Investiranje u decu: I u SAD bogati plaćaju privatne fakultete, ali…

Za studiranje svog deteta  na fakultetu u Srbiji imućni roditelj će dati i 13.000 evra, koliko košta studiranje na master studijama „van budžeta“ najskupljeg škole Beogradskog univerziteta – Arhitektonskog fakulteta.

Ali oni najbogatiji će, po pravilu, „dete upisati“ na neki od privatnih fakulteta koji su u Srbiji daleko od toga da budu na dobom glasu. Bogati (uglavnom) privatne fakultete plaćaju, naravno, i u razvijenom svetu ali tamo se to „investiranje u decu“, prevashodno smatra investiranjem u znanje. Pošto tamo, na primer u SAD, novac „ne rešava sve“, ma koliko ga imali, čak i multimilioneri moraju da se potrude da njihova deca upišu fakultet, ali najbolji koji mogu da priušte.

Pritom, pošto „novac nije problem“, tu se ne misli da mogu da priušte roditelji nego svojim znanjem deca.

Upravo se time bavio „Blumberg“, pitanjem kako oni najbogatiji u SAD upisuju decu na fakultete. I nove „taktike“ koje primenjuju su zapravo stare koliko i škola, samo sada koštaju mnogo više. Privatni tutori, ponegde i uz uslugu 24/7, uče decu kako da uče za Harvard ili Jejl.

Kada konsultantu Kristoferu Rimu postave pitanje: „Šta će biti potrebno da moje dete upiše Harvard ili Jejl?“, odgovor je jednostavan  - 750.000 dolara.

To je Rimova naknada za savete o dobijanju željenog mesta u „Ajvi ligi“ (Ivi League) najprestižnijih univerziteta sveta za učenike koji žele da započnu pripreme za fakultet u 7. razredu (otprilike pri kraju naše osnove škole).

Cena je više nego dvostruko veća od toga što može da košta stvarno pohađanje jedne od tih osam elitnih škola SAD. Ali, za one koji mogu da plate, Rim i njegov tim u njujorškom „Komand eđukejšenu“ (Command Education) će služiti kao neka vrsta usluge konsijerža na fakultetu u belim rukavicama.

Mentori će doterati nekoga ko je uspešan, podstaći mlakonje, fino podesiti „4+“ ovde ili „5-“ tamo, odrediti vannastavne programe i na drugi način poboljšajte biografiju srednje škole do visokog prinstonskog sjaja.

VIše ni bogatima nije lako, previše ih ima

Elitni univerziteti su dugo bili opskrbljeni decom bogataša, istiće „Blumberg“. Ali kako manija primanja raste – samo oko tri odsto kandidata iz ove klase ovih dana uđe na Harvard. Zbog toga i  – ultrabogati podižu letvicu igre - u novi talas luksuznih konsultantskih usluga za koledž koji gotovo garantuju da će njegovi klijenti ući u jednu od svojih škola iz snova.

Sveobuhvatni paketi - ponekad koštaju i šestocifreni - mogu početi da pripremaju decu pre nego što uđu u srednju školu.

- Ovo su veoma pametni poslovni ljudi i porodice – novac nije pitanje za naše klijente. Iskreno, ako nikada ne budu imali posao ili ne idu na fakultet, živeće bolje od većine ljudi. Ono što radimo je izgradnja motivacije za učenike koji imaju sve resurse – kaže Rim (28).

Koliko je ovo postalo ludo? Rim je rekao da mu je roditelj u njujorškoj školi Triniti jednom ponudio 1,5 miliona dolara ako pristane da ne radi ni sa jednim od drugova svog deteta (Rim je odbio).

Pixabay/ David Mark

 

Jedna konsultantska kompanija za koledž, jednom je primila poziv od jednog uznemirenog oca - ili, bolje rečeno, budućeg oca. Čovek je upravo saznao da je njegova žena trudna i želeo je da se raspita o angažovanju konsultanta, kaže suosnivač i glavni operativni direktor Stiven Fridfeld.

Koliko god to preterano zvučalo, činjenica je da ako želite da odete na prestižni univerzitet, to što ste bogati pomaže. Studija koju je u julu objavila grupa ekonomista sa Harvarda otkrila je da su deca iz porodica u prvih jedan odsto najbogatijih - pretežno bele grupe - imala 43 odsto veće šanse da budu primljena od učenika iz srednje klase, a deca iz najbogatijih 0,1 odsto imali su više nego dvostruko veće šanse da uđu.

Lelila Strogov, diplomac MIT-a i glavna izvršna direktorka “Atomik majnda“ (AtomicMind), fakultetske konsultantske firme na Menhetnu, svoje tržište karakteriše kao „skup milijardera“ čijoj deci je ponekad potrebna jaka ljubav da bi uložili posao koji je neophodan da bi ušli u školu Ajvi lige.

Dok ultra-bogate porodice koje mogu da daju pozamašnu donaciju i dalje imaju prednost u igri za prijem, Strogov je rekao da su šanse poremećene u odnosu na „obično bogate“ kandidate koji se moraju razlikovati od vršnjaka sa visokim uspehom.

- Naš sistem upisa na fakultete je pokvaren — on je gejmifikovan. Upotrebiću svaki resurs ili ugao koji mogu da pomognem našim klijentima. Ja sam u tome da ga osvojim - “, rekla je Strogov.

„Atomik majn“ svakom studentu-klijentu dodeljuje glavnog savetnika za „koučing izvršne funkcije“. Zajedno, oni ostaju na vrhu aplikacija, dok oko 150 tutora — u rasponu od trenera debate do stručnjaka za istraživanje — pomaže u poboljšanju akademskih i vannastavnih zapisa. Stalna stopa je 500 dolara na sat, ali skače na 3.000 dolara ako želite da radite direktno sa Strogovom. Zahtevni klijenti mogli bi da troše i do 85.000 dolara mesečno.

Šta sve ovo kupuje? Mnogo držanja za ruke i praktično 24/7 pristupa. U „Atomik majndu“, nekim studentima je potrebno do sedam sati podučavanja dnevno kako bi ojačali svoj akademski profil. Savetnici pomažu studentima da pišu govore za takmičenja studentskih vlada i prave predloge za stvaranje novih klubova. Jednom je Strogov rekao da je čak kupila studentu odelo kada se pojavio u trenerkama na intervjuu na koledžu.

Koliko para toliko muzike ili...?

Da li se ova investicija roditelja isplati? Komand eđukejšen“ tvrdi da su svi njihovi studenti koji su se rano prijavili na Harvard u ciklusu prijema 2021-2022 bili prihvaćeni. „Ajvi vjaz“ (IviVise) oglašava stopu prijema od 48 odsto za klijente na Univerzitetu Djuk u poređenju sa 6,6 odsto za sve kandidate. „Atomik majnd“ se može pohvaliti stopom prihvatanja od 100 dosto za svoje klijente u konkurentnim školama od Harvarda do Nortvesterna.

Profimedia

 

Međutim, nisu svi ubeđeni da su konsijerži koledža vredni svoje cene. Prema Nezavisnom udruženju obrazovnih konsultanata, branši sa skoro 2.800 članova, gde prosečan paket za prijavu - koji se proteže od 10. razreda do dana kada stigne pismo o prihvatanju - iznosi oko 6.700 dolara.

Predsednik grupe, Mark Sklarov, upoređuje posao sa botoksom. Naravno, možete potrošiti mnogo hiljada da izgladite bore u luksuznom spa centru. Ili možete platiti nekoliko stotina na manje otmenom mestu. Botoks je i dalje botoks, rekao je Sklarov.

- Ako želite da kupite elitizam ili uslugu konsijerža, to je izbor. Nema mnogo razlike između trošenja pola miliona dolara i 8.000 dolara na konsultanta na fakultetu – tvrdi Sklarov.

Met Suescun, 18-godišnji brucoš iz Nju Džersija, se potpuno slaže i to je dokazao svojim primerom. Prijavio se u 21 visoku školu koristeći besplatne onlajn resurse i knjigu za pripremu za SAT od 25 dolara. Ušao je u 10 škola.

On nije „nasleđe“, sa bivšim studentima u svojoj porodici. Nijedan od njegovih roditelja nije pohađao fakultet. I sigurno nije koristio skupog konsultanta. A sada ide za Kembridž, Masačusets.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi