Da li je svet zaboravio na Siriju? Pomoć teško stiže posle zemljotresa, a sankcije samo doprinose sve većoj bedi

Stejt department je odbacio tvrdnje da američke sankcije, koje su nametnute Siriji, onemogućavaju isporuku humanitarne pomoći toj zemlji nakon stravičnog zemljotresa.

Zvaničnici vlade Bašara al Asada i njihovi saveznici tvrde suprotno.

AP Photo/Omar Sanadiki

Iz Stejt departmenta su na nalogu na Tviteru, na arapskom jeziku, naveli da se sankcije ne odnose na humanitarnu i medicinsku pomoć ili isporuke hrane.

- Predsednik Džo Bajden je jasno rekao da su SAD spremne da dostave svaku vrstu pomoći Siriji, kao i da nijednu zemlju ne sprečavaju u tome. Sjedinjene Države stoje uz sirijski narod - saopštili su.

Zemljotres je uništio veliki deo teritorije severne Sirije, koja se ne nalazi pod kontrolom Asadovih snaga.

U toj oblasti caruje dosta suprotstavljenih grupa. Severozapad je podeljen između Turske i Hajat Tahrir al Šama, militantne grupe povezane sa Al Kaidom. Severoistok uglavnom drže kurdske snage, potpomognute Amerikancima.

To znači da bi međunarodni spasilački timovi mogli da oklevaju da uđu u oblasti pod kontrolom militanata Hajat Tahrir al Šama.

Aktivista Ahmed Abu Hamza je rekao za BBC da će uslediti katastrofa na severu Sirije jer do sada nije došla nikakva pomoć.

Takođe, putevi su razrušeni, tako da se do pojedinih mesta zaista teško dolazi.

Dvostruki aršini

Iako je Turska primila poruke podrške iz svih krajeva sveta, a prvi avioni pomoći su uveliko stizali, pružanje ruke spasa Siriji ide mnogo teže i sporije.

- Sirijci ne smeju biti zaboravljeni. Često su oni koji najviše propate tokom ovakvih katastrofa već bili ranjivi - rekla je Aja Majzub, regionalna direktorak za Bliski istok organizacije Amnesti internešenal.

AP Photo

Turska je članica NATO-a, a Sirijom, sa druge strane, posle 12 godina rata, vladaju mnogobrojne grupe. Sedamdeset zemalja i 14 međunarodnih organizacija je Turskoj ponudilo pomoć, a među njima su SAD, Velika Britanija, UAE, Izrael i Rusija.

Rusija, UAE, Irak, Iran, Egipat, Alžir i Indija su već poslale pomoć teritorijama pod vladinom kontrolom u Siriji. Avganistan, Saudijska Arabija, Katar, Oman, Kina, Kanada i Vatikan su rekli da će poslati pomoć, ali nije jasno u koje tačno oblasti.

Vlast je navela da bi pomoć trebalo da bude usmerena u Damask, bez obzira na to da li je namenjena i nekim drugim teritorijama.

Na severozapadu Sirije, gde prema procenama UN već 4,1 milion ljudi zavisi od humanitarne pomoći, sukobi između vladnih snaga i pobunjenika otežavaju sve napore. Pretpostavlja se da će isporuke pomoći vrlo teško stizati do oblasti pod kontrolom pobunjenika.

Uprkos apelima da se ukinu sankcije Siriji, izgleda da se to neće skoro dogoditi.

Sankcije kao ubojito oružje

Nakon što su uvedene Nemačkoj 1940. godine, ekonomske sankcije su postale često korišćeno oružje u rukama Vašingtona, toliko da stoje rame uz rame sa vojnim invazijama.

Portal Cradle prenosi da je zbog sankcija Sirija patila decenijama, ali da je njihov uticaj postao smrtonosan poslednjih godina, naročito posle 2019. godine.

AP Photo/Hassan Ammar, File

Ograničenja pogađaju sve vitalne sektore ekonomije, od medicine do obrazovanja, energetike, komunikacija, poljoprivrede i industrije, što dalje utiče i na odgovor na prirodne katastrofe.

Vašington je 1979. Siriji prvi put uveo sankcije kada ju je proglasio državom sponzorom terorizma, čime je bio zabranjen izvoz dobara i tehnlogije u SAD. Damask je time kažnjen zbog podrške Iranu tokom iransko-iračkog rata (198-1989), što je dovelo kasnije do ekonomske krize.

Nakon oporavka usledio je rat 2011. godine, što je svakako opustošilo sirijsku ekonomiju. Američke sankcije su dostigle vrhunac 2019, kada je donesen Cezarov zakon i potom Kaptagonov zakon, koji je imao za metu sirijsku farmaceutsku i zdravstvenu industriju.

Tanjug/AP Photo/Ghaith Alsayed)

Osim toga, strane vojne snage, prvenstveno američke, kontrolišu sirijska naftna, ali i poljprivredna polja. Time je Damask ostao bez pristupa nafti koja je bila glavni izvor prihoda u međunarodnoj trgovini. Pre rata, Sirija je 2010. proizvodila četiri miliona tona žita, čime je praktično mogla samu sebe da prehranjuje, a danas je to misaona imenica. Siriji je zabranjeno da uvozi osnovne namirnice kako bi prehranila narod.

AP Photo/Hussein Malla

Većina američkih sankcija datira od 2011, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama proširio postojeće kaznene mere. Pod tim se podrazumevalo: zabrana letenja, restrikcije izvoza nafte, finansijske restrikcije entiteta i pojedinaca, zamrzavanje sirijske imovine u inostranstvu, zabrana putovanja za sirijske zavničnike i preduzetnike i prekidanje diplomatskih veza sa Damaskom.

Vašington je potom 2019. doneo zakon kojim se uvode sankcije svakome, bez obzira na nacionalnost, ko sarađuje sa Sirijom, učestvuje u energetskim i infrastrukturnim projektima i pruža podršku sirijskoj vladi ili doprema pomoć sirijskoj vojsci.

Kongres SAD je prošle godine doneo zakon kojim se staje na put nedozvoljenom leku "fenetilinu" (kaptagonu), za čije poreklo se krivi Damask. Time je zadat poslednji udarac sirijskoj farmaceutskoj industriji, a u pitanju je sintetički prolek koji se koristi kao psihostimulans.

SANA vía AP, Archivo

EU je u međuvremenu zabranila izvoz oružja, dobara i energetske tehnologije u Siriju. Zabranjen je i uvoz sirijske nafte i minarala i slično.

Sankcije sprečavaju Siriju da rekonstruiše uništenu infrastrukturu, pogovoto u udaljenim i zabačenim područjima, a restrikcije struje su svakodnevne. Snabdevanje vodom je takođe upitno, što dovodi do izbijanja mnogih bolesti, poput kolere.

AP Photo/Hassan Ammar, File

Zbog čitave situacije milioni Sirijaca gladuju, a najmanje 2,4 miliona njih nema zagarantovan pristup hrani.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi