24sedam istražuje: Kako ratna propaganda oblikuje stvarnost u Nagorno-Karabahu

Poznata izreka “U ratu je sve dozvoljeno” često se nalazi na udaru mnogih kritičara, ali to ne osporava činjenicu da je istinita. Još jedan dokaz tome je upravo rat koji se vodi u spornoj regiji Nagorno-Karabah. Peti dan od početka razmene vatre, hiljade različitih informacija i pitanje ko je kriv. 24sedam istražuje zašto ministarstva kako Jermenije, tako i Azerbejdžana objavljuju bezbroj saopštenja, u kojima se može zaključiti jedno – neko ne govori istinu.

Sirija i Irak na meti propagande Zapada

Žrtve propagande Zapadnih zemalja neretko su bile Sirija i Irak. Pored scena rata koje kao da same po sebi nisu bile dovoljne, dešavalo se i da se poslednjih godina zloupotrebljavaju video snimci, koriste lažna imena, datumi, pogrešne lokacije, pogrešne grupe, pogrešni borci, ponekad i neke države koje nemaju veze sa Sirijom.

Poznato je da je propaganda u ratu učestala i da upravo ta slika može da obmane, ne samo ljude, već i svetske lidere. Podsetimo samo na rat 90-ih u Jugoslaviji, gde su Srbi predstavljeni kao glavni agresori, nakon čega su svetske sile odlučile da nas “kazne”. Na ovom primeru slobodno možemo reći da je upravo ta, međunarodna slika, odlučujuća. Naš sagovornik, vojni analitičar Aleksandar Radić tvrdi za 24sedam da su takvi ratovi, kao što je u bivšoj Jugoslaviji, pa tako i ovaj u spornoj regiji Nagorno-Karabah, hibridni i da obuhvataju sve vrste propagandne obmane.

– Obe strane bore se za saveznike i žele da ostvare sliku u javnom mnjenju. Svakako da su laži očekivane, pa pogledajte samo snimke na društvenim mrežama. Jasno je da u želji za naklonost izmišljaju stvarnost. Zbog toga, svaku informaciju treba uzeti sa rezervom i samo treba verovati snimcima koji su autentični – to je jedina prava istina u ratu.

Radić dalje objašnjava i zašto je međunarodna slika odlučujuća za dalju politiku.

– Većina svetskih političara donosi odluke koje bi bile pozitivne za javno mnjenje. Pa tako, Erdogan se trudi da pokaže koliko je Turska snažna zemlja i time što podržava Azerbejdžan želi da ojača svoju poziciju kod turkijskih naroda, a sve sa ciljem da bude njihov lider. Sa druge strane, ruski mediji izveštavaju balansirano, jer Azerbejdžan Rusiji znači zbog energenata, a sa Jermenima ih vezuje religijski aspekt. Zbog toga će Putin pokušati da obezbedi status KVO na toj teritoriji.

Ratna propaganda, kao i propaganda uopšte odvija se slikom i rečima, a ponajviše glasinama “od uva do uva”. Nosioci propaganda ranije su se obraćali samo narodu, kako bi se on osnažio i ohrabio u borbama ili pak kako bi se neprijatelj zaplašio. Redovni profesor Fakulteta političkih nauka Dobrivoje Stanojević kaže je propaganda upućena svima i da postoje razni trikovi koji se u tom slučaju primenjuju.

– Često se koristi i blefiranje, kako bi neprijatelj poverovao u tu informaciju ili da bi se prevario. Takođe, i ćutanje, koje se dobro plasira, može da bude dobra propaganda. Setimo se samo “hrvatske šutnje” posle koje bi bili žešći udari u Jugoslaviji. Ćutanje ima prikriveno dejstvo, ili je znak slabosti ili pretnje – objašnjava naš sagovornik.

On smatra da je, kada je reč o propagani, važno znati jedno pravilo.

– Gubitke vlastite vojske pomnožite sa dva, dok pobedu podelite sa dva. Tu negde je prava istina. Nekad se ide i dalje u tom preuveličavanju. Postoji nekoliko razloga zašto se to radi, a u zavisnosti je od situacije. Nekad je to težnja da se svetske sile umešaju, nekada da se obaveste, a ređe da bi se informisali ljudi.

Klasičan primer propagande – popularizacija eugenike u Nemačkoj

Najpoznatija svetska propaganda odnosi se na aktivnosti Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije u cilju ostvarivanja uticaja na javno mnjenje i stvaranje simpatija unutar nemačke populacije za ostvarivanje nacionalsocijalističkog programa.

Zanimljivo je, da je Adolf Hitler, njen predsednik, otkupio zvanične novine “Narodno posmatrač” kako bi direktno upravljao javnim mnjenjem.

Najjasniji primer klasične propagande, pored satanizacije Jevreja, je propaganda popularizacije eugenike. To je podrazumeavalo da svi invalidi i vojno nesposobni građani moraju biti istrebljeni.

Tako se najpre počelo sa plakatima, da bi se kasnije eugenika legalizovala Zakonom o prevenciji naslednih bolesti kod potomaka, koji je donet sredinom jula 1933. godine.

Na kraju, nacisti su sproveli akciju T4, u kojoj je ubijeno 70.000 a prisilno sterilizovano 400.000 ljudi, za koje se govorilo da su nedostojni života.

Posledice propagande na društvo

Predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka dr Neven Cvetićanin objašnjava za 24sedam da se propaganda, između ostalog, koristi kako bi se povećala borbena gotovost pojedinca.

– Ratna propaganda služi da prevede društvo iz stanja mira u stanje rata, a pored toga prikriva slabe strane, kako zajednice, tako i pojedinca. Propaganda postoji od kada je sveta i veka, a vremenom se samo načini menjaju. Ona služi da bi se ostvario neki konkretan uspeh u ratu i zbog toga se često koristi u takvim situacijama- objašnjava Cvetićanin i dodaje da posledice takve vrste delanja ostaju prisutne i posle ostvarivanja cilja.

– Zasigurno ostaju posledice kako na društvo, tako i na pojedinca. Vremenom, to društvo postaje grublje, neke potrebe se zapostavljaju, dok se druge više razvijaju. Na primer, iz interesovanja izlaze kultura i umetnost, a sa druge strane razvijaju se sektori odbrane i u tom društvu se probira sve ono što može da posluži u budućoj borbi – zaključuje Cvetićanin.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi