Kako trošiti zarađeno: Šta bi o novcu i deca trebalo da znaju

Kako raspolagati zarađenim, a ne samo kako novac zaraditi, i šta bi sve o novcu trebalo da znaju i mala deca, kada već ne znaju roditelji, bila je jedna od tema jučerašnje onlajn konferenciji „Za bolje obrazovanje – Škola u kojoj mi je dobro“.

Finansijska pismenost veština je koju bi si trebalo da posedujemo, UN ju je proglasio za jednu od najvažnijih u XXI veku, ali nije jača strana građanima Srbije. Da to ne bude tako i sa narednim generancijama trebalo bi da se pobrine škola, ali u našem obrazovnom sistemu finansijske pismenosti nema ni u strategiji obrazovanja a kamoli u praksi, istaknuto je na skupu koji je organizovala organizacija „Nauči me“, uz podršku Erste banke.

- U nekim zemljama deca o porezu slušaju i u predškolskom uzrastu, i već tada znaju odakle novac za vrtić, lampe na ulici, ko je to sagradio a ko platio. Kod nas je obrazovanje tako postavljeno kao da deca nikada neće ući u svet rada i novca. Imamo samo izborni predmet „Ekonomija i biznis“ u gimnazijama ali nama treba finansijska pismenost za svakoga i za svaki dan – napominje Eleonora Vlahović, savetnica u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).

Da Srbi malo znaju o novcu u sopstvenom džepu govori i podatak da su nam pune kladionice i da je prošle godine profit ovih firmi iznosio 443 miliona evra, istakla je Milena Marić iz Društva matematičara Srbije, koje na svom sajtu ima i platformu za učenje srednjoškolaca.

- Toliko veliki iznos dosta govori o tome koliko znamo šta je „matematičko očekivanje“, ali i o tome da učenici nisu pazili na časovima. A nisu pazili ni roditelji, koji i dalje nisu svesni koliko će ih izaći „sitnica“ u razlici kredita sa tri a koliko sa četiri odsto kamatne stope. Da ne govorimo kursnim razlikama i o tome što su uzimali kredite u „švajcarcima“ – objašnjava ova profesorka matematike u IX Beogradskoj gimnaziji.

A onda se čudimo kada dođe međunarodno PISA testiranje i pokaže se da deca od 15 godina ne razlikuju bruto i neto zaradu, ne znaju zašto se plaćaju doprinosi i kome ide taj novac…

- Imali smo propale banke koje ljudima nudile ogromne kamate za štednju, probleme sa kreditima, ljudi i dalje ne razlikuju nominalnu i efektivnu kamatnu stopu, svi bi da „ulažu u nekretnine“ a ne znaju šta je amortizacija, oportunitetni trošak… Sada ne možete da prodate vikendicu za 10.000 evra, a vaši roditelji su je kupili za 100.000 maraka pre nekoliko decenija. Da ste te pare stavili na berzu sada bi imali milion – ističe računovođa i poreski savetnik Milan Trbojević, vlasnik firme „Knjiški moljac“.

Trbojević kaže da je sveto važno naučiti u školi, ali ne samo finansijske pojmove već da deca znaju da misle.

- Ako omane škola, decu će nam učiti Tik-tok i društvene mreže. Ali ne samo šta je šta, već decu moramo naučiti da misle inaće će ih „obrazovati“ ko stigne a to sigurno ne želimo – podvlači Trbojević.

Trbojević je naveo neke plastične primere kako da nastavnici ali i roditelji uče decu finansijskoj pismenosti od malena.

- Kupite detetu sladoled i pojedite mu odmah 30 odsto i tako će odmah naučiti šta je porez. Ili u školi podelite kolač ili bilo šta drugo a da prvi red boje veće parčiće nego ostali, i svi će biti svesni kako se deli budžet i da ako jedni dobiju više da će drugi da dobiju manje – rekao je ovaj poreski savetnik.

Hoće li ChatGPT uništiti obrazovanje?

Finansijska pismenost samo je deo problema koje ima srpsko obrazovanje, uz još mnoge druge koje deli sa svetom. Na onlajn konferenciji istaknut je i globalni problem uklapanja brzonapredujućih savremenih tehnologija u sistem nastave.

- U SAD gotovo 50 odsto studenata studije završava onlajn. Virtuelna realnost, veštačka inteligencija i imersivna tehnologija se uveliko koriste jer vizuelnom, prostornom i zvučnom „uključenošću“ lakše postižu i emocionalnu uključenost kada se zaista „događa učenje“. Neke tehnologije su pristupačne već za 1.000 dolara ali sve zahtevaju i dodatnu obuku nastavnika i drugačije koncipiranje nastave. No, ni to nije nesavladivo i veliki uspeh postiže se već sa desetak sati seminara – napominje Bojan Lazarević, profesor obrazovnih tehnologija na Univerzitetu u Floridi.

Nove tehnologije donose i nove izazove ali bude i neke stare strahove. Aktuelan je strah da će „klasično“ učenje i obrazovanje uništiti programi koji korist veštačku inteligenciju, poput čet-botova nalik famoznom ChatGPT.

Milan Petrović, direktor „Nauči me“ je prezentavao kako se lako zadaje zadatka čet-botu da uz samo nekolik instrukcija napiše pismeni rad svime poznate osnovnoškolske teme iz srpskog jezika  „Jesen u mom gradu“, ili „Fotosinteza“ iz biologije.

- Ne treba se plašiti veštačke inteligencije, ona ne zamenjuje čoveka i može biti korisna kada se koristi na pravi način. Zato, poigrajmo se čet-botovima zajedno sa decom i neka to bude osnova od koje se kreće u produbljivanje znanja – napominje Petrović.

Da AI, i generalno tehnologija, treba da pomaže ali ne i da „radi umesto učenika“, slaže se i profesor Lazarević.

- Kada se danas kod nas studentima isključi tehnologija, više nemamo studenta kakvog smo imali dotad. Vokabular se spusti sa 3.000 ili 4.000 reči na 500, nastaju konceptualni problemi. Već nekoliko godina na ispitima je studentima isključen internet i u svakoj generaciji imate da neko bukvalno zaplače zbog toga. A ja radim sa doktorantima… - zaključuje profesor sa Univerziteta Floride.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi