Koliko treba da se plašimo gljivičnih infekcija? Vakcina je daleko, a može li svet doživeti scenario iz popularne apokaliptične serije

Gljivične infekcije postaju sve češće, ali za razliku od bolesti koje uzrokuju bakterije ili virusi, ne postoji vakcina za zaštitu od gljivičnih oboljenja.

Iako naučnici nisu zabrinuti da će gljivična infekcija slična onoj koja se može videti u popularnoj seriji „Poslednji od nas“ uništiti čovečanstvo, infekcije su svakako razlog za zabrinutost.

Gljivice izazivaju širok spektar bolesti kod ljudi, od iritirajućih atletskih stopala do infekcija krvotoka opasnih po život.

Samo u SAD gljivične infekcije su odgovorne za više od 75.000 hospitalizacija i skoro 9 miliona ambulantnih poseta svake godine, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U 2021. godini od gljivičnih bolesti umrlo je oko 7.200 ljudi. Ove brojke, rekao je CDC, verovatno su manje od realnih.

Jedna vrsta gljivice, candida auris, može biti otporna na sve lekove koji se koriste za lečenje, a posebno je opasna za hospitalizovane pacijente i pacijente u staračkim domovima. Prvi put je identifikovana u Japanu 2009. godine i od tada je pronađena u preko 30 zemalja, uključujući SAD, saopštio je CDC.

Klimatske promene takođe prete da podstaknu gljivice koje izazivaju infekcije: gljivica koja izaziva groznicu doline ili kalifornijsku groznicu uspeva u vrućem, suvom tlu, a gljivica koja izaziva bolest zvanu histoplazmoza preferira veliku vlažnost.

Uprkos rastućoj pretnji, trenutno nigde u svetu ne postoje licencirane vakcine za sprečavanje gljivičnih infekcija.

Profimedia

- Ovo su najvažnije zarazne bolesti za koje niste čuli - rekla je za En-Bi-Si njuz Karen Noris, imunolog i stručnjak za vakcine sa Univerziteta u Džordžiji.

Fatalne gljivične infekcije

Noris je rekla da bi krajnji cilj bio da se razvije jedinstvena vakcina koja štiti od svih gljivičnih infekcija, ali da je takvu vakcinu, koja štiti od svih gljivica, teško napraviti.

To je zato što bi, rekla je ona, za razliku od vakcina protiv kovida 19, koje ciljaju na jedan patogen, virus SARS-CoV-2, gljivična vakcina bi idealno štitila od širokog spektra postojećih gljiva, od kojih bi svaka bila biološki drugačija od druge.

Za sada su Noris i njen tim odlučili da se fokusiraju na tri gljivice odgovorne za ogromnu većinu smrtonosnih gljivičnih infekcija u SAD:

- aspergillus, uobičajena buđ koja može izazvati infekciju u plućima i sinusima koja se kasnije može proširiti na druge delove tela;

- candida, posebno candida auris, vrsta kvasca koja može da izazove ozbiljne infekcije krvi, posebno kod ljudi u zdravstvenim ustanovama;

- pneumocistis, koja može izazvati upalu pluća.

Profimedia

U pretkliničkim ispitivanjima pokazalo se da eksperimentalna vakcina koju su razvili Noris i njen tim stvara antifungalna antitela kod životinja, uključujući rezus makakije (vrsta primata iz porodice majmuna Starog sveta). Uz finansijsku podršku istraživači bi mogli da započnu i obave ispitivanja vakcine na ljudima u narednih pet godina, rekla je ona.

Istraživači u Arizoni su fokusirani na vakcinu za sprečavanje groznice doline, infekcije pluća uzrokovane gljivicom coccidioides. Gljivice, koje se obično nalaze na vrelim, suvim zemljištima jugozapada, predstavljaju „buduću pretnju“, rekla je Noris, jer klimatske promene proširuju njen opseg.

Do sada se pokazalo da je vakcina efikasna kod pasa, rekao je Džon Galđani, direktor Centra za odlike groznice doline na Medicinskom koledžu Univerziteta u Arizoni.

Dug put do vakcine

Iako stručnjaci znaju na koje je gljivice najbolje ciljati, razvoj vakcine je tekao sporo, uglavnom zbog nedostatka sredstava, rekao je Galđani, koji radi na započinjanju ispitivanja vakcine protiv groznice doline na ljudima.

Mnogi u javnim i privatnim prostorima ne vide gljivične vakcine kao „neophodnu neispunjenu potrebu“, rekao je on. Respiratorni virusi, poput onih koji izazivaju kovid, grip ili boginje, zaraze milione ljudi i dovode do hiljada hospitalizacija širom sveta svake godine, rekao je on. Virusi mogu biti smrtonosni za svakoga, u bilo kom delu sveta, rekao je on, ilustrujući potrebu za vakcinama za sprečavanje tih bolesti.

Profimedia

Poređenja radi, stotine vrsta gljivica mogu izazvati bolest kod ljudi, ali one najčešće, kao što su one koje inficiraju kožu i nokte ili izazivaju gljivične infekcije vagine ili atletsko stopalo, nisu opasne po život, kaže Galđani.

Pored toga, teški slučajevi su sporadični širom SAD, rekao je on.

Groznica doline, na primer, obično je ograničena na južne i zapadne regione SAD i obično je ozbiljna kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Većina ljudi udiše aspergillus svakodnevno i ne razboli se, ali on može može biti opasan po život za ljude sa cističnom fibrozom ili astmom. Candida auris uglavnom je ograničena na zdravstvene ustanove i najveća je pretnju za veoma bolesne pacijente.

- Kao investicioni predlog takva vakcina nije interesantna - rekao je Galđani i dodao da bi moglo proći osam godina pre nego što vakcina protiv gljivica postane dostupna u SAD.

Ali kako raste svest o uticaju klimatskih promena na gljivične infekcije, finansijska podrška bi mogla da raste i vakcina protiv gljivica mogla bi da se razvije ranije, rekla je Noris.

Profimedia

Kao odgovor na rastuću zabrinutost javnog zdravlja o teškim i po život opasnim gljivičnim bolestima, američki Nacionalni instituti za zdravlje u septembru su objavili okvir za to kako bi SAD mogle da stvore vakcinu za groznicu doline u narednih 10 godina.

Prošlog oktobra Svetska zdravstvena organizacija objavila je svoju prvu listu gljivica koje predstavljaju najveću pretnju po javno zdravlje, pozivajući na dodatna istraživanja 19 gljivičnih bolesti.

Doktor Endru Limper, pulmolog na klinici Majo u Ročesteru u Minesoti, rekao je da postoji nekoliko oralnih tretmana za većinu blagih do umerenih gljivičnih infekcija. U zavisnosti od gljivice, rekao je, ljudi će možda morati da uzimaju lekove tri do šest meseci da bi uklonili infekciju iz svog sistema. Lekovi mogu imati neželjene efekte, uključujući glavobolju, bol u stomaku, povraćanje i dijareju.

Ljudi sa jakim imunološkim sistemom često će se oporaviti uz pomoć lekova, ali gljivične infekcije, posebno one koje utiču na pluća, mogu ostaviti ožiljke, rekao je.

U teškim slučajevima neki ljudi će možda morati da uzimaju intravenske lekove sve dok vakcina ne bude bila sprema.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi