Kako se vodi kućni budžet a kako pokreće biznis, sad znaju i mladi u Srbiji
Učenici srednjih škola po Srbiji više se neće brukati na međunarodnim testovima, znaće kako se štedi, troši i investira, a više im ni ozbiljni finansijski termini i operacije neće biti strani, kao njihovim roditeljima
Kako se sve može uložiti novac, koje rizike to nosi, kao se do malog kapitala kroz štednju uopšte dolazi, šta je kredit a koje su zamke kreditne kartice… sve to i još ponešto prava je misterija za većinu građana Srbije. Znaju da tamo negde u svetu postoje neke berze, investicioni fondovi, pa ni osiguranje života i privatni penzijski fondovi im nisu baš bliske stvari.
Ali, naša deca ne bi trebalo da imaju te muke i da budu isključena is savremenog sveta novca i finansija. Da takvo stanje ne bude i kod mlađih generacija pokušavaju da učini nekoliko kompanija iz sektora bankarstva i telekomunikacija u Srbiji koje su se priključile inicijativi Grupe za obrazovanje i projektu Finansijska pismenost.
- Učenici generalno, osim onih koji idu u srednje ekonomske škole, se sa ekonomskim terminom i sa terminima vezanim za biznis susreću kada odu na fakultet. Ali i tada samo na onim na kojima se izučava ekonomija i menadžment. To je jako kasno, jer iz srednje škole gimnazijalci izlaze finansijski nepismeni i nespremni da uplove u tokove savremene ekonomije i biznisa – kaže za 24sedam jedna od mentorki iz programa Katarina Veljković, nastavnica računarske grupe predmeta u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, i zvanično jedna od Top 50 nastavnika sveta za 2019. godinu.
Grupa za obrazovanje/Matija Vukov
Pročitajte još:
Kako kreirati biznis plan, od koga da traže pomoć za pokretanje biznisa, šta su investicioni fondovi, koje vrste osiguranja postoje... učenici mogu da nauče kroz programe poput „Učeničkih kompanija“, „Poslovnog izazova“, a sada i kroz obuku „Finansijska pismenost“.
- Ono što je na mene ostavilo jak utisak jeste radionica na kojoj smo kreirali budžet jedne četvoročlana porodice na osnovu ukupnih primanja roditelja, kao i radionica vezana za sprovođenje jedne biznis ideje. Kako pojedini moji učenici često imaju komentar da ih škola ne uči životu, naročito da ih ne uči kako da kako oni kažu “naprave pare”, ove radionice su bile pravo osveženje i sa zadovoljstvom su ih radili – napominje Veljković.
Tek na tome kao se, ili kako bi trebalo da se, kreira budžet jedne porodice, na šta se troši novac i šta je važno za jednu porodicu, a šta za drugu, učenici su počeli da budu svesni veličine izazova koji se svakodnevno pred njihovim roditeljima.
Privatna arhiva: Katarina Veljković
Od Kragujevca i Brisela do Escape Room kao uzor za Evropu
Katarina Veljković mentor je i učeničkih kompanija, tri njene kompanije su se kvalifikovale na Nacionalno takmičenje, jedna bila druga a jedna predstavljala Srbiju na Evropskom takmičenju u Briselu.
Član je radnih grupa za izradu nastavnih programa za osnovnu školu i gimnaziju u oblasti računarstva i informatike a zajedno sa svojim učenicima je radila projekat „Escape Room“ iz kojeg je nastala nastavna metoda proglašena u Torinu 2022. godine kao najinovativnija evropska nastavna praksa.
U njoj se kreirala kompjuterska interaktivna igrica kroz koju se učilo o bezbednosti na internetu.
Do sredine oktobra ove godine tu praksu Evropska trening fondacija (ETF) kao „studija slučaja“ proverava u dve kragujevačke škole i potom bi ona mogla da se usvoji kao preporuka nastave za EU.
- Da, većina nije „imala pojma“ kako sve te različite potrebe njihovi roditelji uspevaju da pokriju sa svojim prihodima. Čest komentar je bio da nikada do sada nisu razmišljali o tome. Međutim, vrlo brzo su to savladali, i to uz visoku svest o tome da jedna porodica treba da troši novac i za sport i kulturna dešavanja. A onda su došli i do toga kako bi i oni mogli da uštede od svog džeparca, i kako da dođu od novca za ekskurzije. Mnogo od onih starijih već ovo leto provode radeći neke poslove – ističe naša sagovornica.
Kroz ovu obuku učenici su stekli osnovne veštine upravljanja budžetom i usvojili su važne ekonomske termine.
Mihailu Popoviću, učeniku Šeste beogradske gimnazije, bilo je drago što je prošao ovaj program.
- Jako mi je drago što sam u školi pored nastave, imao prilike i da naučim nešto o finansijama jer nažalost, nigde u školi ne postoji nijedan predmet koji nam može dati saznanja o finansijama, o ekonomiji, o biznisu i ostalim granama o kojima smo učili na radionicama – kaže Mihailo.
Zadovoljna je i Sonja Mudrić, njegova koleginica iz Četvrte beogradske gimnazije, još jedna učenica od ukupno 500 učenika iz 15 srednjih škola u 13 gradova u Srbiji koji su završili ovaj program Grupe za obrazovanje (Dostignuća mladih u Srbiji, Nordeus fondacija, Inicijativa Digitalna Srbija i Centar za promociju nauke) i šest finansijski prosvećenih kompanija koje su dale čak 17 poslovnih mentora: Banka Intesa, Mastercard, OTP banka, Telekom Srbija, A1 i Wiener Stadtische osiguranje.
- Svaki učenik bi trebalo da ga prođe zato što smo sada u tom periodu kada odrastamo, kada svi punimo 18 godina, kada nam je svima važno da znamo ekonomske termine Ako ništa drugo, svi mi morati da odemo i da izvadimo našu karticu, a možda sutra i da pokrenemo neki naš biznis – rekla je Sonja.
Pilot projekat je završen sa prošlom školskom godinom, ali će se nastaviti i u novoj, ovoga puta verovatno kao prošireni program u većem delu Srbije.
Ukoliko Grupa za obrazovanje i partnerske kompanije uspeju da to izvedu i rašire program kroz celu Srbiju, naši đaci se više nikada neće brukati u Evropi na PISA testovima, bar kada su finansijska pitanja po sredi. A i neće se hvatati za glavu kada im "neočekivano" skoče rate kredita koje su "baš jeftino dobili".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari