Ameba koja jede mozak napravila haos u Južnoj Koreji: Retko koji zaraženi preživi ovu infekciju, a evo na šta morate da pazite

Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA) prijavila je 26. decembra prvi slučaj infekcije „amebom koja jede mozak“, kako se kolokvijalno naziva naegleria fowleri.

Ova ameba koja jede bakterije može se naći u zemljištu i toploj slatkoj vodi, kao što su jezera, reke i topli izvori, a pre tri dana je odnela svoju prvu žrtvu u Južnoj Koreji.

Muškarac u 50-im godinama preminuo je nakon što se vratio u zemlju 10. decembra iz Tajlanda, gde je proveo četiri meseca, prema KDCA. U bolnicu je primljen dan nakon povratka, sa simptomima koji su uključivali glavobolju, groznicu, povraćanje, poremećaj govora i druge. Preminuo je 21. decembra.

Nakon sprovođenja genetskih testova na tri vrste patogena koji izazivaju naegleria fowleri, KDCA je u ponedeljak potvrdila infekciju kod preminulog pacijenta sa moždanim meningitisom.

- Da biste sprečili infekciju, preporučujemo izbegavanje plivanja i aktivnosti u slobodno vreme i korišćenje čiste vode kada putujete u područja gde su prijavljeni slučajevi - rekao je u saopštenju za štampu Ji Jang-Mi.

Ljudima u zemlji takođe je savetovano da preduzmu mere predostrožnosti protiv počinioca, kao što je postavljanje specijalnih štipaljki na nos tokom plivanja kako bi se sprečio ulazak vode u nozdrve.

Profimedia

Do 2018. godine na globalnom nivou prijavljen je oko 381 slučaj naegleria fowleri, koja je prijavljena na Tajlandu, u Indiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu i Kini.

Šta je naegleria fowleri?

Jednoćelijski organizam nazvan naegleria fowleri je vrsta amebe posebno prilagođena za naseljavanje tople slatke vode i tla. Njeno omiljeno stanište, u kom ima najveću stopu reprodukcije, jeste topla vodena sredina u kojoj temperature dostižu 46 stepeni Celzijusa.

Može se naći u jezerima, rekama i geotermalnim toplim izvorima. Izaziva retku, ali često fatalnu infekciju do koje često dolazi posle ispuštanje tople vode iz industrijskih postrojenja ili elektrana, loše održavanih bazena i bojlera.

Jednoćelijski organizam može da živi i u vlažnom zemljištu, ali se ne nalazi u slanoj vodi.

Kada je temperatura vode niža od 25 stepeni Celzijusa, manje je verovatno da će mikroorganizam napredovati. Na nižim temperaturama ameba je obično u stanju mirovanja, ali ne umire.

Kako inficira ljude?

Profimedia

U slučaju ljudskih infekcija termofilna ameba putuje kroz nos preko nosne sluzokože tokom aktivnosti u vodi, posebno tokom ronjenja. Ovo se takođe može desiti kada ljudi čiste nos kontaminiranom vodom. Ameba je tako u stanju da dopre do cerebrospinalne tečnosti i mozga.

Do sada nije zabeležen nijedan slučaj zaraze pijenjem kontaminirane vode. Dok ameba putuje uz nos do mozga i kičmene moždine, proždire eritrocite (crvena krvna zrnca) i nervne ćelije. Tako izaziva upalu i uništavanje moždanog tkiva, izazivajući retku i veoma tešku bolest zvanu primarni amebni meningoencefalitis (PAM). Ni samu amebu ni bolest koju izaziva ljudi ne mogu preneti u kontaktu sa ljudima.

Koji su simptomi primarnog amebnog meningoencefalitisa?

Prvi simptomi PAM-a obično počinju da se manifestuju otprilike pet dana nakon infekcije. Međutim, u nekim slučajevima simptomi počinju da se ispoljavaju već jedan dan nakon izlaganja, a u nekim čak oko 12 dana nakon kontaminacije.

Simptomi mogu uključivati jaku glavobolju, groznicu, mučninu ili povraćanje. Osim toga, može doći do ukočenost vrata, dezorijentisanog stanja, napada i halucinacija, a zaraženi može pasti i u komu.

Profimedia

Da li je PAM uvek fatalan?

Primarni amebni meningoencefalitis je bolest koja pogađa centralni nervni sistem, koju izaziva ameba naegleria fowleri. PAM skoro uvek rezultira fatalnim ishodom, sa stopom smrtnosti koja se procenjuje na preko 97 odsto.

Od evidentirane 154 osobe koje su bolovale od bolesti koju je izazvao ovaj mikroorganizam u SAD od 1962. do 2021. godine, poznato je da su samo četiri osobe preživele.

Kako se dijagnostikuje PAM?

Osim što treba da pazite na navedene simptome, PAM se može dijagnostikovati u laboratoriji mikroskopskim pregledom cerebrospinalne tečnosti ili moždanog tkiva da bi se organizmi otkrili.

Što se tiče lečenja, obično se koristi kombinacija lekova za kontrolu upale, kao što su amfotericin B, azitromicin, flukonazol, rifampin, miltefozin i deksametazon, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi