OPEK nam svima zabiberio: Hoće li nafta opet na 100 dolara?
Neočekivano, a uz to i poveliko, kresanje dnevne proizvodnje iz OPEK+ ostavilo je tržište u šoku i sada svi menjaju prognoze za 2023. i 2024. godinu
Dan pred neformalno i onlajn zasedanje OPEK+, iz tog naftnog kartela stigla je neočekivana vest za svet koji se i dalje bori sa inflacijom koju je raspirila upravo skupa energija – proizvodnja "crnog zlata“ će biti smanjenja.
Informacija dolazi iz Saudijske Arabije, koja je sama najavila smanjenja od maja za ogromnih 500.000 barela dnevno, a navodno će proizvodnju smanjiti i Ujedinjeni Arapski Emirati. Uz Rusiju, koja je produžila svoju odluku o jednakom smanjenju do kraja godine, to znači da će u maju na globalnom tržištu svakoga dana nedostajati više od milion barela sirove nafte.
Ne žele ponovo 2008.
Ovakav potez naftnog kartela odmah je naveo investitore da reaguju. Cena na berzi je skočila za osam odsto, na oko 84 dolara za barel brenta, a odmah su se javile i procene da "nafta ide na 100 dolara“.
- Plan OPEK+ o daljem smanjenju proizvodnje može gurnuti cenu nafte ponovo ka 100 dolara, jer moramo imati u vidu otvaranja Kine nakon kovida i smanjenje koje je najavila Rusija kao odmazdu za sankcije Zapada – kaže analitičar „CMC Markets“ Tina Teng za CNBC.
Pročitajte još:
Objašnjenje za ovakvo ponašanje kartela je da ne žele da im se ponovi 2008. godina, kada je tržište naglo palo zbog velike ponude a male potražnje, a cena pala sa 140 na 35 dolara, podseća Bob Meknili, predsednik „Rapidan enerdži grupe“ (Rapidan Energy Group).
Screenshot:Tradingeconomics
- Nije neizbežno ali nafta bi mogla da ode na 100 dolara ako se tražnja iz Kine vrati na 16 miliona barela dnevno u drugoj polovini godine, a Rusi istraju na kontra-sankcijama – ističe Meknili.
Njegova koleginica iz Amrita Sen iz „Enerdži aspekts“ (Energy Aspects) za Rojters kaže da "OPEK preduzima preventivne korake za slučaj bilo kakvog mogućeg pada potražnje".
Šta to znači za globalnu inflaciju a šta vozačima u Srbiji?
Nafta na 100 dolara, možemo reći nažalost, nije nepoznanica ni za svet, a ni za Srbiju.
Vraćanje nafte, kao osnove derivata koji i dalje pokreću svet mnogo više nego obnovljivi izvori, na nivoe iznad 100 dolara znači održavanje visokim svih cena u koje je uključen makar transport.
Kome odgovara viša cena?
Briga za stabilnost tržišta, na koje se pozivaju OPEK i OPEK+ pri svakoj odluci koja se tiče obima proizvodnje, lako bi se mogla „prevesti“ kao briga o ceni i profitima. Podizanje cene oskudnijom ponudom na tržištu svakako odgovara Saudijskoj Arabiji kao velikom proizvođaču.
Odgovara i Rusiji, kojoj su zapadne sankcije ograničile cenu pa svoju naftu mora da proda uz veliki popust u Kini i Indiji. Diskont će svakako ostati ali sada na višu cenu nafte.
U krajnjem slučaju odgovara i SAD, bar nekima, iako će veću cenu nafte platiti krajnji potrošači kroz skuplje proizvode koje kupuju. Naime, SAD su zbog sankcija Rusiji povećale svoj izvoz nafte u 2022. godini na rekordnih 3,6 miliona barela dnevno, i to mahom u Evropu i Kanadu. Sa cenom od 100 dolara po barelu to je zarada od 360 miliona dolara svakog dana, ili 131 milijardu dolara godišnje.
A Fedu ni dosad nije bilo lagodno, iako je inflacija krenula da popušta, doduše ne u meri u kojoj je očekivano. Godišnja inflacija je bila u SAD u februaru šest odsto naspram 6,4 u januaru. Međutim, taj pad uveliko se zasniva na padu cena energije (5,2 odsto naspram 8,7) i lož ulja (9,2 naspam 27,7 osto), dok je hrana pala umerenije (9,5 odsto prema 10,1). Sada, ako cene energenata krenu "unazad"...
Uticaj cena energenata na inflaciju nikako se ne mogu potceniti, jer brent je sada 20 odsto jeftiniji nego što je bio pre godinu dana a gas čak 64 odsto.
- Pretpostavljen rast cene nafte za ostatak godine zbog samovoljnih smanjenja proizvodnje mogle bi da raspire inflaciju i tako dodatno zaoštre politiku centralnih banaka oko kamatnih stopa. Ali, na kraju, dovešće i do manje potražnje, zbog manjeg ekonomskog rasta – kaže Viktor Ponsford iz “Ristad enerdži“ (Rystad Energy) u analizi iz ove norveške kompanije.
Visoke cene nafte mogle bi održati hranu i industrijske proizvode skupim, a ta cena crnog zlata svakako će se preliti i na srpske benzinske pumpe.
A poslednji put kada je nafta bila na prosečnih nedeljnih 100 dolara, u drugoj sedmici avgusta 2022. godine, kontrolisana državna cena bezolovnog benzina BMB95 bila je 184 dinara a evrodizela 209 dinara.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Ne samo ekonomsko pitanje
Ovakvo „šokantno“ ponašanje zemalja OPEK-a, pogotovo uz javno protivljenje Vašingtona, u žižu stavlja još jedan aspekt skupe nafte – geopolitiku. Lider OPEK-a Saudijska Arabija pokazuje sve veći otklon od SAD, kako jača uticaj Kine na Bliskom istoku. Peking je posredovao približavanju arhirivala Teherana i Riaja a Arabija ide ka ulasku u „Šangajsku organizaciju za saradnju“.
- Orkestrirano smanjenje proizvodnje se uklapa u narativ da SAD gube uticaj u regionu i na poteze glavnih proizvođača u OPEK-u, Saudijskoj Arabiji i UAE, koji su bili tradicionalni klijent Vašingtona – kaže Endi Kritšlov, šef vesti u „S&P Global Platts“ za region EMEA.
S obzirom na to da su aktuelne cene 178 i 185 dinara, ukoliko se ostvare „pretnje“ pesimista vozači u Srbiji bi trebalo da se pripreme da za litar daju pet do 15 dinara više nego sada.
Pretežno promenljivo: Prognoze za naftu kao za vreme
Koliko će zaista koštati nafta u drugoj polovini godine, zaista niko ne zna a prognoze su različite. Nakon najava iz OPEK+ analitičari iz „Goldman Saksa“ (Goldman Sachs) su brzo prilagodili svoju cenu brenta do kraja godine. Umesto 90 dolara za barel sad se procenjuje da će cena ići do 95 do kraja 2023. a da će u 2024. ići i na 100 dolara, umesto na 97.
Ipak i ova procena je nešto blaža jer, podsetimo, u februaru jer „Goldman Saks“ prognozirao da brent može i na 107 dolara „ako OPEK zadrži sadašnju proizvodnju“ (uz povećanu svetsku tražnju) a sada je ipak ta proizvodnja i smanjena.
U svakom slučaju, i u prognozi s kraja marta ova investiciona kuća je savetovala da je sada vreme kada se „kupuje jeftino“, jer će cena kako se godina odmiče, samo rasti.
Svoje procene sa ovom odlukom kartela moraće da usaglase i u „JP Morgan Čejsu“ (Morgan Chase), gde su nedavno za Blumberg procenjivali cenu na 90 dolara, kao i u „Banci Amerike“ (Bank of America) koji su već tada kotu podigli na 95 dolara. A obe prognoze su se bazirale na tome da Fed mora da počne da popušta monetarnu politiku u nekom delu godine. Sada ni to više nije izvesno.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari