najava nekih da će biti rasta kamata – naglašava Arsić.
Pročitajte još:
Takođe, kako dodaje, postoje veliki geopolitički rizici koji su doveli do rasta cena energenata i "ako oni u većem delu 2022. ostanu na visokom nivou, to će negativno uticati na kretanje BDP-a svih zemalja koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata, a Srbija je jedna od njih“.
- Taj uticaj na privredu biće negativan, samo je pitanje koliko – kaže Arsić.
Ipak, on naglašava da, ako bi se ostvarila procena rasta od 4,5 odsto, 2022. bi mogao da se očekuje rast zaposlenosti od dva do tri odsto.
- Očekuje se i relativno skroman rast zarada, pre svega zbog inflacije koja će biti oko pet do šest procenata, u zavisnosti od kretanja na svetskom tržištu i politike centralne banke – zaključuje on.
Oporavak je u toku?
Prema rečima bivšeg ministra finansija i vodećeg ekonomiste Svetske banke, Dušana Vujovića, evidentno je da svet izlazi iz krize i da je oporavak u toku.
Gerd Altmann/Pixabay
- Može se očekivati vraćanje na dugoročni pozitivan trend ali to će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama – istakao je Vujović.
On je naveo da postoje opasnosti da se pokrenu svi izvori inflacije, kako sa strane tražnje, tako i na strani troškova odnosno ponude. Najvažnije je, prema njegovom mišljenju da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu.
Profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić veruje da će Srbija 2022. godine imati rast od 4,5 odsto. On kaže da će događaji oko pandemije presudno uticati na ekonomije, te da se ne može sa sigurnošću reći pozitivno ili negativno.
- Rast Srbije je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama. To će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa – ističe Savić.
Problem koji raste...
Kako je ocenio, inflacija u Srbiji je najvećim delom uvozna i na nju u ovom trenutku dominantno utiče ponuda. Savić je rekao da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.
Čadež: Manji porez na dobit i uvođenje poreskog kredita
Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, istakao je da je 2022. godina novih prilika za dalji rast. Kako dodaje, izgledi srpske ekonomije, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu, i prema domaćim i procenama međunarodnih institucija, dobri su i na duže staze.
- Da bi se privredi olakšalo finansiranje tekućeg poslovanja i investicija u proširenje i modernizaciju proizvodnje, potrebno je nastaviti sa garantnim šemama za povoljnije kreditiranje, preispitati instrumente obezbeđenja koji predstavljaju nepremostivu prepreku za manje kompanije i nastaviti sa rasterećenjem privrede. Uveren sam da će se sa nastavkom privrednog rasta otvoriti prostor za značajnije smanjenje poreza i doprinosa na zarade, u meri u kojoj to ne ugrožava budžetsku stabilnost, smanjenje poreza na dobit sa 15 na deset odsto i ponovno uvođenje poreskog kredita - rekao je Čadež.
- Više se govori o biflaciji, odnosno da jedan deo cena stragnira ili čak pada, dok drugi deo cena “vuče” ozbiljno napred, što je trenutno situacija sa energentima. Razvoj inovativnosti mogao bi da odgovori na tekuće i potencijalne probleme, te ubrza oporavak, a kasnije i napredak - ocenio je on.
Profesor Goran Radosavljević istakao je da je u Evropi trenutno prosečna cena električne energije četiri puta veća od proseka prethodnih 10 godina, dok je gas 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka.
- Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla - rekao je on.
Profesor Miloš Erić naglasio je da Srbija ima problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošću i da će se taj problem samo povećavati. On je istakao da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, izgubiti strane investitore. Založio se za traženje alternative uglju u proizvodnji energije što pre, i dodao da dok je finansiranje još jeftino treba da razmišljamo o nuklearnoj energiji.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari