Inženjer u Požarevcu, ratar u Rašancu: Stevan ne može bez njive, tu se "bolje oseća" (FOTO/VIDEO)

Čim počne sezona, Stevan Vujčić je na traktoru i šparta na 50 hektara koje obrađuje u rodnom selu Rašanac kod Petrovca na Mlavi.

- Volim da radim i kao mašinac i kao ratar, ali možda se bolje osećam na njivi. I nisam jedini, mi smo ovde u kraju obradili 95 odsto zemlje, to ranijih godina nije bilo tako. Dosta je ljudi otišlo odavde, ali mladi koji su ostali vole da rade – objašnjava Stevan za Agro TV, koji je na oranici od svoje petnaeste.

"Radite ono što volite"

Svoje zemljodelstvo, pritom, ovaj mladi čovek ne doživljava kao dodatni posao zbog para ili obavezu, već privilegiju da može da se bavi zemljom. Kao i mnogi drugi o kojima smo pisali, nikada se nije dvoumio da li treba da ostane ili da ode u neki veći grad ili inostranstvo.

- Radite ono što volite u divnom okruženju, a živite na desetak kilometara od Petrovca na Mlavi, a dvadesetak od Požarevca. To je kao da ste u predgrađu, a nemate pritisak grada. Ne znam kako neko može da izabere da živi u gradu, pogotovo ako mu je selo blizu, gde ima sve što i u gradu – kaže Stevan.

On iz plodne stiške ravnice izvlači sve što je moguće, bilo da je u pitanju pšenica, kukuruz, suncokret… a od ove godine i uljana repica.

- Ovo mi je prva godina sada, tako da sam zadovoljan prinosima, koji na nekim delovima idu i do četiri tone. Što od nas zavisi, mi smo odradili, i to sve na vreme, a ostalo je na vremenskim prilikama – kaže o svom novitetu Stevan.

Za razliku od pšenice, od koje zbog suše ne očekuje mnogo, Stevan je zadovoljan ovom žetvom uljane repice pa će povećati najesen površinu sa sadašnjih 12 hektara.

- Možda ćemo ići i 100 odsto više jer dobro se pokazala a sada je možda i najisplativija kultura za gajenje – ističe Vujčić.

Na svojoj muci nisu mogli da zarade

Međutim, kao i mnogi ratari, i Vujčić je ove godine imao problem jer trgovina žitaricama nije bila laka zbog zabrane izvoza. Potencijalno veliki profit, zbog visokih cena hrane u svetu, izmakao je. Problem je tim veći što za uljanu repica nema uslova da je lageruje, za razliku od pšenice koju može da čuva.

- Zbog toga moramo da je prodamo, hteli to ili ne. Jedan razlog je lagerovanje, a drugi jer živimo od ratarstva i moramo da što pre vratimo uloženo, jer i krediti se uzimaju tako da se rate plate odmah po žetvi – objašnjava Stevan.

On uglavnom ima svoju mehanizaciju, koja je delom nabavljena i uz pomoć državnih subvencija i preko evropskog IPARD programa. Za neke specifične poslove, kao što je bio ovaj prvi sa uljanom repicom koja zahteva dodatnu opremu na kombajnu, pomoć se lako pronalazi u kraju. Do sledeće prilike, i novih subvencija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi