Šta su finfluenseri? Zašto ih se treba čuvati više od običnih influensera

Dvadesetprvi vek doneo je veliki tehnološki iskorak koji je direktno doneo i velike promene u ponašanju ljudi. Na talasu široke upotrebe interneta, kompjutera i mobilnih telefona na površinu je isplivala i potreba ljudi da „budu vođeni“, savetom i preporukom ako već ne ličnim primerom. I tu potrebu iskoristili su „influenseri“, ljudi koji su svoju volšebnu slavu stekli postovima na „Fejsbuku“, „Jutjubu“, „Tviteru“ a sada i na „Instagramu“ i "TikToku“.

Ni finansijski deo života i tržišta ne može se odvojiti od onog svakodnevnog i realnog. Međutim, nije svejedno da li će vas neko „navući“ da kupite neke fensi patike i čudotvornu kremicu, ili vas ubediti da na uludo potrošite gomilu novca na berzi, pokazuje i analiza „Blumberga“.

Kad su 2020. godine pametni, mladi investitori primetili da na tržištu postoji preveliki pritisak onih koji „igraju na kratko“, odnosno šortuju akcije američkog prodavca video igara i potrošačke elektronike „Gejmstop“ (Gamestop) igrajući na to da će cena pasti, koordinirali su se na društvenoj mreži „Redit“ (Reddit) kako bi preko Robinhud pltforme stisnuli te šortsove i zaradili mnogo novca za sebe.

Ta sposobnost da se radi kao tim i da se preokrene tržište je izgledala ključna i naizgled je otvorila vrata za više takvih taktika u budućnosti, kaže „Blumbergov“ kolumnista Džon Ouders.

A kako su „Reditori“ bili potpaljeni više besom zbog tuđeg ponašanja na berzi, nego sopstvene pohlepe (kao generalnog pokretača kapitalizma), takođe se činilo da to predstavlja novi svet u kome bi mladi investitori mogli da deluju kao „policija za kapitalizam“, ili možda preciznije za finansijski sistem koji mnogi smatraju moralno bankrotiranim.

Profimedia/Pixabay

 

Ali, sa izuzetkom nekoliko drugih akcija mema koje su neposredno nakon toga uživale u sopstvenim skokovima – kao što su „Bed Bath & Beiond“ i lanac bioskopa „AMC Entertainment Holdings“ – to još nije dovelo do trajnije promene ponašanja.

Grupe maloprodajnih investitora ne prave dubinske procene i napadaju šortseve a što se tiče „GameStop-a“, svako ko se pridružio istiskivanju na samom početku, u proleće 2020. godine, još uvek ima ogroman profit. Oni koji su to uradili pošto je „GameStop“ postao globalni fenomen, u januaru 2021. godine, uglavnom će trpeti prilično ozbiljne gubitke.

Koliko su tačni saveti influensera

Ali, ako nije doneo promenu ponašanja na samom tržištu, meme gerilski pokret investitora je uspeo da katalizira akademsko istraživanje ljudi koji pokušavaju da vode i koordiniraju finansijsko mišljenje na društvenim medijima.

Oni su sada poznati kao finfluenseri i tri rada o njima su se pojavila na SSRN.com, centru za objavljivanje akademskih istraživanja, u poslednjih nekoliko meseci.

Najzanimljivija studija se zove jednostavno „Finfluencers“, koju su za Švajcarski institut za finansije napisali akademici Ali Kakbod, Sejed Mohamed Kazempur, Dmitrij Livdan i Norman Šuerhof.

Osnovno istraživanje je uključivalo analizu tvitova investicionih saveta od uticajnih ljudi koji su se pojavili na „Stocktvits-u“, a zatim procenu na osnovu naknadnih rezultata da li su pokazali istinsku veštinu.

Ortodoksna finansijska teorija bi predvidela da će ovi slučajevi imati statistički normalnu distribuciju, sa tek malo onih koji pokazuju istinsku sposobnosti da pobede tržište. Ti uspešni bi trebalo da, po teoriji,  vremenom oko sebe okupe veći broj ljudi i to bi onda bila dobar forma „provere povrata novca“.

Ali, ta teorija ostaje teorija jer to uopšte nije ono što su istraživači otkrili.

Otkriveno je da 28 odsto finfluensera daje vredne investicione savete, koji dovode do nenormalnih mesečnih prinosa od 2,6 odsto u proseku, dok je 16 odsto njih nekvalifikovano.

Većina finfluensera, oko 56 odsto, su nekvalifikovani i praćenje njihovih saveta o investiranju daje mesečne abnormalne prinose od minus 2,3 odsto.

Ono što je paradoksalno, i više očekivano u modi ili nekom drugom poslu gde se stvar svodi na „ukus i osećaj“ nego u poslu s novcem i brojkama, je da nekvalifikovani finfluenceri imaju više sledbenika, više aktivnosti i veći uticaj na maloprodaju od veštih finansijskih influensera.

Prosto je neverovatno da su naučni istraživači otkrili da što je finfluenser bio neveštiji, to bi više pratilaca stekao. Kod sposobnih influensere u finansijama broj pratilaca opada sa rastom njegove veštine.

Takođe su otkrili da je veća verovatnoća da će se ljudi sa „negativnim uticajem na tržište“, odnosno oni koji idu na obaranje cene, pokazati veštijima od onih koji su bili „pozitivniji“.

Manjina je često u pravu

Ali, ovo nije nužno iznenađujuće za finansijske znalce. Naime, potrebno je da imate veliko samopouzdanje i da uradite dosta domaćeg zadatka pre nego što se uopšte kladite na akcije, a prodavci „na kratko“ su poznati po pedantnom istraživanju.

Međutim, mnogo je veća verovatnoća da će investitori pratiti „pozitivne“ uticajne osobe, i skloni su izbegavati one koji su bili negativniji.

Foto:Pixabay/ Sergei Tokmakov Terms.Law

 

„Efekat krda“ je dobro poznata tendencija tržišta, koja je tokom godina doprinela mnogim mehurovima cena i krahovima tržišta, i dobro je istražena. Institucije imaju dobro dokumentovanu tendenciju „kretanja u stadima“.

Kako se investicioni savetnici i menadžeri fondova ocenjuju prvenstveno u poređenju sa svojim kolegama, a plaćaju se prema iznosu imovine kojom upravljaju, njihova naopaka namera je da ulažu u iste stvari koje su odabrali njihovi konkurenti. To minimizira rizik od potencijalnog nedovoljnog učinka i odliva klijenata.

Ali ništa od ovoga ne bi trebalo da se odnosi na male investitore, koji jednostavno pokušavaju da ostvare najbolji prinos koji mogu. Kako su došli do stada u skladu sa vođstvom koje nude uticajni ljudi koji zvuče pozitivno?

Jedna standardna teorija uključuje „silovanje informacija“. Kako su definisali istraživači, ovo je ideja da korisnici društvenih medija prate influensere sa uverenjima sličnima svojim sopstvenim. Kao rezultat toga, oni "žive u svojim mehurićima" i dobijaju sve svoje informacije iz istog silosa. Prema ovoj teoriji, korisnici društvenih medija „pretežno primaju informacije koje potvrđuju njihova postojeća uverenja, što dovodi do neuspeha“.

Zašto i ljudi vole da su u stadu?

Međutim, pomno ispitivanje sugeriše da se ovaj fenomen manje odnosi na povlačenje u silose, a više na fenomen „homofilije“, koji pisci definišu kao „sklonost pojedinaca da se udružuju i formiraju odnose sa drugima koji su im slični po karakteristikama ili vrednosti.

- Umesto da traže potvrdu svojih postojećih uverenja, ljudi žele da prate influensere sa sličnim osobinama ili ponašanjem kao i oni. Društveni mediji to pojačavaju. Ako ste ljuti zbog nepravde u svetu i skloni ste da tražite osvetu, tražićete ljude koji se ponašaju kao vi – kaže studija.

To dovodi do drugog pitanja, a to je da se se smatra da masa na finansijskom tržištu ima neku svoju mudrost, što bi se svelo na ono srpsko „nije narod glup“. Tržišta predviđanja, na primer, često su zastrašujuće precizna, dok je berze neverovatno teško pobediti.

U ovom slučaju, publici upadljivo nedostaje mudrosti. To se svodi na efekte umrežavanja samih društvenih medija. Klif Asnes, osnivač „AKR Menadžmenta“ dao je ovu korisnu razliku na X:

- „Gomile“ su ili supermudre ili opasno glupe. Ključna varijabla je da li je gomila sastavljena od nezavisnih donosilaca odluka (kao „anketirajte gomilu” u Ko želi da bude milioner) ili koordinisana (zamislite rulju sa vilama i bakljama). Društveni mediji, i internet uopšte, znatno su olakšali koordinaciju. Pa, uradite matematiku sami – kaže Asnes.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi