Rate stambenih kredita sve veće: Evo šta će preduzeti Narodna banka Srbije

Već više od četiri meseca, od kada je u junu euribor izašao iz minusa, ova kamatna stopa raste, i razumljivo, plaši sve one koji imaju kredite indeksirane u evrima.

Vrednost euribora i za naše građane zadužene u EU valuti je ključna, jer se kamata po kojoj plaćaju kredite sastoji iz euribora i marže banke. Tako da sa rastom euribora raste kamata, a sa njom i rate kreditne pozajmice.

Vrednost šestomesečnog euribora (6M), koji se najčešće uzima, premašila je pre nekoliko dana granicu od dva odsto, dok je tromesečni euribor (3M) dostigao vrednost veću od 1,4 odsto.

Šta NBS može, a šta ne...

Podsetimo, početkom juna je šestomesečni euribor, posle skoro sedam godina, izašao iz negativne zone i prešao "iz minusa u plus“. Njegova vrednost je u januaru ove godine iznosila minus 0,539 odsto, a krajem juna 0,263 odsto. Svoj maksimum 6M euribor dostigao je u oktobru 2008. godine, kada je vredeo čak 5,431 odsto.

Zbog ovakve promene, odnosno rasta euribora, za poslednja četiri meseca građanima Srbije koji su uzeli stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom (a mahom su takvi), rate kredita porasle su nekoliko desetina evra, pa čak i 100 i više evra (što zavisi od iznosa pozajmice).

S obzirom na to, Portal 24sedam postavio je pitanja Narodnoj banci Srbije (NBS), a jedno od njih bilo je da li razmatra neku odluku koja bi se ticala ograničavanja rasta kamata u bankama ili eventualno neke vrste refinansiranja kredita za građane kojima je ovo prevelik teret za kućni budžet.

- Priroda promenljive kamatne stope na kredite upravo je takva da reflektuje promene na tržištu novca. To je predočeno klijentima koji su pre zaključenja ugovora o kreditu upoznati s mogućnostima rasta promenljive kamatne stope. S tim u vezi, podsećamo da je NBS 2018. propisala da su banke dužne da klijente koji uzimaju kredit s promenljivom kamatnom stopom, na odgovarajućem obrascu obaveste o rizicima zaduživanja s promenljivom nominalnom kamatnom stopom, pri čemu klijentima daju poseban prikaz rasta (s različitim scenarijima) rate kredita u slučaju rasta promenljive kamatne stope – kažu za 24sedam u NBS.

Profimedia Pixabay

Kako dodaju, dužnici su imali period od 14 godina (od oktobra 2008. godine) konstantnog pada (uz blagi rast 2011) referentne stope euribor, pa time i rata kredita.

- Korisnici su sve vreme imali mogućnost da umesto promenljive stope uzmu fiksnu stopu, koja je naravno u startu veća, ali s druge strane nema kamatnog rizika. Dakle, bili su informisani i prihvatili su rizik. Podsećamo da se od NBS nije očekivalo da interveniše tokom pada stope euribora, koja je sedam godina bila negativna, ne dozvoljavajući pritom bankama da negativnu stopu računaju kao 0%, čime su marže banaka bile umanjivane negativnom referentnom stopom – objašnjavaju u NBS.

Procena od banke do banke

U pojedinačnim slučajevima, kako ističu, u kojima dođe do problema u otplati obaveza, nezavisno od toga da li je to uzrokovano rastom promenljive kamatne stope, banke mogu, u skladu sa svojim internim pravilima i procenom, da ponude korisnicima određene olakšice u otplati, kao što su zastoj u otplati, refinansiranje, produženje roka otplate i slično.

- Za sada, to isključivo zavisi od samih banaka i njihove procene. Ne postoji na propisima zasnovana obaveza banke da korisnicima kredita ponudi prelazak na fiksnu kamatnu stopu. Isplativost prelaska na fiksnu stopu, odnosno uzimanja kredita sa fiksnom stopom, zavisi od visine stope koja bi bila ponuđena, kao i od procene kako će se kretati referentna stopa euribor, pri čemu je opet to samo procena. Znači da se na to pitanje ne može odgovoriti, jer zavisi od budućih okolnosti, na koje nijedna od ugovornih strana, a ni NBS ne može da utiče – kažu u NBS.

Profimedia

Kada se radi o daljim kretanjima euribora, NBS očekuje nastavak rasta ove kamate.

- Imajući u vidu visoku inflaciju u zoni evra, kao i dalje izražene inflatorne pritiske i rast cena energenata, ECB će najverovatnije u narednom periodu nastaviti sa daljim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi osigurala da se inflacija u srednjem roku vrati na cilj od dva odsto. Napominjemo da je pri proceni rasta kamatne stope euribor, koji je usledio sa zaoštravanjem monetarne politike ECB, potrebno posebno uzeti u obzir stopu inflacije u EU – ističu u centralnoj banci.

Očekivanja nisu optimistična

Oni naglašavaju da rast kamatnih stopa na evropskom tržištu novca, nakon tako dugog perioda konstantnog pada, nije ništa neobično i neočekivano. Naprotiv, kako ističu, bilo je potpuno neočekivano da će toliko dugo biti u negativnoj zoni.

- Dodatno, imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje, očuvan kreditni rejting Srbije, kao i konkurenciju na domaćem bankarskom tržištu povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra, ne mora da se u potpunosti prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku na domaćem tržištu. Merama NBS koje su donete 2020. podržano je stambeno kreditiranje, pri čemu je bankama omogućeno da smanje učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti na 10 sa 20 odsto, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima – naveli su u NBS.

Imajući u vidu sve navedeno, NBS očekuje da će se povoljni trendovi u stambenom kreditiranju nastaviti, a da će građani biti podjednako obazrivi u pogledu stambenog zaduživanja,  s obzirom da se radi o zaduživanju na duge rokove, kao što su bili i do sada.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi