Šta se desilo sa Zelandijom, osmim kontinentom? Kako je potonula i zašto je do danas ostala misterija

Ruski brod prepun mornara, kao i pingvina koje su jeli, primetio je 1820. visoku ledenu obalu na horizontu. Tada je prvi put viđen ledeni sprud Fimbul i zvanično je otkriven novi kontinent: Antarktik. Time je potvrđeno da postoji sedam velikih kopnenih masa.

Danas učenici, istraživači i političari uglavnom prihvataju podelu sveta na ove celine, koje uključuju Evropu, Aziju, Afriku, Severnu Ameriku, Južnu Ameriku, Australiju i Antarktik.

Ali 2017. godine otkriveno je da je model sa sedam kontinenata sve vreme bio greška.

Davno izgubljena zemlja jugoistočno od Australije danas je poznata kao Zelandija, zaboravljeni osmi kontinent planete. Naučnici su dugo predviđali postojanje ove dodatne južne kopnene mase, ali se ona "skrivala" 375 godina - uglavnom zato što je skoro u potpunosti potopljena ispod jedan-dva kilometra. Tek sada počinju da se otkrivaju njene tajne.

U septembru je međunarodni tim istraživača objavio do sada najdetaljnije mape Zelandije, koje obuhvataju svih pet miliona kvadratnih kilometara ovog podvodnog regiona i njegovu geologiju. U tom procesu donekle su otkrili kako je nastao ovaj misteriozni kontinent i zašto je skriven pod vodom poslednjih 25 miliona godina.

Nastanak i nestanak

 

 

Smatra se da je Zelandija nastala pre oko 83 miliona godina, tokom kasne krede. Počeo je da nastaje 100 miliona godina pre toga, kada je superkontinent Gondvana počeo da se raspada.

Kako se raspadao, najmanji, najtanji i najmlađi kontinent na svetu se formirao, dok su regioni Gondvane, koji su se nekada nalazili na njenom severozapadu i jugozapadu, postali Australija i Antarktik.

Smatra se da je cela Zelandija ili deo nje neko vreme možda postojao kao ostrvo, ali pre oko 25 miliona godina nestao je ispod okeana.

Prvi tragovi da bi Novi Zeland mogao biti samo mali, vidljivi deo ogromne skrivene kopnene mase otkirveni su 2002. godine, kada su naučnici koristili batimetriju, proučavanje dubine vodenih tela da bi istražili region.

Okean iznad onoga što danas nazivamo Zelandija znatno je plići od onog koji ga okružuje, što sugeriše da ovo područje nije bilo pokriveno okeanskom tektonskom pločom kao većina svetskih okeana, već kontinentalnom.

 

 

Ovaj zaključak je izveden 2017. godine, kada su naučnici spojili nekoliko grupa dokaza, uključujući podatke o vrstama stena koje sadrži i njegovoj relativnoj debljini (okeanske ploče imaju tendenciju da budu tanje). Ovo nije puki kontinentalni fragment ili mikrokontinent, kao što se ranije mislilo, već pravi, čijih je 95 odsto teritorije pod vodom.

Međutim, uprkos uzbuđenju povodom otkrića novog kontinenta i istraživanju dužem od decenije, mnogi detalji o ranom formiranju Zelandije nisu jasni. Za to je delimično zaslužan čudan događaj do kog je došlo kada se odvojila od Gondvane.

Čudno formiranje

Međunarodni tim naučnika mapirao je 2019. geologiju Južne Zelandije. Njihovo istraživanje je otkrilo da je u nekom trenutku Zelandija bila rastegnuta, razdvojena tektonskim silama, zbog čega se kontinent stanjio u poređenju sa regularnim kontinentalnim pločama i stvorio pukotine koje su kasnije postale okeanska kora.

Analiza stena sa izgubljenog kontinenta koju su izvršili istraživači otkrila je da se istezanje dogodilo u dve faze. Prva je počela pre 89-101 milion godina i dovela je do rascepa koji je postao Tasmansko more između Australije i Novog Zelanda. Druga faza je počela pre 80-90 miliona godina i dovela do toga da se Zelandija odvojila od Zapadnog Antarktika i stvorila Tihi okean.

 

 

Međutim, ostalo je još mnogo nerazjašnjenih misterija, a druga polovina ovog kontinenta tek treba da se detaljno prouči.

Postepeno potonuće

U najnovijoj studiji druga istraživačka grupa napravila je mapu Severne Zelandije.

Ovog puta su analizirali stene koje su iskopane iz grebena Fervej, regiona južnog Pacifika kod obale Australije, koji je najseverniji vrh Zelandije. Ovi drevni ostaci, koji nisu bili suvi 25 miliona godina, uključivali su mešavinu magmatskih stena (nastalih vulkanskim procesima) i sedimentnih, nastalih u plitkim basenima tik uz obalu Zelandije.

Analizirajući njihovu hemiju i radioaktivne izotope duboko u njima, naučnici su procenili njihovu starost i poreklo. Najstariji su bili obluci iz rane krede (stari 130-110 miliona godina), zatim peščar iz kasne krede (star oko 95 miliona godina) i relativno mladi bazalti iz eocena (stari oko 40 miliona godina).

 

 

Nastale mape Zelandije pretvorile su je iz bezlične mase u mesto sa mnogo karakterističnih geoloških traka koje se protežu od severozapada ka jugoistoku. One se uklapaju u geologiju Zapadnog Antarktika kao slagalica, potvrđujući da su ovaj region i Zelandija nekada bili spojeni.

Sledeća faza istraživanja bavila se merenjima magnetnih anomalija na dnu okeana oko Zelandije. Ove varijacije u jačini Zemljinog magnetnog polja formiraju nevidljivi zapis o tome kako su se tektonske ploče kretale tokom vremena.

Oni su otkrili više o drevnom rastezanju kontinenta, koje se nastavilo milionima godina i čak promenilo pravac, što je dovelo do izuzetno tankog kontinenta koji je na kraju završio pod vodom.

Ipak, i dalje ostaje mnogo toga da se otkrije o ovom misterioznom kontinentu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi