Hoće li nam veći minimalac u Srbiji "zatvoriti firme“: Šta u svetu kažu o tome?
Minimalna plata u Srbiji povećava se u januaru na 300 evra i time nisu zadovoljni radnici, ali ni poslodavci koji "najavljuju“ manje zapošljavanje.
Približio se januar, a od prvog meseca naredne godine u Srbiji će biti veća i minimalna zarada koju su za standardno radno vreme obavezni da isplate poslodavci. Sa povećanjem od osam odsto u odnosu na prethodni, minimalac se penje na famoznih 300 evra, što je čak 110 evra više nego što je bilo pre pet godina.
Međutim, tim povećanjem nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci, kaže profesor ekonomike industrije Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- I sa tim povećanim minimalcem on i dalje kaska za minimalnom potrošačkom korpom kao i decenijama dosad. A ona je zaista minimalna, i čak i kada bi ti radnici na minimalcu imali da je plate ona ne bi bila dovoljna da "spoje kraj sa krajem meseca“. Ali i pored toga poslodavci kukaju kako to negativno utiče na njihovo poslovanje i konkurentnost i prete slabijim zapošljavanjem, što nije sasvim tačno. Jer, uz trošak radne snage u cenu proizvoda ili usluge ulazi i očekivan profit, pa se jedno može kompenzovati drugim - kaže za 24sedam Savić.
Minimalac se u Srbiji i u 2022. povećava dekretom Vlade, pošto ponovo, kao i u nekoliko prethodnih navrata, na Socijalno-ekonomskom savetu nije došlo do usaglašavanja stavova poslodavaca i sindikata. I ovom prilikom srpski poslodavci su potegli kao argument da to povećanje ne mogu da plate i da će morati da smanje zapošljavanje novih radnika zbog većih plata postojećih.
Pročitajte još:
Međutim, ova klasična pretnja državi da će "porasti nezaposlenost“ ni u Evropi ni u svetu više godinama ne pije vodu.
Nemci načeli, Nobel "sahranio“ priču o preskupom minimalcu
Ovaj izgovor prvo su kao izmišljotinu okarakterisali Nemci, nakon što su uveli obavezan minimalac 2015. godine. I tamo su poslodavci pretili da će garantovanih 8,5 evra po satu (što bi bilo oko 1.500 evra neto plate) dovesti do 900.000 izgubljenih radnih mesta. Godinu dana nakon uvođenja Institut IAB je uradio studiju i utvrdio da je zaista izgubljeno 60.000 radnih mesta zbog minimalca (otkazi i nezapošljavanje) ali i da je otvoreno 436.000 novih.
Moralno neprihvatljiv zahtev za neplaćanje doprinosa
Savić kaže da je zahtev srpskih poslodavaca da se država odrekne plaćanja doprinosa na minimalnu platu, pored neoporezovanih 19.000 dinara, ekonomski upitan, a "moralno apsolutno neprihvatljiv“.
- Nema čarobnog štapića u budžetu Srbije. Ako poslodavci ne plate taj porez, morao bi taj iznos da se zakine drugome, recimo penzionerima, ili da se od nekoga uzme više, recimo da se podignu PDV i akcize potrošačima. Na kraju, država može i da se zaduži, pa da ceh kasnije plaćaju svi građani. Ne postoji državna kasa radi poslodavaca, niti radnici postoje radi poslodavaca, već sve mora da bude u ravnoteži, finansije pogotovo – navodi Savić.
Još nekoliko studija došlo je kasnije do sličnih nalaza efekata minimalca, a on je u međuvremenu u Nemačkoj povećan na 9,6 evra da bi sledeće godine u julu trebalo da bude 10,45 evra po satu.
- Samo plaćen, uhranjen i odmoran radnik je dobar radnik. Ako neko mora da radi dva posla da bi preživeo i prehranio porodicu, nema tu ništa od produktivnosti i očekivanog izgaranja na poslu. Treba istaći da u Srbiji ima dosta poslodavaca koji to shvataju i fer se odnose prema svojim zaposlenima. Ali oni koji su spremni da rade u sivoj zoni, i da ne plaćaju ni državi, ni dobavljačima, ni radnicima, su obično mnogo glasniji u žalbama i zahtevima prema državi – objašnjava Savić.
A efekat veći minimalac – veća produktivnost radnika, nisu zabeležili samo Nemci, pokazuje i ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju. Nju je dobio profesor Dejvid Kard sa Berkli univerziteta u SAD, upravo za rad na polju minimalca. U obrazloženju nagrade Kardu, i Džošui Angristu i Gvidu Imbensu sa kojima ju je podelio, kaže se da su oni "pod znak pitanja stavili uobičajeno, konvencionalno shvatanje“.
Kard je "dramatično promenio shvatanje nejednakosti i socijalne i ekonomske posledice niskih plata na radnike“. Priznanje, doduše, kasni 40 godina, jer je Kard zajedno sa Alanom Krugerom (kasnije članom administracije Baraka Obame) istraživanja radio na Prinstonu osamdesetih godina prošlog veka.
Kard i Kruger su uradili dotad neviđeno istraživanje, pratili su poslovanje restorana u Nju Džersiju pre i posle uvođenja minimalne plate. I utvrdili su da minimalac, odnosno povećanje plate, nisu doveli ni do kakvog značajnog pada zaposlenja, ali su bili ignorisani.
Pixabay/Free-Photos
- Ljudi su mislili ili da "friziramo“ nalaze, da smo izgubili razum ili da smo napravili neku glupost – rekao je po dobijanju nagrade Kard.
Pristojnu platu za rad, makar bila i minimalna, kao društvenu i ekonomsku neophodnost sve više prepoznaje i Evropska unija, u kojoj nemaju sve zemlje formalni minimalac. U Evropskom parlamentu počinju pregovori o direktivi o minimalnoj zaradi, predloženoj 2020. godine, i raste pritisak na Evropsku komisiju da se ona usvoji.
Ideja je da "minimalna zarada osigura pristojan standard življenja“, pogotovo u zemljama gde kolektivni ugovori pokrivaju manje od 80 odsto radnika.
Vetar u leđa radničkim pravima daće i Francuska, koja preuzima šestomesečno predsedavanje unijom od 1. januara. Predsednik Emanuel Makron je najavio da je spreman da uzdigne "socijalnu agendu za koju se bori četiri godine“ i za prava 190 miliona zaposlenih širom Evrope.
A ti zaposleni danas minimalno zarađuju mesečno od 312 evra u Bugarskoj, do 2.142 evra u Luksemburgu.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari