Cena gasa od rekordnih 2.200 dolara je besmislica, ali "Evropa je sama kriva": Šta ćemo mi?

Cena gasa u Evropi je na tržištu za brzu isporuku prvi put u istoriji juče ujutro je premašila nivo od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno 172 evra po megavatu, a onda je taj dan završila sa novim rekordom kada je cena gasa dignuta do 2.200 dolara, zabeleženo je na londonskoj ICE berzi. Treba li Srbija da se ozbiljno zabrine zbog toga, pogotovo u svetlu drame koju je izazvao kolaps dela elektroenergetskog sistema usled lošeg uglja u TENT-u i pojačanog uvoza gasa zbog toga?

Da tu cenu neće niko, pa ni Srbija, da plaća, tvrdi za 24sedam Vojislav Vuletić, predsednik UO Udruženja za gas Srbije (GASAS).

- Neće to niko ni da kupuje, jer nerentabilno je da kupujete gas po 2.200 dolara kada možete da mnogo jeftinije kupite naftu i mazut i napravite struju. Ta cena je samo cirkus i posledica neracionalnog ponašanja zemalja Evropske unije, potpomognutog pritiskom i tvrdnjama Amerikanaca da će oni obezbediti dovoljno gasa umesto Rusa. Tog gasa nema i sada se plaća cena. Kada budu pustili gas normalno preko Severnog toka 2 biće ponovo 400 dolara i ovo će se zaboraviti – kaže Vuletić.

Milioni već otišli

Plaćanje 2.200 dolara bilo bi pogubno za Srbiju, koja je već ovih dana izdvajala milione evra da bi platila nedostajućih šest miliona kubika gasa dnevno zbog problema u elektroenergetskom sistemu.

Za tu količinu gasa, čiji manjak se pojavio u dva navrata u poslednja dva meseca (zbog kvara na gasovodu u Bugarskoj krajem oktobra i sada zbog TENT-a), Srbija je u ovoj turi plaćala 4,7 miliona dolara dnevno. I to pri ceni gasa od 790 dolara na berzi i nešto povoljnijom cenom Rusa za količine koje nisu u ugovoru, a čije je važenje produženo do maja.

Pitanje je odakle bi se našao novac za tri puta veću cenu, ili oko 14 miliona evra dnevno, kada bi moralo da se plaća berzanskih 2.200 dolara.

Srećom, građani Srbije ne moraju da brinu o svetskoj ceni gasa, bar do proleća i novog ugovora sa Rusima, za koji se već najavljuje za polovinu veća cena od ranijih 270 dolara. A ta bezbrižnost nije mala stvar jer, recimo, u Estoniji je građanima samo u oktobru cena gasa podignuta četiri puta.

Neozbiljna Evropa

Rekordna cena gasa možda nije toliko iznenađenje, ako se gleda gotovo konstantan rast od polovine ove godine a koji je uzleteo u jesen, ali jeste zapanjujuće ako se sagleda da Evropa zapravo nije ni u kakvoj drugoj vanrednoj situaciji.

Ukoliko se izuzme kovid, koji bi sa zaključavanjima i usporavanjem privrede zapravo trebalo da obori potrošnju, u Evropi nema društvenih i političkih potresa koji bi izazvali ovakvu reakciju tržišta. A ovolika cena nije bila ni 2006. godine, ni 2009. a ni 2014. kada je Evropa bila bez dobrog dela ruskog gasa zbog spora sa Ukrajinom.

- Tada se Evropa ozbiljnije ponašala i skladišta su bila puna pred zimu, pa ni cena nije mogla da skoči toliko. Ovoga puta bilo im je obećano da će gas doći s druge strane pa nisu ugovarali sa Rusima iz političkih razloga – objašnjava Vuletić.

Pixabay

S ovakvim gledanjem slaže se ekonomista Goran Radosavljević, profesor FEFA i generalni sekretar Naftnog komiteta Srbije.

- Došlo je do izuzetnog poremećaja na energetskom tržištu u čitavoj Evropi, pre svega u sektoru gasa i struje. I takvih epizoda sa rekordnim cenama ćemo imati još do kraja zimske sezone, bez obzira na cenu nafte, s kojom bi gas trebalo da bude „vezan“ a koja je ovih dana pala daleko ispod 80 dolara. Vidimo i da je struja juče recimo bila 380 evra za MWh u Francuskoj, a 360 evra kod nas, što nije normalno jer bi trebalo da bude između 50 i 100 evra. A za narednu sezonu ćemo videti da li je Evropa nešto naučila iz ove krize o praznim obećanjima Amerikanaca sa komprimovanim gasom (LNG), Norvežana sa njihovim praznim gasovodom ka Poljskoj ili gasom iz Azerbejdžana koji nikako da stigne – ističe Radosavljević.

Posledica tranzicije ka ekološkim izvorima

Radosavljević dodaje da je, pored geopolitičke pozadine problema, potrebno istaći i neke dugoročne razloge i probleme.

- Ova kriza je u suštini posledica tranzicije ka ekološkim izvorima energije, koja kaska i ne ide kako treba, a izbacuje se ugalj, čak nuklearna energija kao u Nemačkoj. Na to se nadovezala pandemija, jer s početka godine se verovalo da će se ekonomije oporavljati mnogo sporije. Ispostavilo se da je svet već ove godine gotovo izašao iz krize i da je potražnja na nivou iz 2019. godine. Sudario se čitav niz loših procena - zaključuje Radosavljević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi