Uginulih kitova je sve više na obalama, a to je i dalje prava misterija

Nešto čudno se od 2016. događa na istočnoj obali SAD.

Lešine kitova se sve više pronalaze na obalama, često u poodmaklim fazama raspadanja.

Zabeležen je povećan broj uginulih grbavih kitova, a o uzrocima smrti se debatuje. 

Postoji mišljenje da seizmičke analize, koje se koriste za pronalaženje lokacija za vetroparkove, kao i sama izgradnja turbina može da utiče na uginuće.

Ipak, naučnici se ne slažu i zabrinuti su da bi politička debata o vetroparkovima mogla da utiče na donosioce odluka tako da se odgovorni za smrt životinja nikada ne privedu pravdi.

Istraživanje uzroka pomora

Iako je povećanje nasukavanja na istočnoj američkoj obali zabrinjavajuće, svake godine se beleže ovakve pojave.

Primera radi, 1987. je virus ubio više od 700 delfina, a slično se dogodilo 2013. kada je uginulo 1.600 delfina.

New Zealand Department of Conservation via AP

Ipak, ovoga puta virus nije bio krivac. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu trenutno istražuje uginuće 178 grbavih kitova od januara 2016. do januara 2023.

Za sada nema naznaka da iza toga stoji buka koju proizvode turbine.

Veoma je teško izvući zaključke na osnovu nekropsija - autopsija koje se sprovode na žitovinjama.

Samo polovina nasukanih kitova je u poslednjih sedam godina mogla da bude ispitana. Nekropsije kitova su veoma zahtevne pogotovo kada leš pluta, nasukan je na nepristupačnom ili zaštićenom ostrvu ili je u ozbiljnoj fazi raspadanja.

Od onih koji su stručnjaci uspeli da ispitaju, kod 40 odsto njih je utvrđeno da su doživeli sudar sa brodom ili su se upleli u mreže.

Šta zaista ubija kitove?

Iako se o tačnim uzrocima uvek može debatovati, stručnjaci već znaju najčešće faktore koji doprinose pomoru kitova. Okean je pun pretnji koje donose ljudi: morski saobraćaj, brodska oprema, zagađenje plastikom, mikroplastika, buka sonara i brodova, kao i bušenja u potrazi za gasom i naftom.

Industrijski ribolov je još jedna pretnja jer kitovi ne samo što mogu da stradaju već i sami ostaju bez neophodne hrane.

Otkad su američke vlasti 1971. zabranile lov na kitove, populacija grbavih kitova se povećala, ali se tako povećali i "bliski susreti" sa brodovima. 

Daniel Dennison/Hawaii Department of Land and Natural Resources via AP

Klimatske promene su takođe jedan od faktora koji može uticati na ove sisare. Pošto se okeani zagrevaju, mnoge životinje u potrazi za plenom odlaze u nove krajeve. Time se mnogi kitovi približavaju obalama, a tako imaju veću šansu da se sudare sa brodovima, bilo komercijalnim, rekreativnim ili ribarskim.

Pomor će se nastaviti

U pojedinim slučajevima je sasvim jasno šta je ubilo kita, kao u slučaju sisara koji je 2018. pronađen u Indoneziji. Njegov želudac je bio pun plastike.

Međutim, uzrok uginuća se ne može uvek tako lako utvrditi. Ukoliko životinja obitava u oblasti koja je veoma zagađena, gde saobraća veliki broj brodova, kombinacija ovih faktora može biti smrtonosna.

Ipak, stručnjaci se slažu u jednom - situacija će se samo pogoršati.

Ukoliko niko ne bude odgovarao za pomor životinja, već će biti prekasno.

 

BONUS VIDEO

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi