Šta plaćamo u plati: Koliko će promena minimalca "koštati“ one sa prosečnom zaradom

Nova borba oko minimalne plate u Srbiji počela je juče. Oko toga koliko radnik sme najmanje da dobije za puno radno vreme pregovaraju poslodavci i dva najveća sindikata, a "posreduje“ država.

Šta bi novi minimalac, odnosno promene koje su s njim najavljene, mogao da donese za onih pola miliona ljudi u Srbiji koji ga dobijaju, ali i za sve ostale zaposlene, pokušali smo da sračunamo na portalu 24sedam.

Smanjenje opterećenja na zarade

Polazišta pregovarača iz tabora "gazda“ i sindikata su ove godine drastičnija nego inače, idu od manje od 40.000 dinara do više od 50.000, pa se naša računica bazira na 40.000 dinara koje "nudi" država. "Ponuda" Ministarstva finansija je i najizglednija da se ostvari, jer država ima završnu reč ukoliko se socijalni partneri ne dogovore, kao što je do sada redovno bio slučaj.

Ali tih nešto manje od 3.000 dinara, za koliko bi mogao da bude veći minimalac, samo je jedan deo ovogodišnjih pregovora. Kao i prošle godine, država poslodavce pokušava da privoli time što će im smanjiti ukupno poresko opterećenje na zarade. A povećanje neoporezivog dela zarade i manja stopa doprinosa za Fond PIO koji plaća poslodavac tiče se onda svih koji u Srbiji regularno primaju platu.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će neoporezivi deo zarade biti povećan, i pretpostavka je da će to biti sa 19.300 na 20.000 dinara. Istovremeno bi se poslodavcima stopa za PIO fond smanjila za pola procentog poena, sa 11 odsto na 10,5 procenata.

Sa ove dve promene, menjaju se i osnovica i ukupan iznos poreza i doprinosa, a time i „neto“ i „bruto“ plata zaposlenih. U Srbiji velika većina radnika i ne zna šta i koliko od poreza i doprinosa plaća, već zna samo za ono što “odnesu kući“, tj. „neto platu“. U svetu i Evropi to nije slučaj, jer tamo svi znaju koliko zarađuju godišnje, a koliko od te ukupne sume daju državi za porez.

Tako prosečan zaposleni, čak i kada redovno dobija zakonom obavezni platni listić (što opet nije tako čest slučaj), ne zna da zakon poznaje samo jednu platu – ukupnu zaradu, odnosno „bruto platu“.

Šta to i kome sve plaćamo?

Od te „bruto plate“, koja je u maju po zvaničnoj statistici prosečno bila 102.432 dinara, zaposlenom ostane 74.186 dinara, odnosno 72 odsto.

Pa šta mi to toliko od plate plaćamo? Za početak, 10 odsto ide na porez na zaradu, što je u slučaju prosečne majske plate 8.226 dinara, prema kalkulatoru na veb-sajtu Obracunzarada.in.rs. Ovaj porez se ne naplaćuje na 19.300 dinara, koji čini „neoporezivi deo plate“.

Tanjug/Miloš Milivojević

Zatim sam zaposleni plaća 14 odsto od poreske osnovice za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO), 5,15 odsto za zdravstveno i socijalno osiguranje (RFZO), kao i 0,75 odsto naknade za slučaj nezaposlenosti. To sve ovde daje 20.384 dinara. Sve ove doprinose u ime zaposlenog uplaćuje poslodavac.

Sam poslodavac takođe plaća doprinose za penziju i zdravstvene usluge za zaposlenog, i to 11 odsto za PIO, a 5,15 odsto za RFZO. To je daljih 16.543 dinara. Sve zajedno, od plate zaposlenog za doprinose i porez ide 45.152 dinara, odnosno 61,2 odsto od iznosa neto plate.

Šta svima donosi manji porez i doprinos?

Sa poreskim izmenama koje će pratiti povećanje minimalca, menjaju se i ove brojke. Zbog toga što se neoporezivi deo plate povećava na, pretpostavimo, 20.000 dinara, a doprinos za PIO „na teret poslodavca“ smanjuje sa 11 odsto na 10,5 odsto, čitavo poresko opterećenje pada na 60,3 odsto.

U praksi to izgleda ovako. Primenjeno na prosečnu neto platu iz maja, država će na manjem porezu izgubiti 634 dinara, poslodavci će platiti 616 dinara manje za porez i doprinose na platu, a zaposleni 22 dinara.

Profimedia

Kada se to primeni na minimalnu zaradu, u slučaju da bude povećana sa 37.025 na 40.000 dinara, poslodavci će platiti 3.720 dinara više na ime poreza i doprinosa na zarade po zaposlenom, odnosno 4.543 dinara više po „bruto“, tj sa svim davanjima državi.

Poreze i doprinose će više platiti i sami zaposleni, 825 dinara u okviru „bruto plate“, ali će kući od 1. januara 2023. godine odneti 2.955 dinara više nego tokom ove godine.

Očekivano, zaradiće i sama država, jer iako će izgubiti 700 dinara na neoporezivom delu zarade, dobiće 1.570 dinara više samo na porezu na zaradu.

Još samo da poslodavci „progutaju“ povećanje minimalne satnice od države, ponuđenih 14 odsto, sa 1,7 na manje od dva evra. A ako nisu zbog minimalca propale gazde u Nemačkoj, gde je samo ove godine satnica skočila sa 9,8 evra u januaru na 10,4 evra u julu, a od oktobra će biti 12 evra, neće ni u Srbiji.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi