Srpski paori zaštićeni od jeftine ukrajinske pšenice
Ne isplati se uvoziti ukrajinske pšenica jer postroji visoka carina, kažu iz Žita Srbije
Medijske spekulacije o uvoz jeftinih žitarica iz Ukrajine i obaranje cena domaćim proizvođačima pšenice i kukuruza, demantuju iz „Žita Srbije“.
Nekoliko udruženja poljoprivrednika najavila su da je uspešnost ovogodišnje prolećne setve neizvesna zbog velikih gubitaka ratara, koji su uslovljeni „nelojalnim tržišnim poslovanje i uvozom”.
Tu se misli na uvozu ukrajinski žitarica, što u Srbiji za razliku od nekih drugih evropskih zemalja (Poljska, Slovačka i Mađarska) nije zabranjeno, pa su one navodno prodavane po damping cenama.
Sunčica Savović, direktorka poslovnog udruženja uvoznika i trgovaca „Žita Srbije”, juče je za „Politiku” demantovala ove navode, ističući da su takve izjave zlonamerne i da naša zemlja nije uvozila žitarice iz Ukrajine.
Pročitajte još:
– Naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni su od uvoza pšenice iz Ukrajine uvoznom carinskom taksom od čak 30 odsto za pšenicu i isto toliko za kukuruz. Što znači da bi svako ko bi hteo da uveze iz Ukrajine pšenicu ili kukuruz morao da ima interes da tu robu u startu plati 30 odsto skuplje nego što ona košta, što daleko prevazilazi razliku između naše izvozne i ukrajinske izvozne cene – istakla je Savovićeva.
Prema njenim rečima, i teorije o navodnom uvozu ukrajinske robe iz zemalja Evropske unije padaju u vodu, ako se zna da je carina na uvoz kukuruza iz država EU čak 24%, a na uvoz pšenice 18%.
– Dakle, pitanje je kome se uopšte zdravorazumski isplati da uvozi skuplju robu lošijeg kvaliteta na naše tržište. Drugo, ne može da se priča, a da se za to nemaju dokazi, postoje zvanični carinski podaci o uvozu i izvozu svih roba u našu zemlju, pa i pšenice i kukuruza – rekla je naša sagovornica.
Ona napominje da je tokom kalendarske 2023. godine više od 85 odsto uvezenih količina kukuruza i pšenice u Srbiju bila isključivo semenska roba. Tarifne oznake za semensku i za merkantilnu robu su se uvek razlikovale i to je, kaže, lako ispratiti u carinskim podacima.
Još kada se oduzme semensku robu od uvezenih količina, govori se o ukupno 1.500 tona uvezenog kukuruza i oko 380 tona pšenice za 12 meseci prošle godine. Kako je naglasila, ta količina postaje apsolutno zanemariva kad znamo da Srbija proizvodi više od tri miliona tona pšenice i više od 6,5 miliona tona kukuruza u proseku svake godine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari