Da li su nam "kinezi" spas: Električni automobili i dalje retkost u Srbiji
Da li su jeftinija vozila iz Kine mogućnost da se i građani Srbije u većoj meri "voze na struju“ ili ima još neka mogućnost
Mala kupovna moć i slaba mreža punjača u Srbiji i dalje drži vozače podalje od električnih automobila, iako je trend "vožnje na struju" u Zapadnoj Evropi sve jači i jači. Spas bi, kao i u slučaju druge robe široke potrošnje, od televizora do telefona, mogao biti u jeftinijim vozilima iz Kine koja se nude na domaćem tržištu. Ali, postoje i druge alternative da i građani Srbije oprobaju kako je to kad se "nagazi“ papučica beskompromisne snage elektromotora.
- Generalno, ponuda električnih automobila u Srbiji je slaba, ona su i dalje skupa za nas ali postoje dve firme koje nude povoljnija vozila iz Kine. To su gradski automobili, koji bi trebalo da budu zanimljivi ovdašnjim kupcima, ali potražnja nije na nekom značajnom nivou. Ljudima je to i dalje novo, plaše se "dometa“, plaše se baterija... – kaže za 24sedam Borjan Vučković iz "Vozim na struju“ i "Židou centro Balkan“, uvoznika istoimene marke kineskih automobila na struju.
Da je potražnja daleko ispod evropskog trenda, a pogotovo onog iz Skandinavije, potvrđuje i Ivan Todorović, vlasnik "Autocentra Rašić“, koji je uvezao kontingent vozila iz fabrike u grupaciji "Đili“ (kineski vlasnik "Volvoa“) u kojoj se proizvodi i čuveni "smart“.
Mnogo problema, malo rešenja
- Mnogo smo para uložili u to ali prodaja ne ide. Ovdašnjim kupcima je mnogo da za električni automobil daju od 14.000 do 18.000 evra, a da onda mogu da ga voze samo po Beogradu i nešto malo uz autoput Beograd-Niš – ističe Todorović za 24sedam.
Pročitajte još:
Srpsko tržište automobila, i novih i starih, u celosti, kuburi sa ponudom, a kod električnih ima i dodatnih problema.
Ni punjači nisu jeftini
Nema masovnosti e-automobila bez mreže punjača, kažu svi koji se ovom tematikom bave, ali ni postaviti punjač nije jeftino.
- Električni automobili su i dalje dosta skupi, sada imamo i problem sa fabrikom čipova za sva vozila u Kini koja ne radi. Ali, nisu to glavne prepreke. Domaći serviseri moraju da, ako hoće da se bave električnim vozilima, instaliraju skupu dijagnostiku i alate, da imaju svoje punjače, a sve to mnogo košta. A električni automobili se neće masovno kupovati sve dok ljudi ne budu imali gde da ih pune. Auto može preko noći da se puni na običnu utičnicu za struju ali ne možete baš da razvučete kabl od stana do parkinga – naglašava Vučković.
Kada su već električni automobili preskupi, a nema ni polovnjaka, jedino rešenje za uživanje u vožnji na struju ostaje rentiranje. Takva mogućnost postoji i u Srbiji, a za nju su zainteresovane i neke firme.
- U principu, sa firmama se radi dugoročan najam, a imamo mnogo upita od firmi koje se bave dostavom brze hrane. Uz najam od petnaestak evra na dan vi 140 kilometara, koliko pređe mali kineski automobil, za struju kao gorivo potrošite od 80 do 100 dinara. To se mnogo više isplati od lizinga ili kupovine vozila na kredit, u koje morate uračunati i 200 do 300 evra godišnje troška tehničkog održavanja – objašnjava Vučković.
Ako ste mislili da kupite e-polovnjaka…
Naravno, za one koji ne mogu ili ne žele da izdvoje desetine hiljada evra za novi automobil, pa bio on i na struju, uobičajeno rešenje su polovnjaci. Međutim, kada su e-automobili u pitanju, ni to rešenje nije uvek na dohvat ruke.
- Da, imali smo električne automobile u ponudi ali smo sve rasprodali, a nabavka vozila generalno je sada teška. Cene su bile od 10.000 evra za male gradske automobile, do 25.000 za limuzine u SUV-ove. Kako će biti od Nove godine, videćemo – kaže za 24sedam Ivan Marinković, menadžer prodaje "Balkan auta“, čija je ponuda predstavljena i na prvom srpskom "Sajmu korišćenih vozila“ u Beogradu.
Kad električni zagađuje više
Ivan Todorović ukazuje i na neke šire probleme i posledice električne mobilnosti.
- Praktičan problem je mreža punjača, koju nemaju ni Italijani, a kamoli Srbi, ali suštinsko pitanje je šta nam vožnja na struju donosi kao široj zajednici. Reklamira se kao ekološka, ali ako za vožnju trošite struju iz TENT-a, iz uglja, čemu električni auto, jer on tako zagađuje nekoliko puta više. U redu je da Norveška ima gomilu automobila na struju, ali oni je dobijaju iz nuklearki ili obnovljivih izvora, ali mi ovde u regionu… – naglašava Todorović.
On pojašnjava da je u studiji koju su radili sa Centrom za motorna vozila AMSS i hrvatskim HAK-om, dobijeno da kada se sagleda ceo proces proizvodnje električnog automobila (od pravljenja baterija pa do reciklaže) i njegova upotreba, električni automobil zagađuje tri do četiri puta više nego ekvivalentni klasični dizelaš.
Uz sve to, ističe on, prosečna potrošnja e-vozila je 10 do 20 kWh na 100 kilometara i kada bismo "sutra“ svi prešli na vožnju na struju bili bismo u katastrofalnom problemu i kada se radi o snabdevanju strujom i o ekologiji.
- Što se mene tiče, bolje da država subvencioniše hibridna i vozila na tečni naftni i zemni gas, nego električna vozila. Za subvenciju jednog električnog automobila možete da konvertujete na gas deset drugih i zagađenje brzo smanjite za minimum 50 odsto – zaključuje Todorović.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari