Jezivo otkriće! Drevni "zombi virusi" vrebaju ispod Arktika - globalno zagrevanje može da ih oslobodi! Prete da unište čovečanstvo!

Čovečanstvo bi moglo biti na ivici bizarne nove pandemije, jer globalno zagrevanje preti da oslobodi talas drevnih "virusa zombija" zarobljenih ispod ledenih kapa!

Istraživači su ove nedelje identifikovali 13 novih patogena sakupljenih ispod permafrosta u Sibiru za koje se veruje da su bili uspavani desetinama hiljada godina.

Neki od patogena, poput preistorijskog virusa Metuzalem, poznati su naučnicima već godinama. Međutim, sa globalnim temperaturama koje rapidno rastu, rizik od globalne pandemije izazvane virusima zombija veći je nego ikad, jer se sve više drevnog permafrosta počinje topiti.

Jean-Michel Claverie/IGS/CNRS-AMU

Naučnici već dugo upozoravaju na rizik od unošenja drevnih patogena u savremeni svet, upozoravajući da ljudski imunološki sistem nije dizajniran da se nosi s njima, što bi ih činilo posebno efikasnim.

Kako virusi opstaju?

Permafrost je podzemni sloj zemlje, sedimenta ili stene koji ostaje neprekidno zamrznut najmanje dve uzastopne godine, obično prisutan u polarnim regionima kao što su Grenland, Aljaska, Sibir, Tibetska visoravan i severni deo Kanade.

Ova surova sredina pokriva petinu severne hemisfere, a neki slojevi su ostali zamrznuti stotinama hiljada godina.

- Bitna stvar kod permafrosta je da je hladan, taman i bez kiseonika, što je idealno za čuvanje biološkog materijala. Možete staviti jogurt u permafrost i možda će i dalje biti jestiv 50.000 godina kasnije - rekao je Žan-Mišel Klaveri, genetičar sa Univerziteta "Eks-Marselj" na jugu Francuske.

Profimedia

Stotine milijardi mikroorganizama su sačuvane ispod ogromnog permafrosta, mnogi od njih potiču iz vremena pre postojanja ljudske rase. Najstariji poznati, nazvan Pandoravirus Yedoma, star je 48.500 godina - rušeći prethodnog rekordera za više od 30.000 godina.

Zašto i kako se virusi oslobađaju?

Iako topljenje permafrosta nosi rizike, porast temperature nije jedini i najveći problem.

- Opasnost dolazi iz još jednog uticaja globalnog zagrevanja, a to je nestanak arktičkog morskog leda. To omogućava povećanje brodskog saobraćaja, prometa i industrijskog razvoja u Sibiru. U planu su velike rudarske operacije u kojima će biti izbušene ogromne rupe u dubokom permafrostu kako bi izvukle naftu i rude. Te operacije će osloboditi ogromne količine patogena koji i dalje opstaju u zemlji. Rudari će ulaziti i udisati viruse. Posledice mogu biti katastrofalne - istakao je genetičar Žan-Mišel Klaveri.

Alempic, Lartigue, Goncharov et al)

Naučnici su ranije ukazivali na to da intenzivna upotreba zemljišta može izazvati ponovnu pojavu ovih drevnih virusa, navodeći primere virusa Nipah, koji je uzrokovan prenosom patogena na ljude usled korišćenja zemljišta.

Koliko su virusi opasni?

Prethodna istraživanja objavljena od strane Klaverija sugerišu da je otprilike jedan od sto drevnih patogena izazvao značajne poremećaje u ekosistemima.

Iako se taj broj čini malim, istraživanje ukazuje da do četiri sekstiliona mikroba izlazi iz permafrosta svake godine - i taj broj raste.

- Jedan posto od četiri sekstiliona je broj koji većina ljudi ne može ni zamisliti. Postoji toliko mnogo, mnogo prilika da se to dogodi - rekao je Kori Bredšo, direktor Laboratorije za globalnu ekologiju na Univerzitetu Flinders u Australiji.

Bredšo je virus uporedio s bilo kojom drugom invazivnom vrstom. U stvarnom svetu, većina invazija ne uspe, ali razlog zbog kojeg i dalje imamo problema s invazivnim vrstama, objasnio je, jeste taj što postoji toliko mnogo unošenja u ekosistem.

Profimedia

Neki od virusa koji se nalaze u najdubljim slojevima permafrosta smatraju se starijim od milion godina, što bi izazvalo haos u ljudskim imunološkim sistemima koji nisu sposobni nositi se sa takvom neprijateljskom pretnjom.

Međutim, uprkos opasnosti koju predstavljaju drevni virusi, rezultati istraživačkog tima trebali bi se više shvatiti kao upozorenje nego kao poziv na akciju.

- Nije potrebno odmah širiti paniku - rekla je dr. Kimberli Majner, klimatska naučnica na NASA Jet Propulsion Laboratory u Pasadeni, Kalifornija.

Ona je CNN-u rekla da su trenutno hitnije zabrinutosti usmerene na zaustavljanje širenja klimatskih promena, kao što je smanjenje emisija ugljenika.

- Sada se suočavamo s konkretnom pretnjom i moramo biti spremni da se nosimo s njom. To je tako jednostavno - zaključio je Klaveri. 

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi