„Nikada više nećemo biti vođeni na klanje kao jaganjci": Ima li Izrael nuklearno oružje?

Raketa koju je Hamas lansirao tokom napada palestinske militantne grupe na Izrael 7. oktobra pogodila je vojnu bazu za koju se veruje da ima rakete sa nuklearnim kapacitetom, navodi se u izveštaju „Njujork tajmsa“.

Međutim, Izrael niti potvrđuje niti negira da ima nuklearno oružje, držeći se takozvane politike namerne dvosmislenosti.

Tel Aviv je više puta ponavljao mantru da Izrael neće biti prva zemlja koja će upotrebiti nuklearno oružje na Bliskom istoku.

Uz to, jevrejska država odbija da potpiše Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1968. godine, uprkos međunarodnom pritisku, insistirajući da bi to bilo u suprotnosti sa interesima njene nacionalne bezbednosti.

Razorno oružje u izraelskoj vazdušnoj bazi?

Što se tiče izveštaja „Njujork tajmsa“ od 4. decembra, on se posebno odnosi na preciznu analizu satelitskih snimaka koja je pokazala da je udar rakete na vazduhoplovnu bazu Sdot Miha izazvao požar u blizini objekata u kojima se smatra da je skladišteno razorno oružje.

Profimedia

Portal je citirao Hansa Kristensena, direktora nuklearnog informativnog projekta Federacije američkih naučnika, koji je rekao da se u vazduhoplovnoj bazi nalazi između 25 i 50 nuklearnih bacača raketa „Jeriho“, za koje stručnjaci veruju da mogu da nose nuklearne bojeve glave. Izraelska vlada još nije komentarisala izveštaj.

Ministar koji se izlanuo

U odvojenom događaju u vezi sa tim, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je prošlog meseca da je izjava izraelskog ministra za pitanja Jerusalima i nasleđa Amihaja Elijahua o mogućnosti nuklearnog napada na Pojas Gaze izazvala mnoga pitanja, uključujući i pitanje nuklearnog arsenala jevrejske države.

- Ovo je pokrenulo veliki broj pitanja. Prvo i najvažnije je to što smo čuli zvanične izjave o postojanju nuklearnog oružja. Sledeće pitanje koje svi imaju jeste gde su međunarodne organizacije, gde je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju), a gde su inspektori? - rekla je Zaharova ruskim medijima.

Ona je to rekla pošto je Elijahu u intervjuu za Radio Kol Barama rekao da je jedna od mogućih opcija za Izrael u ratu sa Hamasom bacanje nuklearne bombe na Pojas Gaze. Ministar se takođe protivio dozvoljavanju dostavljanja bilo kakve humanitarne pomoći u palestinsku enklavu, izjavivši da Tel Aviv neće predati humanitarnu pomoć nacistima.

 

 

Kancelarija premijera Benjamina Netanjahua brzo je odgovorila, navodeći da Elijahuove primedbe „nisu zasnovane na stvarnosti“ i da je ministar suspendovan sa sastanaka vlade „do daljeg“.

Koliko bi nuklearnih bombi mogao da ima Izrael?

Izraelske vojne zalihe navodno uključuju između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava, prema različitim izvorima.

Upućeni tvrde da Izraelske odbrambene snage (IDF) poseduju kopnena, vazdušna i pomorska sredstva za isporuku ovih bojevih glava, čime se formira nuklearna trijada.

Okosnicu ove trijade navodno čine krstareće rakete lansirane sa podmornica, kao i srednje i interkontinentalne balističke rakete, sa ratnim avionima dugog dometa Izraelskog vazduhoplovstva.

Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIRPI), sa druge strane, smatra da Izrael ima oko 80 nuklearnih bojevih glava.

- Od toga otprilike 30 su gravitacione bombe koje se isporučuju avionima. Preostalih 50 komada oružja je za isporuku balističkim raketama srednjeg dometa Jerihon II, za koje se veruje da su bazirane na mobilnim lanserima u pećinama u vojnoj bazi istočno od Jerusalima. Operativni status nove balističke rakete srednjeg dometa „Jeriho III“ je nepoznat. Izrael je 2013. godine izveo lansirni test „raketnog pogonskog sistema“, po svemu sudeći za raketu „Jeriho III“ - ističe SIRPI na svom sajtu.

Profimedia

Tačan broj navodnih izraelskih bojevih glava može da se nagađa, a bivši američki predsednik Džimi Karter je jednom izjavio da Izrael ima 300 ili više, „niko ne zna tačno koliko“, nuklearnog oružja.

Kako je sve počelo?

Izvori kažu da je prvi izraelski premijer David Ben-Gurion bio posvećen tome da njegova zemlja nabavi nuklearno oružje, za koje je tvrdio da je navodno potrebno da spreči ponavljanje Holokausta.

Godine 1949. jedinica naučnog korpusa IDF-a sprovela je geološka istraživanja u pustinji Negev, u početku tražeći naftu, a zatim i izvore uranijuma, ključne za nuklearni razvoj. Takođe, u to vreme Izrael je počeo da finansira studente nuklearne fizike da studiraju u inostranstvu kako bi mogli da prate istraživanja u vezi sa nuklearnim lančanim reakcijama.

Do 1952. godine tadašnji šef izraelske komisije za atomsku energiju Ernst David Bergman tražio je nuklearnu saradnju sa Francuzima, što je uključivalo rad izraelskih naučnika u francuskim nuklearnim postrojenjima i razmenu stručnosti, posebno sa onima koji su imali iskustva u projektu „Menhetn“, programu predvođenom SAD sa ciljem istraživanja i razvoja preduzetih tokom Drugog svetskog rata za proizvodnju prvog nuklearnog oružja.

Pixabay

Ima li Izrael nuklearni program?

Pišući o izraelskom nuklearnom programu, „Tajm“ je 13. decembra 1960. izvestio da je nekomunistička i ne-NATO zemlja ostvarila „atomski razvoj“.

Tri dana kasnije britanski mediji su objavili da je u pitanju Izrael. Ubrzo nakon toga, 18. decembra 1960. godine, Džon Mekoun, tadašnji predsednik američke Komisije za atomsku energiju, potvrdio je izgradnju nuklearnog reaktora Dimona u pustinji Negev od strane Izraela. „Njujork tajms“ je dalje izvestio da Francuska pomaže jevrejskoj državi sa navodnim nuklearnim programom.

Informacija je podstakla tadašnjeg premijera Ben-Guriona da da jedinu izjavu o reaktoru Dimona. U decembru 1960. rekao je izraelskim zakonodavcima da vlada gradi reaktor od 24 megavata „koji će služiti za potrebe industrije, poljoprivrede, zdravstva i nauke“ i da je „predviđen isključivo za miroljubive svrhe“.

Bergman je, međutim, insistirao na tome da „nema razlike između nuklearne energije za miroljubive ili ratne svrhe“ i da „Izraelci nikada više neće biti vođeni na klanje kao jaganjci“.

NBC je bio prvi medij koji je objavio prvi javni izveštaj o navodnoj nuklearnoj sposobnosti Izraela. U januaru 1969. emiter je tvrdio da je Izrael odlučio „da krene u program ubrzanog kursa za proizvodnju nuklearnog oružja“ i da jevrejska država poseduje ili će uskoro posedovati takav izum.

Pixabay

Dok su izraelski zvaničnici odbacili izveštaj, američki mediji su 1970. tvrdili da Izrael ili poseduje nuklearno oružje ili ima „kapacitet da sastavi atomske bombe u kratkom roku“. Prvi detalji o navodnom izraelskom nuklearnom programu objavljeni su 5. oktobra 1986, a o njima je izveštavao „Tajms“, koji je objavio informacije koje je dao Mordehaj Vanunu, tehničar ranije zaposlen u Centru za nuklearna istraživanja Negev.

Na osnovu izveštaja koji je 2013. objavila neprofitna organizacija Bulletin of the Atomic Scientists, tvrdi se da je Izrael započeo proizvodnju nuklearnog oružja 1967. godine, stvaranjem prve dve nuklearne bombe.

U studiji se tvrdi da Izrael navodno pravi nuklearno oružje, odnosno u proseku dva godišnje. Međutim, proizvodnja je navodno prestala 2004. U izveštaju se dalje navodi da Izrael trenutno poseduje 80 nuklearnih bojevih glava i dovoljno fisionog materijala za još 190 bojevih glava.

Ipak, zvaničnu potvrdu izrael nije dao, a izjava najbliža njoj jeste upravo ona koju je pre nekoliko nedelja izgovorio Elijahu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi