Izum kakav svet ne pamti: Iskoristili životinjske kosti kako bi omogućili misiju ka Suncu

Evropska svemirska agencija (ESA) uspešno je dizajnirala svemirsku letelicu koja treba da se približi Suncu, ali već na samom početku nastao je veliki problem – kako zaštiti sondu od vrućine i zračenja.

Oni su sa NASA lansirali letelicu „Solar orbiter” u februaru 2020. godine i nedavno završili prvu misiju, a sa udaljenosti od nešto manje od 77 miliona kilometara fotografisali su najveću Zvezdu. Međutim, da bi misija bila uspešna, bilo je potrebno omogućiti da letelica bude u stanju da podnese ekstremne temperature, kao i 13 puta veće zračenje od onog koje dolazi do površine Zemlje.

Agencija je na početku tražila konvencionalna rešenja, metale i ugljenična vlakna, ali shvatili su da ona nisu dovoljno dobra, pa su, umesto toga, odgovor pronašli u materijalu koji datira iz kamenog doba.

To rešenje predložila im je irska kompanija za biotehnologiju ENBIO, koja je razvila tehniku nanošenja sintetičkih obloga od veštački napravljenih kostiju na ortopedske i zubne implantate, kako bi ih telo pacijenta lakše prihvatilo.

Obojili koštani prah

Budući da je tehnika smanjila težinu obloga, i sprečila probleme poput ljuštenja, ENBIO je smatrao da bi to moglo biti korisno za titanijumske površine „Solar orbitera”. Međutim, ta kost je bila svetle boje i pokazalo da će potamenti nakon dužeg izlaganja Suncu, pa je zato, rešenje u vidu crnog premaza, zvučao logično.

Najviše zbog toga što će moći da upije sunčevu energiju kao toplotu, a zatim da ih emituje u svemir.

– Pokušao sam da obojim koštani prah kako bih ga učinio crnim, ali to nije bilo uspešno – rekao je Džon O’Donahju, osnivač kompanije ENBIO.

Umesto toga, razmišljao je kako da obezbedi i primeni crni prah od pravih kostiju.

Pročitajte još:

“Živi pakao” možda krije život? Rusija počela pilot-projekat misije na Veneru (VIDEO)

Kako je Srpkinja Dragana Perković Martin spustila rover na Mars?

– Setio sam se da sam kao dete čitao da su ljudi u pećinskoj umetnosti koristili drveni ugalj i, u nekim slučajevima, spaljene životinjske kosti, jer bi njihovi ostaci bili poput bojice i mogli bi da crtaju po zidovima – rekao je O’Donahju.

Ubrzo je nabavio malo spaljenih životinjskih kostiju koje su bile pretvorene u prah i ESA je utvrdila da je taj materijal idealan za solarnu misiju.

Pored toga , pozitivno je i to što crna boja ne ispušta gasove koji bi mogli oštetiti svemirsku letelicu, objasnio je Marirodriga. Dobijeni premaz, nazvan je „solarblek”, i sada pokriva oko petine površine „Solar orbitera”, i održava njegove najosetljivije delove na sobnoj temperaturi, dok upija ogromne količine toplote.

„Solar orbiter” je kompaniji zaradio nekoliko miliona evra, a izum je ESA primenila i na druge misije. Ovaj specijalni premaz, kako kaže O’Donahju, može naći primenu, između ostalog, u automobilskoj, metalnoj, grejnoj i energetskoj industriji, ali da je trenutni fokus – njegova primena izvan ove planete.

Iako će njegova glavna misija početi tek u novembru, prošlog jula „Solar orbiter” je poslao slike Sunca snimljene u njegovoj blizini, kraćoj nego ikada pre.

– Cilj misije je dobro razumeti procese u kojima Sunce stvara i kontroliše heliosferu (područje oko Sunca) i zašto se sunčeva aktivnost vremenom menja – rekao je Garsija Marirodriga.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi