Šta čeka korisnike kredita: Da li će zbog inflacije porasti i kamate?

Za više od 140.000 građana Srbije, koliko se procenjuje da koristi stambene kredite, kao i za desetine hiljada onih sa keš kreditima, veoma važno pitanje u ovom trenutku je da li će i koliko još rasti inflacija jer će to i te kako uticati na njihove novčanike!

Naime, s rastom cena dolazi i do povećanja kamatnih stopa kredita, što znači da će svi koji su zaduženi morati više da plaćaju da bi izmirili svoja dugovanja. A za sada, barem tako tvrde u Narodnoj banci Srbije (NBS), nema brige. Kako ističu, trenutni rast inflacije u svetu, pa tako i u Srbiji, vode pre svega privremeni faktori.

- Vodeće centralne banke u svetu, Sistem federalnih rezervi i Evropska centralna banka, koje najviše utiču na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu i globalne finansijske uslove, za sada ne najavljuju da bi moglo doći do povećanja njihovih referentnih kamatnih stopa, jer i dalje preovlađuju ocene da trenutni rast inflacije vode pre svega privremeni faktori, čiji će se efekti postepeno iscrpljivati naredne godine, što će od druge polovine 2022. voditi i usporavanju globalne inflacije – kažu za 24sedam u NBS.

Važan je i kreditni rejting zemlje

Ipak, kako dodaju, "ove centralne banke bi u narednim mesecima mogle doneti odluku o smanjenju obima kupovine aktive banaka, koji je povećan sa izbijanjem pandemije“.

- Čak i u slučaju da dođe do zatezanja monetarnih uslova povećanjem referentnih kamatnih stopa, cenimo da to neće biti naglo i da to neće znatnije povećati cenu evro-indeksiranih kredita na našem tržištu. Pritom, treba imati u vidu da na cenu evro-indeksiranih kredita u Srbiji pored odluka ECB, utiču i premija rizika zemlje i kreditni rejting, koji su povoljniji zahvaljujući značajno ojačanoj makroekonomskoj poziciji zemlje. Imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu zemlje i očekivan nastavak rasta kreditnog rejtinga na nivo investicionog, ocenjujemo da kamatne stope na kredite indeksirane u evrima ne bi trebalo značajnije da porastu u narednom periodu – smatraju u NBS.

Istovremeno, kako navode, kamatne stope na dinarske kredite kreću se blizu svojih najnižih vrednosti.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

- To je, pre svega, rezultat dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike NBS, kao i drugih podsticajnih mera koje smo preduzeli kako bismo u kriznim vremenima pružili podršku privredi i građanima i obezbedili rast kreditne aktivnosti. Ovo je zajedno sa obezbeđenom makroekonomskom stabilnošću omogućilo privatnom sektoru da postojeće obaveze refinansira po povoljnijim uslovima, što je smanjilo i troškove otplate postojećih kredita – kažu u NBS.

Usporavanje inflacije u 2022. godini

Njihova ocena je da je viša tekuća inflacija u Srbiji prvenstveno posledica delovanja nekoliko privremenih faktora, pre svega na strani ponude.

- Na rast inflacije uticao je bazni efekat usled niskog nivoa cena krajem prošle godine za vreme pandemije, zatim kretanja na svetskim tržištima koja se odražavaju na rast cena sirovina i energenata, kao i poskupljenje neprerađene hrane usled efekata suše. Svi ovi faktori spadaju u grupu onih na koje monetarna politika ne može da utiče – objašnjavaju u NBS.

Jan Vašek/Pixabay

Inače, NBS, kako kažu, očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja naredne godine i povratak u granice cilja, a nakon toga njeno kretanje u donjoj polovini ciljanog raspona (od 1,5 do tri odsto).

- S obzirom na sve to, ocenjujemo da bi povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo da se zadrže i u narednom periodu – zaključuje NBS.

Domino uticaj

Da su gotovo sve vlade sveta, usled kovida 19 i pandemije, pribegle određenim monetarnim merama podrške oporavku privrede, stimulišući potrošnju kroz pomoć građanima i privredi, navodi i Toma Ćukić, bankar i konsultant.

- Kovid kriza je specifična po svom uticaju na ponudu i potražnju zajedno, umesto pojedinačno kako je uobičajeno za prethodne svetske ekonomske krize. Prvo je smanjena radna snaga, koja dovodi do smanjenja ponude. Paralelno sa tim, prihodi određenih privrednih grana progresivno opadaju, a preduzeća smanjuju troškove i investicije pod uticajem očigledne smanjene likvidnosti. Ovi i drugi efekti “novog virusa” dovode konačno do smanjene potrošnje društva a time direktno i do umanjenje potražnje – kaže za 24sedam Ćukić.

Pixabay

Kako dodaje, sledeći efekat u ovom domino uticaju na ekonomiju je pad ponude, te dodatni pad u privrednim kretanjima.

- Određen broj preduzeća ne može da održi likvidnost i obim posla, pa se zatvaraju, a zaposleni ostaju bez posla i prihoda. Gotovo sve vlade sveta su zbog toga pribegle određenim monetarnim merama podrške oporavku privrede, stimulišući potrošnju kroz pomoć građanima i privredi. Naravno, nije bilo moguće vratiti potrošnju i ponudu na isti nivo, ali delimični oporavak je postignut – navodi on.

Prema rečima Ćukića, stopa inflacije je direktno povezana sa kamatnim stopama.

Kako da ne dođe do "šoka"

- Ako inflacija raste, povećava se i realna kamatna stopa onoliko koliko je potrebno da se inflacija vrati na ciljani nivo, i obrnuto. Ovo se smatra relativno agresivnom monetarnom politikom, pa centralne banke nalaze ravnotežu u merama, stvarajući uslove za manji porast, odnosno pad kamatnih stopa pod uticajem inflacije – ističe Ćukić.

Iz svega ovoga može se zaključiti, kako dodaje, da je rast kamatnih stopa ekonomska posledica inflacije, ali da monetarne institucije mogu i sprovode mehanizme kojima kontrolišu nivo promene kamatnih stopa.

- Iako iz stručnog ugla gledanja možemo očekivati povećanje kamata, ono može biti kontrolisano tako da ne predstavlja ekonomski “šok” - zaključuje Ćukić.  

Dakle, kratkoročno posmatrano, kamate na kredite neće se menjati ili će to pomeranje naviše biti minimalno i praktično zanemarljivo. Ipak, za neki dalji period treba sačekati odluke i poteze američkog Fed-a i Evropske centralne banke.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi