Svetu preti hronična inflacija: Cene sada skaču zbog pandemije, a tek slede poskupljenja
Inflacija koju je probudila pandemija kovida je tu da ostane, a tek sledi talas viših cena zbog ukrajinske krize, upozoravaju stručnjaci
Koliko su im tanji novčanici u odnosu na prošlu godinu, Evropljani iz EU će formalnu potvrdu od Evrostata dobiti u petak, a, recimo, Španci već znaju da su im cene ovog februara bile veće nego prethodnog za gotovo 10 odsto. To nisu doživeli od 1985. godine, a na četrdesetogodišnjem rekordu je i inflacija u SAD, od gotovo osam procenata.
U Srbiji je nivo cena, vođen cenama hrane (15,2 odsto) i energenata (21 odsto), stigao na 8,8 odsto, i to sa od države kontrolisanim cenama struje, gasa i goriva.
Ima i izuzetaka...
- Preti nam hronična inflacija i sada je jasno da ona nije privremena. Inflaciju, koju je izazvala pandemija, sada će samo pojačati ukrajinska kriza i njen uticaj na cene hrane i nafte. Cene će nastaviti da rastu, ali ne sve jednako, jer u nekim segmentima smo primetili i stagniranje, ili čak pojeftinjenje – kaže za 24sedam Zoran Grubišić, profesor sa Beogradske bankarske akademije.
On ističe da će oni koji mogu da podignu cene to učiniti, što se u ekonomiji zove „neelastična tražnja“ - koja je svojstvena potrošnji za hranu i druge egzistencijalne potrebe, a roba „bez koje se može“ ne mora da ima takvu putanju naviše, ili barem ne u toj meri.
Pročitajte još:
- Primećeno je da cene, recimo, obuće i odeće ne rastu i da su učestale "akcije“ i popusti jer ljudi su se istrošili na one stvari koje zaista moraju da kupe. A kod tih proizvođača i prodavaca robe bez koje se ne može, nestabilna svetska situacija izaziva psihološku reakciju da oni ugrađuju svoja inflaciona očekivanja u svoju robu kako bi eventualno bili manje na gubitku – objašnjava Grubišić.
A da se ta inflaciona spirala zahuktava, iako još nije stigla „na naplatu“ ukrajinska kriza, potvrdio je ovih dana i ekonomista Volfgang Šnelbeher, iz konsultantske kuće "Boston Konsalting grup" (BCG).
Šnelbeher je za „Vijener cajtung“ rekao da novi talas poskupljena možemo očekivati za nekoliko nedelja, a da još ni onaj pandemijski nije dosegao svoj vrh. Čak i da rat u Ukrajini, koji je dodatno poskupeo i hranu i naftu, „stane danas“, zakotrljana inflacija će podizati cene narednih najmanje godinu dana.
Cene hrane će samo rasti
Da cene hrane neće padati ove godine uveren je i agroekonomista Žarko Galetin. On za 24sedam kaže da cene pšenice, kukuruza i sucokretovog ulja i dalje rastu na svetskim berzama.
- Pšenica je danas u Čikagu 405 dolara za tonu, a koliko juče bila je 388. Možda će pšenica u vreme žetve i najveće ponude pasti na 30 dinara za kilogram, sa sadašnjih 36 dinara, koliko je na Produktnoj berzi u Novom Sadu, ali treba imati u vidu da je prošle godine bila 20 dinara. Cene palminog ulja u svetu rastu, to će poskupeti i suncokretovo ulje, a zabrinjava i konstantan rast cene soje, koja se približava istorijskom rekordu. A to onda sve s vremenom dođe do cene hleba i mesa – upozorava Galetin.
- U hemijskoj i mašinskoj industriji je poskupljenje prošlog meseca bilo na nivou od cele prošle godine. Kod namirnica, zabeležen je porast cene za 11 odsto, ali samo pet odsto je do sada došlo do kupca. Kod artikala higijene je porast cene dostigao osam odsto, a samo dva procenta stiglo je do kupaca. Znači, ostalo tek sledi - dodao je austrijski ekspert.
Ukazao je da kada rastu cene energenata, rastu troškovi za svaku kompaniju, i da se to potom širi na sve oblasti. A proizvodnim kompanijama više ni centralne banke ne mogu da pomognu jer zbog visoke inflacije moraju da podižu kamatne stope.
Kompanije koje proizvode krajnje proizvode imaju dugačak i spor lanac snabdevanja od manjih proizvođača.
- Motor je sve skuplji i samim tim poskupljuje traktor. Traktor se pak prodaje poljoprivredniku, a on sve to mora da pretvori u svoju cenu pšenice. To utiče na pekara i tek onda na krajnjeg potrošača – slikovito objašnjava austrijski ekonomista.
Centralne banke na žeravici
Zbog svega toga i centralne banke veoma oprezno reaguju, ukazuje Grubišić.
- Federalne rezerve su povećale kamatnu stopu i najavile još dva podizanja ove godine, Evropska centralna banka, koju prati i naša Narodna banka, još „prati situaciju“ i meri šta i kada učiniti jer je tajming veoma bitan, da se ne napravi veća šteta od koristi – napominje Grubišić.
A istorija nas uči da se tu lako zabrlja jer, podseća „Kapital ekonomiks“, od 1970. bilo je 16 ciklusa monetarnog pooštravanja u SAD, Velikoj Britaniji i Evropi, a njih 13 je ekonomije odvelo u recesiju. Najčešće je bilo da su centralne banke prekasno reagovale na visoku inflaciju, a zatim je bezuspešno krotile agresivnim podizanjem kamatnih stopa.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari