Afrika se cepa: Kontinent se odvaja na dva dela, čak 10 država izgledaće potpuno drugačije, snimljeni prizori su zastrašujući (VIDEO)

Snimci i fotografije koji prikazuju duboke ponore koji se otvaraju u kenijskim okruzima Narok i Susva brzo su se proširili društvenim mrežama kada su se pre nekoliko godina pojavili na internetu. Procep u zemlji, koji se proteže nekoliko kilometara u dužinu, navodno je dubok 15 i širok 18 metara.

Lokalni geolozi su delimično objasnili ponore kao fosilne rasede, prekrivene vulkanskim pepelom sa obližnje planine Longonot. Jake padavine su sprale materijal koji je popunjavao rasede.

Verovatno su rasedi, ako se potvrde kao takvi, povezani sa tektonskim stresom ili upadom magme u dublje slojeve Zemlje. Ovo područje je deo Velike rasedne doline, mesto na kom se komad Afrike polako odvaja od ostatka kontinetna zbog pomeranja materijala u omotaču jezgra.

Na kraju će ova pukotina postati toliko duboka da će se u nju uliti okean, čime će se istočni deo Afrike odvojiti od ostatka kontinenta.

Iako bi tek za milion godina Afrika mogla da ostane bez svog istočnog dela, ova prirodna pojava već sada izaziva probleme.

Geološki procep na "istočnom rogu", koji će jednog dana ispuniti okean, širi se mnogo brže nego što su naučnici pretpostavljali.

Zbog toga se kenijski prometni put Mai Mahiu urušio kada se ispod njega pojavila pukotina, saopštila je Kenijska nacionalna uprava za auto-puteve.

U procep je prodrla voda, dodatno pogoršavajći situaciju i stvarajući nove pukotine u zemljištu.

- Veliki rascep razdvaja Afriku na dve ploče. Ustanovili smo da se somalska ploča odvaja od ostatka kontinenta brzinom od dva i po centimetra godišnje. Ukoliko se ovaj trend nastavi, somalska ploča nastaviće da se odvaja od nubijske ploče, što bi moglo dodatno da ugrozi postojeću infrastrukturu i bezbednost stanovništva - rekao je geolog Dejvid Adede, objašnjavajući da je odvajanje somalske ploče izazvano kretanjem dela omotača Zemljinog jezgra, koji prenosi toplotu od jezgra ka njenoj površini.

Naučnici će nastaviti da rade na proučavanju ove pojave, kako bi mogli da savetuju vladu u vezi sa najbezbednijim mestima za građenje puteva i kuća.

 

 

Istočni afrički procep preseca nekoliko afričkih zemalja: Etiopiju, Keniju, Kongo, Ugandu, Ruandu, Burundi, Zambiju, Tanzaniju, Malavi i Mozambik.

Otkriće velikog rascepa

Veliki rascep je pre skoro sto godina otkrio neustrašivi geolog.

Džon Džek Volter Gregori rođen je u Londonu 1864. Za svet prirode i avanture počeo je da se interesuje u ranim godinama studija. Tokom svoje kasnije naučne karijere posetio je Evropu, Afriku, Australiju, Indiju, Severnu i Južnu Ameriku, čak i udaljena ostrva Špicbergen na Arktiku.

Nakon diplomiranja, Gregori je našao posao u Britanskom muzeju prirodne istorije, gde je radio na zbirkama stena i fosila.

U oktobru 1892. upitan je da li bi se pridružio ekspediciji u istočnu Afriku da istraži područje moderne Kenije, Etiopije i Somalije. Ovo područje je u to vreme bilo slabo poznato Evropljanima, a poreklo planina i dolina afričkog kontinenta bilo je neobjašnjiva geološka misterija.

Austrijski geolog Edvard Zis sumirao je 1891. rezultate ekspedicije na jezero Rudolf (danas jezero Turkana), koji su ukazivali na to da su doline i planine u ovoj oblasti Afrike rezultat periodičnih tektonskih kretanja.

 

 

U novembru 1892. ekspedicija je istovarila 300 tona opreme u luci Lamu. Za transport materijala bilo je potrebno sto deset kamila i četrdeset magaraca, a za zaštitu karavana angažovano je tri stotine vojnika. Odredište ekspedicije bilo je jezero Rudolf.

Uprkos svoj opremi, ubrzo je postalo jasno da nema dovoljno zaliha da se prehrane svi muškarci. Među članovima ekspedicije širilili su se groznica i razne bolesti. Gregorija su prvo mučili čirevi na nogama, koji su ga nedeljama imobilisali, a u januaru 1893. razboleo se od malarije. U Mombasi je ekspedicija zvanično otkazana.

Gregori, još uvek zainteresovan da lično vidi veliku dolinu istočne Afrike, odlučio je da iskoristi ovu situaciju. On je već bio u Africi i oprema napuštene ekspedicije još bi mogla da bude od koristi. Uz finansijsku pomoć porodice i Britanskog muzeja, organizovao je novu ekspediciju. U martu 1893. nova ekspedicija, koja se ovoga puta sastojala od samo četrdeset i jednog čoveka, napustila je Mombasu. Gregori je voleo da hoda sam kilometrima, daleko ispred karavana, skupljajći primerke biljaka, životinja i stena.

Glavni geološki radovi izvedeni su iz sela Njemps na obali jezera Baringo, a Gregori je potvrdio Zisovo tumačenje tektonskog porekla ove doline i zaključio je iz slabe erozije koja se vidi na mapiranim rasedima da je ovaj proces morao biti skorašnji.

Gregori je takođe prepoznao sličnosti između geologije Crvenog mora i afričke rasedne doline i nagovestio da su ovi pejzaži povezani. Iznenadile su ga dimenzije ovog obeležja, koje je razdvajalo ceo kontinent.

 

 

Gregori je opisao ovo otkriće u članku objavljenom u časopisu Kraljevskog geografskog društva 1920. godine i u kasnijim knjigama, gde je skovao i savremeni termin rasedne doline i povezao ga sa tektonskim kretanjima Zemlje. Ovo je bilo prilično revolucionarno objašnjenje u vreme kada se većina dolinu smatrala rezultatom erozije.

Brojni i neobični vulkani

Kako se obe strane Velikog raseda razdvajaju, blokovi klize nadole duž vertikalnih raseda, formirajući strme litice koje ograničavaju dolinu rascepa. Tektonska kretanja i rasedi su takođe povezani sa vulkanskom aktivnošću. Mnogi aktivni, uspavani i ugasli vulkani su poput bisera ogrlice koji se nalaze duž granica doline rascepa i oni prate glavne sisteme raseda.

U blizini jezera Kivu, jezera ubice formiranog tektonskim pokretima, nalaze se dva najaktivnija i najopasnija afrička vulkana, Njiragongo i Njamuragira.

Njamuragira je eruptirala između 1894. i 1979. petnaest puta, na sreću bez žrtava. Poslednja erupcija Njiragonga u Demokratskoj Republici Kongo u januaru 2002. godine ubila je više od sto ljudi i izazvala veliku pustoš u obližnjem gradu Goma.

Veliki rascep takođe je mesto na kom se nalaze neki od najčudnijih vulkana na planeti Zemlji. Stena sastavljena skoro u potpunosti od kalcita može biti sedimentni krečnjak ili mermerna stena, samo ne u slučaju vulkana Ol Doinjo Lengai koji se nalazi u Gregorijevom rascepu (nazvanom tako po geologu Gregoriju), u regionu Aruša u Tanzaniji. Karbonatit je gotovo jedinstvena vrsta lave, sastavljena od minerala kalcita i feldspata, veoma neobične kombinacije, jer u većini vrsta lave dominira kvarc.

Profimedia

Poznato je samo nekoliko lokaliteta sa fosilnom karbonatitnom lavom, a Ol Doinjo Lengai je jedini aktivni vulkan koji eruptira ovu vrstu lave. Veruje se da obična magma zaglavljena u podzemlju rascepa polako topi sedimentne stene, formirajući izvor karbonatitne lave.

Nepotvrđene teorije

Veliki rascep je možda takođe igrao važnu ulogu u našoj evoluciji. Mnoga mesta na kojima su pronađeni fosili ranih hominida nalaze se u dolini rascepa ili blizu nje. Možda je pukotina formirala idealan pejzaž za naše pretke ili, nasuprot tome, kako se pukotina polako širila, formirajući barijeru za vlagu iz Indijskog okeana, primorala ih da napuste pluvijalne šume koje su umirale.

Izašavši u otvorenu i suvu savanu, usvojili su dvonožno hodanje, i kako su im ruke postale slobodne za upotrebu alata, mozak je polako evoluirao i s vremenom je postajao sve veći i veći. Istraživanja objavljena prošle godine sugerišu čak da je porast vulkanske aktivnosti duž istočnoafričkog sistema rascepa možda prisilio rane ljude da odu iz Afrike, zauvek promenivši tok naše evolucije.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi