Cene će još malo gore: Inflacija će posustati na jesen, da li da se nadamo pojeftinjenjima?
Jul je najavljivan kao poslednji mesec rasta inflacije, junski podaci ne ohrabruju, a ekonomisti kažu šta će još poskupeti, a šta ne bi trebalo
Iako je najavljeno da će nas još jednom jako udarati u junu i julu, inflacija nas je ipak iznenadila snagom jer je viša od očekivane. Umesto pika od najviše 10-11 odsto, kako je Narodna banka Srbije prognozirala u maju, danas objavljeni podaci zvanične statistike kažu da je već u junu rast cena bio 12 odsto.
Ukoliko se takva situacija nastavi i u julu, pitanje je da li će se ostvariti i deo prognoze o padu inflacije pre jeseni, čak i do kraja godine. A privrednike i građane zanima šta bi još, i koliko, moglo da poskupi.
"U rikverc" se ide sporo
- Inflacija će svakako biti dvocifrena ove godine, tu nema dileme. Može se očekivati da rast inflacije prestane do jeseni, jer posle jula već dolazimo u zonu visokih prošlogodišnjih cena, pre svega hrane. U 2021. godini su u to vreme poskupeli i ulje, i meso i druga hrana, tako da će zbog visoke statističke baze stopa inflacije morati da bude manja. Ali to ne znači da će biti manje i konkretne cene, jer nije realno da bilo šta pojeftini, ne samo na jesen, već ni do kraja godine. Znamo da kada cenu odu naviše, da "u rikverc“ idu sporo i na kraju to bude u manjem procentu nego kada su se podizale – kaže za 24sedam ekonomski analitičar Saša Đogović.
Sa aktuelnim visokim cenama ulja, voća, povrća, šećera ili mesa i mleka dalja poskupljenja su malo verovatna, ali su pojeftinjenja još manje moguća.
Pročitajte još:
- Cene koje su otišle naviše neće se brzo smanjiti, sigurno ne pre početka sledeće godine. Pitanje je da li će i tada. Ali barem tu rasta neće biti. Pad cena može biti samo u onim sektorima gde će pasti tražnja zbog geopolitičkih okolnosti i neuravnoteženih tržišta, kao što je sad slučaj sa metalom. Cena metala pada, bakar je sada na 40 odsto vrednosti za koju su smatrali da će biti – kaže za 24sedam Nikola Ranković, viši saradnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije.
Lična inflacija svakom drugačija
Inflacija je za mnoge građane samo brojka jer ih ne pogađa sve isto i svako ima "ličnu inflaciju“, ističe potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.
On objašnjava da u Srbiji ima mnogo porodica koje sebi ne mogu da priušte potrošačku korpu kojom se meri inflacija, pa samim tim ona ne može da bude 11,9 procenata. A oni koji mogu da "kupe korpu“ na nju potroše pola kućnog budžeta, dok je na Zapadu to svega 20 odsto troškova života.
Pritisak na inflaciju iz prehrambenog sektora će pasti, ali nam cene, nažalost, zavise i od drugih faktora. A kod njih manjkaju optimistični tonovi.
Bespomoćni za naftu...
- Mogu da pojeftine kukuruz i soja, pa da i meso bude jeftinije, ali tek sledeće godine. Ali gas već sada ima novu cenu od avgusta, moraće da poskupi i struja, a za naftu je izvesno da može samo da bude skuplja. Da smo bili sposobniji mogli smo da bolje prođemo sa strujom i gasom, da nemamo uvoza, odnosno da uvozimo manje zbog većih skladišta, ali kod nafte baš ništa ne možemo da uradimo – kaže Đogović.
Nikola Ranković podseća da je tri četvrtine naše inflacije uvozno, i da to koliko će nama skočiti cene zavisi pre svega od Nemačke i situacije kod drugih velikih privrednih partnera u EU. A kako će tamo biti, zavisi pre svega od toga da li će biti sedmog paketa sankcija Rusiji, što bi moglo da dodatne pogorša lošu privrednu situaciju.
- Najveći problem je na berzanskom tržištu robe. Na tržištu metala se već osećaju posledice. Strah od recesije je oborio cene, bakar je sa 10.000 dolara po toni iz aprila pao na današnjih 7.500 dolara. Mala je tražnja i investitori ne žele da ulažu u metale, koje posle nemaju kome da prodaju. Od Kine je traženo da interveniše i podrži svoju proizvodnju i kupovinu, ali je to odbijeno. Vidimo da je i kod nas HBIS najavio gašenje jedne visoke peći u Smederevu jer neće biti kupaca. Posebno je pitanje energija, koliko će se plaćati i da li će je biti za proizvodnju. Energetske kompanije se žale da je isporuka već sada smanjena za četvrtinu ili trećinu – napominje Ranković.
Veća inflacija kod pola Evrope
Ako je za neku utehu, Srbija ne prednjači po inflaciji u Evropi. Čak je u 12 zemalja EU situacija gora, pokazali su uporedni podaci Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) za maj. Tadašnjih srpskih 10,1 odsto bilo je manje od 10,2 odsto u Holandiji, 10,5 u Grčkoj, kao i Hrvatskoj (10,7), Mađarskoj (10,8), Slovačkoj (11,8), Rumuniji (12,4), Poljskoj (12,8), Bugarskoj (13,4), Češkoj (15,2), Letoniji (16,8), Litvaniji (18,5) i Estoniji (20,1). Prosek u EU je bio 8,8 odsto.
Najviše skočile cene hrane
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu je iznosila 11,9 odsto, a mesečna 1,6 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u junu ove godine u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku su povećane za 7,3 odsto.
Hrana je poskupela u junu u odnosu na prethodni jun, kako kaže Đogović, za izuzetno visokih 19 odsto, a transport 18 odsto, unutar čega samo gorivo 27 odsto.
- Cene hrane će stati, a vidimo koliko one nose, ali će cene energije da rastu od avgusta, pa ćemo videti koliko će to dati u zbiru – smatra Đogović.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari