Stočare s razlogom brine aflatoksin u hrani i mleku

Poljoprivrednici u Srbiji veoma su zabrinuti zbog mogućnosti pojave aflatoksina u stočnoj hrani, a potom i u mleku, jer su vremenski uslovi i problemi sa skladištenjem žita bili povoljni za pojavu ovog opasnog otrova.

Brizi za pravo daje i mala trgovina kukuruzom na Novosadskoj berzi, gde prodate količine delom (i cene) zavise i od toga da li su za robu urađene nalaze na aflatoksin, ali i rezulatit koje dobijaju kada sama donose uzorke na anolizu.

Da aflatoksina ima, pokazalo se u Valjevu, gde su Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropres“ i „ProGnosis Bioteh“ u Srednjoj poljoprivrednoj školi organizovali konferenciju i radionicu "Kontrola i smanjenje aflatoksina u stočnoj hrani i mleku". Tom prilikom su poljoprivrednici iz Valjeva i gosti mogli na licu mesta da daju na analizu proizvode koje su želeli da testiraju.
Najčešće se radilo o mleku, kukuruzu i silaži i prema dobijenim rezultatima testovi mleka i silaže su bili uredni, dok su dva uzorka kukuruza bila pozitivna na aflatoksin.

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da se kod jednog uzorka radilo o kukuruzu koji je dobijen iz Robnih rezevi, od države kao pomoć stočarima u otklanjanju posledica suše. Ko je u ovom slučaju zakazao ostaje da se vidi.

Pošto ovaj kukuruz još nije korišćen u ishrani na farmi krava nije bilo ni mogućnosti da negativno utiče na životinje ili da bude pronađen u mleku.

Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne stručne savetodavne službe Valjeva, istakao je da ova služba radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača naročito u smislu proizvodnje stočne hrane.

- Klima se suštinski promenila i sve češće imamo sušne periode u vreme zrenja žitarica, zatim brzo širenje gljivica koje su odgovorne za nastanak aflatoksina. Ti toksini izazivaju obolevanje domaćih životinja a takođe loše utiču na ljudski organizam. Pratimo nove trendove u svetu i drago mi je da se veliki broj proizvođača odazvao da proveri svoju stočnu hranu i mleko - rekao je Marković.

Evropski standard odložen za decembar, procedura se ne poštuje

Primena evropskog standardna smanjenon nivoa aflatoksina, koji kod čoveka može izazvati niz bolesti, u Srbiji je pomeren za decembar 2023. godine, tako da trenutno važi pet puta veći prag nego u EU.

Ministarstvo poljoprivrede je donelo odluku da nivo AFM1 ostane 0,25 µg/kg (mikrograma po kilogramu), na snazi do 30. novembra 2023. godine, iako je prvobitnim Pravilnikom donetim prošle godine planirano da se te granice pomere na 0,05 µg/kg, kao što je i u Evropskoj uniji.

Pixabay

 

Marina Krstić iz „Prognozis Bioteh“ je rekla da bi za kontrolu jednog kamiona trebalo uzeti uzorak od 10 kilograma koji bi trebalo dalje da se svede na jedan kilogram pa da se podeli na uzorke od 100 grama, a potom se manji deo uzorkuje i analizira.

- Ovo je zapravo nešto što je izazov. Tu sigurno ima propusta jer se žuri i onda nemamo uvek precizne rezultate - dodala je ona.

Naglasila je da prvo testiranje treba da se radi odmah nakon prikupljanja žitarica u kamionu što se retko radi, potom po prijemu robe u fabrike recimo stočne hrane, a takođe povremeno treba raditi kontrolu u silosima.

Potrebno je kontrolisati svaku proizvedenu seriju bez obzira koja je proizvodnja u pitanju, rečeno je na skupu.

Kada su u pitanju farme uglavnom se mleko testira u mlekarama, a trebalo bi na otkupnom mestu ili na samoj farmi da bi se sprečila kontaminacija veće količine mleka u kamionu. Na ovaj način mogu se sprečiti veliki gubici u proizvodnji i preradi mleka.

Postoji nekoliko testova: brzi test za žitarice koji traje tri minuta dok je za mleko potrebno 10 minuta.

Ovi testovi su visoko osetljivi i prepoznaju svih šest glavnih izazivača pojave aflatoksina. Kada je reč o mleku može se koristiti test za sveže kravlje i kozije mleko termički obrađeno, navodi „Agropres“.

Veliko interesovanje za problem aflatoksina

Kako je saopštio „Agropres“, na konferencije je bilo više od 100 učesnika među kojima je, pored stočara, bilo i predstavnika zadruga, otkupljivača, fabrika stočne hrane i poljoprivrednih savetodavnih službi.

U ime domaćina učesnike konferencije pozdravio je Milan Gajić, direktor Srednje poljoprivredne škole u Valjevu koja ove godine obeležava 100 godina od osnivanja.

- Nadam se da ćemo i u narednom periodu odgovoriti izazovima i zadacima koji se pred nas postavljaju. Kao što znate progres u poljoprivrede mora se pratiti jer samo tako imaćemo dobre rezultate - rekao je on.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je istakao da je potrebno formirati Upravu za stočarstvo koja bi se na još kvalitetniji način bavila stočarskom proizvodnjom.

Sa time se slaže i pomoćnik gradonačelnika Valjeva, Dragutin Kuzmanović.

- Problemi u stočarstvu su veliki, broj grla stoke je u padu i smatramo da bi Uprava za stočarstvo bila dobar potez. Kada je u pitanju stočarstvo mi smo učinili sve da obrazujemo naše poljoprivrednike kroz odlaske na stručna putovanja, kroz aktivnosti „Agrorazvoja Valjevske doline“, preduzeća koje je osnovala lokalna samouprava u cilju razvoja poljoprivrede. Nadam se da ćemo u skorijem periodu biti u mogućnosti da uvezemo i kvalitetne priplodne junice za naše stočara - rekao je on.

Direktor „Agrorazvoja - Valjevske doline“, Goran Marjanović, rekao da se to  preduzeće bavi direktnim investicijama u poljoprivrednu proizvodnju.

- Podstičemo sve sektore poljoprivredne proizvodnje i to na taj način što vraćamo deo uloženog novca. Ako poljoprivrednih uloži do milion dinara mi mu vraćamo 400.000 dinara. Dajemo sredstva za nabavku priplodnih junica, obnovu mehanizacije za stočarsku proizvodnju kao i opreme za farme - naveo je on.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi