Stari lisac je kupio naftaša: Na šta će Bafet potrošiti 50 milijardi dolara

Šta li je stari berzanski lisac Voren Bafet sada smislio? Krovna firma najpoznatijeg svetskog berzanskog investitora i maga hedž-fondova, „Berkšir Hatavej“ dobio je u petak odobrenje regulatora da kupi do 50 odsto akcija naftne kompanije „Osidental petroleum“ (Occidental).

Neki analitičari veruju da se na tome neće stati i da Bafet, broj 7 na aktuelnoj Forbsovoj listi sa 107 milijardi dolara lične imovine a koji krajem ovog meseca puni 92 godine, cilja na celu firmu. To bi bio poduhvat težak 50 milijardi dolara a, poređenja radi, BDP Srbije je u 2021. godini procenjen na 62,5 milijardi dolara.

Zašto kupiti naftnu kompaniju u nastupajućoj eri „zelenog“, odnosno prelaska na obnovljive izvore energije, električne automobile a uskoro i na vozove i brodove na hidrogen?

„Blumberg“ daje jedan mogući odgovor – inflacija. Skok nivoa cena je bio i biće megatrend prve polovine ove decenije 2020-tih godina. A u inflaciji se sirova nafta pokazala kao najbolji instrument za hedžovanje, odnosno „peglanje“ rizika ulaganja.

Ruska invazija na Ukrajinu ove godine i manjak investicija u razvoj novih naftnih polja u poslednjih  pet godina, piše američki ekonomski i medijski servis, snažno su pogodili globalno snabdevanje naftom i doveli do premale proizvodnje od OPEK-a do SAD.

A potražnja za fosilnim gorivom je samo ojačala nakon izlaska ekonomija iz pandemije kovida, iako se mnoge vlade trude da pređu na zelenu energiju.

AP Photo/Nati Harnik

A Bafet nije investicioni konzervativac, niti sumnja u to kako će se energetika razvijati, daleko od toga, već samo pokušava da bude „Bafet“ – racionalan ulagač koji pokriva sve opcije.
Njegova konglomeracija ima milijarde i u solarnoj energetici ali i u fosilnim gorivima.

- Ljudi koji su ekstremni na obe strane su pomalo ludaci – rekao je Bafet na godišnjem sastanku deoničara „Berkšira“ 2021. godine.

Kada čovek ima "nos"

Zbog toga je Bafet investirao u „Osidental“ 2019. godine, kada je ova kompanija vodila rat oko kupovine svog hjustonskog rivala „Anadarka“ sa velikim „Ševronom“. Samo to što je generalni direktor Viki Holub odleteo u Omahu u Nebraski i ubedio Bafeta da doda 10 milijardi dolara na njihovu ponudu, omogućilo je da se pobedi „Ševron“.

Bafet je pritom, naravno, sklopio dobar dil – dobio je preferencijalne akcije sa bonusom od osam odsto, ali i pravo da još kupi obične po 59,62 dolara po komadu. Danas „Osidental“ vredi 71,29 dolara po akciji i samo od tog prava zarada Bafeta bi bila, da proda akcije, 900 miliona dolara.

I iz privremeno katastrofalnog posla preuzimanja, kada je „Anadarko dil“ natovario „Osidentalu“ još duga koji je oborio vrednost kompanije sa 50 milijardi na samo devet i to u praskozorje survavanja cene nafte 2020, Bafet je opet izašao kao vizionar.

Kada se krajem prošle godine cena nafte vinula u nebo, akcija „Osidentala“ je vaskrsao i njegova akcija je ove godine najbolja na čitavoj listi S&P 500, sa rastom od 140 odsto na tržištu gde je indeks pao za 11 odsto.

- Oksi je započeo godinu sa teškim dugovima i masivnom izloženošću ceni nafte, Kako je cena nafte skočila, oni sada isplaćuju dug i šiklja im keš. To je najbolji od svih svetova – kaže Bil Smid, koji upravlja sa 4,8 miliona dolara u „Smid kapital menadžment“, firmom koja je u top 20 akcionara „Osidentala“.

Muka koju bi mnogi poželeli

„Berkšir“ inače već godinama muči problem za koji mnogi u najširoj populaciji misle da ne postoji – imaju suviše keša.

Profimedia

Konglomerat sad svakog kvartala napravi oko osam milijardi profita u slobodnom kešu i na kraju juna je imao slobodnih 105 milijardi dolara.

Kako je sada inflacija u SAD rekordna u poslednjih 40 godina , imati desetine milijardi dolara „u slamarici“ koja stalno gubi vrednost nije baš mudro. Zbog toga mu se mora naći nešto „da radi“, i kupovina „Osidentala“ bi mogla da bude to.

A „Osidental“ je svakako dobra udavača jer ne samo da je jedan od najvećih naftaša u Permijskom basenu, najvećem naftnom polju u SAD, nego ima i jedan od najmanjih troškova vađenja nafte. Treba mu svetska cena od samo 40 dolara i već može da daje dividende. A zapadnoteksaška nafta WTI je trenutno na 90 dolara za barel.

A „Osidental“ nije samo firma „crnog zlata“. Kompanija planira da gradi najveću svetsku fabriku za „hvatanje“ ugljenika iz vazduha. Kada je napravi praviće i 180 dolara karbonskog kredita po toni koju izvuče iz vazduha.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi