Kako funkcionišu izbori u Francuskoj i šta će se desiti ako Makronova stranka izgubi?

Odluku Emanuela Makrona da raspiše dva kruga izbora 30. juna i 7. jula rivali i saveznici vide kao bezobzirno kockanje koje bi moglo da prepusti političku moć krajnjoj desnici.

On želi da povrati kontrolu nad francuskom politikom, ali istraživanja javnog mnjenja ne govore da će se to dogoditi.

Zašto se u Francuskoj održavaju izbori?

Sat vremena nakon što je krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje Žordana Bardele i Marin le Pen srušila savez Emanuela Makrona Preporod na evropskim izborima, francuski predsednik je na televiziji rekao da ne može da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo.

Kada je ustanovljeno da je Nacionalno okupljanje osvojilo 31,4 odsto glasova u odnosu na 14,6 odsto glasova njegove stranke, rekao je da je vreme da francuski narod i političari "koji sebe ne prepoznaju u ekstremističkoj groznici" izgrade novu koaliciju.

Makron nije imao potrebu da raspisuje izbore za Narodnu skupštinu jer su oni poslednji put održani u junu 2022. godine i nije trebalo da organizije dodatno glasanje do 2027, ali je od tada insistirao da je to "najodgovornije rešenje".

Profimedia

Šta je Makron mislio da će postići?

Očigledno je Makron mesecima razmišljao o raspisivanju izbora, ali Francuska je bila zauzeta pripremama za Olimpijske igre koje se održavaju u Parizu od 26. jula do 11. avgusta.

Verovatno je želeo da prekine zastoj nakon što nije uspeo da obezbedi apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini u junu 2022. Donošenje zakona postalo je prava glavobolja - morao je da prođe kroz penzione reforme bez glasanja, dok su stroža pravila o imigraciji zahtevala podršku Nacionalnog okupljanja.

- Francuskoj je potrebna jasna većina ako želi da deluje u miru i harmoniji - tvrdi Makron.

Njegov centristički savez Preporoda, Horizonsa i MoDem-a je na trećem mestu i njegove nade da će privući levi centar su propale.

Socijalisti su formirali Novi narodni front na levoj strani sa Zelenima, Francuskom Nepokorenom (LFI) i Komunistima.

Profimedia

- Ova odluka je svuda u našoj zemlji, u francuskom narodu, izazvala zabrinutost, nerazumevanje, ponekad bes - kazao je ministar finansija Bruno Le Mer.

Zašto su ovi izbori toliko značajni?

Nacionalno okupljanje moglo bi da osvoji vlast u Francuskoj prvi put. Predvodi ga 28-godišnji Žordan Bardela, a u parlamentu Marin le Pen, koja se tri puta borila za mesto predsednika i svaki put gubila.

Ali svaki put je osvojila više glasova nego u prethodnom pokušaju. Sada ankete govore da bi njena stranka mogla da postane najveća u Francuskoj, ali ne i da ostvari apsolutnu većinu. U anketama ne zaostaje ni širok levičarski savez.

Kako funkcionišu izbori u Francuskoj?

U Narodnoj skupštini ima mesta za 577 poslanika, uključujući 13 prekomorskih okruga i 11 izbornih jedinica koje predstavljaju francuske iseljenike u inostranstvu. Za apsolutnu većinu partiji je potrebno 289 mesta.

AP Photo/Thomas Padilla

Makronova alijansa imala je samo 250 mesta u trenutnoj Skupštini i morala je svaki put da prikuplja podršku drugih partija da bi usvojila zakon.

U prvom krugu se eliminišu svi kandidati koji ne dobiju podršku 12,5 odsto lokalno registrovanih birača. Svako ko dobije 50 odsto glasova, uz izlaznost od najmanje četvrtine lokalnog biračkog tela, automatski pobeđuje. To se dešava u nekolicini izbornih jedinica.

Drugi krug je serija drugih krugova u kojima učestvuju dva, tri ili ponekad četiri kandidata. Neki kandidati mogu da odustanu pre 7. jula da bi savezniku dali veće šanse da spreči rivala da pobedi, na primer sa krajnje desnice.

Šta bi moglo da se desi?

Dvokružni sistem znači da ništa nije sigurno.

Čak i ako se Nacionalno okupljanje kvalifikuje za drugi krug u velikom broju izbornih jedinica, birači bi mogli da izaberu da usvoje "le vote utile" (taktičko glasanje) kako bi sabotirali stranku.

Oni imaju 88 mesta u trenutnom parlamentu, ali ankete pokazuju da bi sada mogli da pređu 200.
Neke pristalice republikanaca desnog centra mogu podržati RN, ali isto tako drugi se mogu pridružiti pokretu da ih blokiraju.

AP Photo/Thibault Camus

I kombinovani levičarski glasovi bili su iznad 30 odsto, ali neće svi glasači levice podržati Novi narodni front zbog umešanosti Francuske Nepokorene (LFI) Žan-Lika Melanšona.

Drugi faktor je izlaznost, koja će biti znatno veća od 51 odsto na izborima u Evropskom parlamentu 9. juna.

Šta ako Makronova stranka izgubi?

Ko god da pobedi, Makron je rekao da neće podneti ostavku na mesto predsednika.

Ako njegova stranka izgubi, a pobede ili Nacionalno okupljanje ili Novi narodni front, ostaju skoro tri godine "kohabitacije", ili podele vlasti, kada je predsednik jedne stranke na čelu države, a druga stranka upravlja vladom.

To se dešavalo i ranije, sa unutrašnjom politikom u rukama premijera i kabineta, a spoljnom i odbrambenom politikom u rukama predsednika.

Hoće li Žordan Bardela biti premijer?

Profimedia

Ne nužno. Makron i dalje odlučuje ko će voditi sledeću vladu, prema Ustavu. Ali on mora da odražava sastav nove Skupštine, tako da ako je Nacionalno okupljanje dominantna stranka, teško bi mu bilo da izabere nekog drugog.

A ako RN osvoji apsolutnu većinu, Žordan Bardela bi bio očigledan izbor kako ga je nominovala sama stranka. Plakati kampanje proglašavaju ga premijerom, sa 28 godina je veoma prisutan na Tiktoku i član je Evropskog parlamenta od 2019.

Međutim, Bardela je sam odbacio mogućnost da postane premijer ako Nacionalno okupljanje ne obezbedi tu apsolutnu većinu.

- Ne želim da budem predsednikov pomoćnik. Neću prodavati francuskom narodu mere ili akcije koje nisam mogao da sprovedem - rekao je on, objašnjavajući da u slučaju relativne većine ne bi mogao da reaguje u mnogim situacijama.

Da li kohabitacije bilo i ranije?

To se nije desilo više od 20 godina, pošto parlamentarni izbori sada idu u korak sa predsedničkim, a biračke preferencije se ne menjaju mnogo za to vreme.

AP Photo/Jean-Francois Badias

U prošlosti su postojala tri perioda kohabitacije:

- 1997-2002: Socijalista Lionel Žospen bio je premijer pod predsednikom desnog centra Žakom Širakom;

- 1993-1995: Premijer desnog centra Eduar Baladur radio je sa socijalističkim predsednikom Fransoom Miteranom tokom njegovog drugog mandata;

- 1986-1988: Žak Širak je bio premijer pod predsednikom Fransoom Miteranom.

Da li je Nacionalno okupljanje i dalje krajnje desničarska stranka?

Marin Le Pen je godinama pokušavala da očisti svoju stranku od antisemitskih i ekstremističkih korena svog oca Žan-Mari le Pena i njegovih kolega osnivača Nacionalnog fronta, koji je preimenovala u Nacionalno okupljanje.

Profimedia

Međutim, njena striktna antiimigraciona politika ostaje i odluka Državnog saveta, najvišeg francuskog suda za administraciju, ranije ove godine, potvrdila je da se može smatrati "ekstremnom desnicom".

Nacionalno okupljanje već dugo poziva na zabranu muslimanskih marama u javnosti, iako je Bardela sada rekao da to neće biti prioritet do sledećih predsedničkih izbora.

Izlazak iz EU nije bio na dnevnom redu od 2022. Umesto toga, Bardela se fokusira na smanjenje PDV-a na energiju i listu od 100 osnovnih dobara i ukidanje Makronovih penzionih reformi za nekoliko meseci.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi