Sada svi znamo da moramo da imamo svoju hranu, a počinje se od semena (FOTO/VIDEO)
Posledice pandemija korone i krize koja je usledila najviše su se ekonomski osetile po cenama i dostupnosti hrane zbog toga se mora voditi računa o domaćim resursima
Učiti na tuđim greškama uvek je bolja varijanta nego učiti na sopstvenim, a pogotovo kada se radi o hrani. Pandemija je gotova ali lekcija je ostala – globalizacija je dobra za mnoge stvari ali u vreme krize ne obezbeđuje potpunu sigurnost snabdevanja hranom.
Srbija, srećom nije među zemljama koje su iskusile nestašice hrane, a da bi tako i ostalo potrebno je očuvati domaće resurse koji obezbeđuju da se hrana proizvodi kod kuće. A kod hrane sve počinje od semena, kažu za 24sedam iz Instituta za kukuruz „Zemun polje“.
Na 90. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu razgovarali smo sa dr Željkom Kaitovićem, rukovodiocem odeljenja marketinga u ovoj kući koja ratare u Srbiji ali mnogo šire, već osam decenija obezbeđuje kvalitetnim semenom.
- Veoma je važno, ne samo u ovom trenutku, da zemlja ima svoje seme svoje hibride i sorte, svoje rase… I Institut „Zemun polje“, kao institucija u stopostotnom državnom vlasništvu, pokazuje da se o tome ovde brine. Tržištu ponudimo svake godine između 25 i 30 hibrida, svih FAO grupa, a posebno je važno štose ti hibridi stvaraju klasičnim metodama oplemenjivanja i to u domaćim agro-ekološkim uslovima. To daje značajnu prednost u prilagodljivosti u odnosu na hibride stvorene negde drugde – ističe Kaitović.
Pročitajte još:
Ali, stručnjake u Zemun polju ne brine samo rodnost i genetski potencijal kukuruza, već jednaku pažnju posvećuju i onome što muči, i tek će mučiti, ceo svet – klimatskim promenama.
24sedam/Nenad Vujanović
Pogledaj galeriju
24sedam/Nenad Vujanović
Pogledaj galeriju
24sedam/Nenad Vujanović
Pogledaj galeriju
Pixabay
Pogledaj galeriju
Profimedia/Pixabay
Pogledaj galeriju
- Svedoci smo da su sušni periodi sve prisutniji, da uzimaju danak kada je u pitanju i rodnost, pa smo sa time i uskladili naš naučno-istraživački rad. Zbog toga i imamo ZP hibride koji će se sve bolje prilagođavati datim vremenskim uslovima i ispuniti maksimum svog genetskog potencijala – objašnjava naš sagovornik.
Neće nam manjkati kukuruza
Površine pod kukuruzom poslednjih su godina sve su mane u Srbiji jer ratari bolje prolaze sa nekim drugim kulturama – strnim žitom ili suncokretom. Međutim, u Institutu zbog toga nisu previše zabrinuti.
- Te promene su uvek prisutne, nije sad neki izuzetak. Proizvođači prate ekonomske efekte svoje proizvodnje, pre svega zbog cena, pa otuda uticaj na setvenu strukturu. Međutim, mislim da u narednoj godini će se verovatno te površine pod kukuruzom povećati u odnosnu na ovu godinu – uveren je Željko Kaitović.
Tih klimatskih promena sve su svesniji i domaći poljoprivrednici, koji zbog toga sada češće primenjuju savete struke oko agrotehnike i izbora hibrida, kažu iz Instituta. Kaitović kaže da je i ovaj Sajam poljoprivede prilika da se susretnu i razmene mišljenja sa svojim klijentima, proizvođačima semena, dorađivačima, trgovcima ali pre svega sa krajnjim kupcima - poljoprivrednim proizvođačima.
- Tu dominiraju pohvale ali otvoreni smo i za sve primedbe i sugestije naših ratara i u saradnji sa svima njima dosad smo napravili više od 800 hibrida kukuruza koji se koriste kako u Srbiji tako i u svetu – napominje Kaitović.
A srpsko seme, sadi se u oranice u dvadesetak zemalja u svetu - od nekadašnjeg Sovjetskog saveza i Irana, preko Turske, Grčke i Albanije, do zemalja regiona. I ne samo da je dobro primljeno nego je toliko traženo da svima nisu mogli da budu ispunjeni zahtevi.
- Prepoznatljivi smo na mnogim inostranim tržištima, koja su ponekad i zahtevnija od našeg ovdašnjeg. Potražnja je tolika da u ovoj godini nismo mogli da isporučimo količine koje su tražene zbog nepovoljne prethodne godine – ističe za 24sedam Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz „Zemun polje“.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari