Svet u 2022. godini: Rat na istoku Evrope, tajvanske tenzije, protesti, masakri i smrt najdugovečnije vladarke

Dešavanja u 2022. godini bila su prilično burna. Osim ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini u koju se uključio skoro ceo svet, proteklih 12 meseci obeležili su protesti, masakri, smrt najdugovenije vladarke na svetu, nestabilni lideri Velike Britanije, atentati i pokušaji atentata, tenzije oko Tajvana i nova infekcija koja je uplašila Evropu.

Protesti u Kazahstanu

Već 4. januara u Kazahstanu je nastao haos kada su protesti buknuli zbog naglog skoka cena gasa, da bi veoma brzo prerasli u nasilne demonstracije tokom kojih je u više navrata došlo do sukoba demonstranata i policije. Vlada Kazahstana podnela je ostavku, posle čega je predsednik Kasim Žomart Tokajev morao da proglasi vanredno stanje i da se obrati šefovima država ODKB za pomoć u suzbijanju "terorističkih pretnji" nakon što su izgrednici oteli pet aviona, a vlasti pokrenule antiterorističku akciju.

Vladimir Tretyakov/NUR.KZ via AP

I na pravoslavni Božić bilo je napeto, svuda u Almatiju mogla su da se vide tela mtvih, a predsednik je naredio vojsci da puca na demonstrante. Rusija je upozorila Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u situaciju u Kazahstanu, iako je ustanovljeno da su one već mesecima radile na potpirivanju nemira i samo čekale pravi trenutak kako bi se ponovio scenario iz Ukrajine 2014, za šta postoje i dokazi. Već 10. januara situacija se, posle intervencije ODKB, smirila i demonstranti su se povukli sa ulica.

Ustanak kamiondžija u Kanadi

Hiljade demonstranata okupilo se krajem januara u glavnom gradu Kanade da protestuju protiv obavezne vakcinacije i drugih epidemioloških mera, a čitav pokret pokrenule su kamiondžije svojim "Konvojem slobode". Ka prestonici je nekoliko nedelja, iz različitih krajeva zemlje, putovalo više hiljada vozača.

Profimedia

Kanadska prestonica Otava proglasila je u jednom trenutku vanredno stanje zbog protesta, mnogi su prestali da daju vozačima gorivo u cilju da spreče blokadu, dok je kanadski sud zabranio trubljenje u glavnom gradu na 10 dana. Kamiondžije su na tri dana blokirale most između Amerike i Kanade, a svojim akcijama inspirisali su i građane Novog Zelanda, koji su se sukobili sa policijom, kao i Francuze, koji su prvo krenuli na Pariz, a onda i ka Briselu.

Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini

Nakon što je nedeljama zahtevala bezbednosne garancije od zapadnih zemalja i NATO-a, Rusija je polovinom februara započela evakuaciju civila iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, zatim je priznala nezavisnost ovih teritorija od Ukrajine, da bi ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak 24. februara proglasio početak specijalne vojne operacije u Ukrajini sa ciljem denacifikacije i demilitarizacije zemlje.

Do sukoba je došlo nakon što je Kijev pojačano granatirao teritorije na istoku Ukrajine koje su od 2014. godine zahtevale veći stepen autonomije. Zapad na čelu sa SAD osudio je vojnu operaciju i odmah je počeo sa uvođenjem sankcija. Rusija je u početku gađala isključivo vojne ciljeve, ali se posle napada na Krimski most preusmerila na energetsku infrastrukturu susedne zemlje.

AP Photo/LIBKOS

Ozbiljne borbe vođene su u Marijupolju, gde su u nekadašnjem metalurškom kombinatu "Azovstalj" danima bili blokirani pripadnici ukrajinskih nacionalističkih bataljona i strani plaćenici, koji su na kraju uhvaćeni i odvedeni u zatvor. Nije prošlo mnogo i Rusija je počela da ukazuje na to da Vašington koristi Kijev kako bi porazio Moskvu. U više navrata pominjana je i upotreba nuklearnog oružja, ali su i zvanični Kremlj i zvanični Vašington odbacili tu mogućnost.

Sankcije

Do sada su Sjedinjene Američke Države uvele nekoliko serija najvećih sankcija u istoriji, iako su u određenim oblastima nastavile saradnju sa Rusijom, dok je Evropska unija uvela devet paketa sankcija koje se odnose na razne sektore ruske ekonomije. Zamrznuta je ruska imovina u EU, Rusima je zabranjen pristup evropskim bankama, uvedene su brojne ekonomske sankcije, mnoge svetske kompanije povukle su se iz Rusije, na udaru sankcija našli su se ruski oligarsi i njihova deca, kao i svi ljudi bliski Putinu i onima koji rukovode državom, ali i ruski pomorski, svemirski elektronski sektor.

AP Photo/Jean-Francois Badias

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden uveo je zabranu za uvoz ruske nafte i gasa i drugih energenata u SAD još polovinom marta, a ovoj odluci pridružila se i Velika Britanija. Evropska unija, sa druge strane, nije htela da pođe ovim putem, pre svega zbog toga što znatno zavisi od ruskih energenata, pa je odlučila da postepeno smanjuje uvoz ruskog gasa, da bi krajem godine zajedno sa G7 i Australijom uvela ograničenje cene ruske nafte, mesecima nakon što je donela odluku da prestane da je uvozi morskim putem.

Moskva je oštro odgovorila na sankcije - Putin je zabranio Bajdenu ulazak u Rusiju, zabranjeni su Fejsbuk i Instagram, iz zemlje je proteran određeni broj američkih doplomata, a Gugl je kažnjen zbog širenja lažnih vesti. Evropa je prvo htela da odbije da plaća ruski gas u rubljama, ali je na kraju morala da pristane na uslov Moskve, znajući da zavisi od Rusije. Krajem aprila Moskva je zbog neplaćenih dugova odlučila da obustavi isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj, koje su odbile da ga plaćaju u rubljama.

Pumpanje Ukrajine oružjem

AP Photo/Mosa'ab Elshamy, File

Rusija je brzo napredovala u osvajanju gradova u DNR i LNR, a onda je vojnu operaciju proširila i na Hersonsku i Zaporošku oblast. Ubrzo po početku vojne operacije oružje sa Zapada počelo je da pristiže u Ukrajinu, što je dodatno produžilo sukob i iscrpelo vojne zalihe u zemljama EU, dok je u SAD pojačana proizvodnja oružja kako bi mogle da se zadovolje potrebe Kijeva, za koji je Vašington insistirao da mora da pobedi u sukobu.

Isplivali su dokazi o vojno-biološkom programu koji je razvijen u Ukrajini, a koji su finansirale SAD, ali je rezolucija o istraživanju tih aktivnosti blokriana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pa je Vašington ponovo uspeo da se izvuče. Američke društvene mreže okrenule su se protiv Rusije i na njima je ozbiljno počela da se cenzuriše svaka vest i informacija koja nije u skladu sa zapadnim narativom o sukobu u Ukrajini.

Neuspešni pregovori

Profimedia

Krajem marta održana je prva tura pregovora Rusije i Ukrajine u Turskoj. Tokom nekoliko nedelja razgovora bilo je pomaka ka rešenju, ali se ispostavilo da Zapadu nije odgovaralo da do primirja dođe tako brzo, što je po odlasku sa vlasti priznao sada bivši britanski premijer Boris Džonson. U drugom delu godine Kijev je imao još oštrije zahteve za mirovni sporazum, koje je Moskva odbacila kao nerealne.

Švedska i Finska na korak do NATO-a

U aprilu je počelo da se priča o tome da bi Švedska i Finska mogle da pristupe NATO-u zbog straha za sopstvenu bezbednost nakon napada u Ukrajini. Njihovo članstvo odmah je odbacila Turska, koja je optužila ove zemlje da podržavaju teroriste i neprijatelje Ankare, i postavila je kao uslov izručenje određenih grupacija kako bi pružila svoju podršku.

AP Photo/Bernat Armangue

Švedska je u maju odlučila da podnese zvaničan zahtev za pristupanje NATO-u, a na taj korak se odlučila i Finska, na šta je Rusija odmah reagovala burno. Ruski predsednik Vladimir Putin preneo je finskom kolegi Sauliju Ninisteu da bi bila greška da Helsinki odustane od neutralnog statusa i pridruži se NATO-u, a Rusija je nedugo zatim prekinula isporuke struje Finskoj zbog neplaćanja.

Granate oko Zaporožja

Tokom rata u Ukrajini prilično napeto je bilo zbog višenedeljnog granatiranja Zaporožja, najveće nuklearne elektrane u Evropi. Kijev je optuživao Moskvu, a Rusija Ukrajinu, da bi se na kraju u smirivanje situacije uključila Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) kako bi se izbegla nuklearna katastrofa čije bi se negativne posledice osetile na celom kontinentu. Iako su optuživali Ruse da granatiraju područje oko nuklearke, Ukrajinci su na kraju priznali da su oni to radili.

Satellite image Maxar Technologies via AP

Energetska kriza u Evropi

Zbog sanckija uvedenih Rusiji i njenim energentima, u EU je došlo do energetske krize. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je građanima da će morati da se snađu bez ruskog gasa, dok zemlje članice daju neobične savete stanovnicima koji se plaše predstojeće zime.

Nemci su savetovani da kraće peru ruke i da se toplo obuku za posao, austrijsko ministarstvo preporučilo je građanima da se ne kupaju, Mađarska je uvela vanredno stanje zbog energetske krize, a shodno tome zamenik rukovodioca Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da je Evropa sebi pucala u glavu iz sankcionog pištolja.

Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tvrdila da je EU spremna da se suoči sa prekidom isporuke ruskog gasa, pokazalo se da su države koje su najviše zavisile od njega zapravo u panici i da uvode drastične mere. EU je usvojila krizni plan kojim se zemlje članice obavezuju da će smanjiti potrošnju ruskog gasa za 15 odsto, dok je Lavrov istakao da bi "Severni tok 2" mogao da snabdeva celu Evropu, ali da je zatvoren iz političkih razloga.

Profimedia

Inflacija je pojela štednju Nemaca, dok je Emanuel Makron najavom krize zabrinuo Francuze. Gasna kriza prisilila je nemačku vladu na stroge mere, Hag je u očaju tražio izuzeće od sankcija, a najavljeno je da će Britancima cena struje porasti za čak 80 odsto.

Slovački premijer Eduard Heger izjavio je da su rastući troškovi električne energije doveli ekonomiju te zemlje u opasnost od "kolapsa", građani Španije izašli su na ulice tražeći povećanje plata i druge ekonomske mere koje bi im pomogle da se izbore sa skokom cena, u Francuskoj su sindikati ustali zbog istih problema, a u Pragu su uzvikivali "Češka na prvom mestu", dok je šefica Svetske trgovinske organizacije potvrdila da svet klizi u globalnu recesiju. U oktobru su desetine hiljada ljudi protestovale u Francuskoj, Italiji, Belgiji i Nemačkoj, tražeći da se ukinu sankcije Rusiji.

Referendumi za pripajanje Rusiji

AP Photo

Krajem septembra u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj oblasti i delovima Zaporoške oblasti koje kontroliše Moskva, održani su referendumi za pripajanje Ruskoj Federaciji. Velika većina građana ove četiri oblasti izjasnila se da želi da bude deo Rusije i Putin je nedugo zatim potpisao sporazume o pristupanju Rusiji.

Eksplozije na "Severnom toku"

U blizini gasovoda "Severni tok" u Baltičkom moru detektovane su 27. septembra podvodne eksplozije, zbog čega je gas iz njega počeo da curi i izbija na površinu, a Danska je odmah odbacila mogućnost slučajnosti i incident nazvala namernom akcijom. Poljski ministar je uzburkao javnost objavivši fotografiju curenja i napisavši uz nju "hvala SAD", čime je upro prstom u Vašington, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova istakla je da gas curi na teritoriji koju kontroliše Amerika.

Danish Defence Command via AP

Tramp je objavio snimak u kom Bajden govori da "Severnog toka" neće biti i izrazio strah da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata, dok je Putin istakao da je sabotaža gasovoda čin međunarodnog terorizma. Na kraju je utvrđeno da su eksplozije ciljana sabotaža, ali ne i ko stoji iza njih, dok Rusiji nije bilo dozvoljeno da se uključi u istragu.

Eksplozija na Krimskom mostu

Početkom oktobra zapalio se Krimski most, koji spaja Rusku Federaciju sa poluostrvom, kada je nakon eksplozije planulo nekoliko cisterni sa gorivom, prilikom čega su život izgubile tri osobe. Putin je naredio hitnu istragu, a savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak provocirao je na Tviteru rekavši da je to tek početak, čime je priznao da je Ukrajina odgovorna za incident. Zaharova je izjavila da ovaj incident govori o "terorističkoj prirodi kijevskog režima", krimske vlasti su takođe kritikovale postupak Ukrajine, a pojavili su se i snimci kontrole koju je sporni kamion prošao kad je stupio na most.

AP photo

Ukrajinska raketa u Poljskoj

Raketa iz Ukrajine pala je 15. novembra na teritoriju Poljske, što je ceo svet uplašilo i zabrinulo da to znači izbijanje trećeg svetskog rata. Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, ali je Pentagon bio uzdržan, dok je iz Moskve stigla poruka da oni nemaju veze s tim. Ukrajina je otvoreno optužila Rusiju i pozvala NATO da reaguje, Poljska je povećala borbenu gotovost pojedinih vojnih jedinica, da bi Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ispalili Ukrajinci.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da je njegova zemlja odustala od planova za primenu Člana 4 Povelje NATO o hitnim konsultacijama jer je napad bio „nenameran", ali je istakao da strahuje da će se rat proširiti i na teritoriju Poljske.

Twitter/Clash Report @clashreport

Eksplozivni paketi

Ukrajinsku ambasadu u Madridu potresla je eksplozija kada je 30. novembra u njoj eksplodiralo pismo-bomba, a uskoro su svetom odjeknule informacije da su pisma sličnog sadržaja poslata na nekoliko lokacija u ovoj zemlji, pa i u rezidenciju premijera Pedra Sančeza.

Osim toga, i Ambasada SAD u Madridu dobila je pismo-bombu, a ukrajinsko ministasrtvo spoljnih poslova tvrdilo je da su paketi, natopljeni tečnošću karakteristične boje i mirisa, sa životnjskim očima, poslati ambasadama Kijeva u Hrvatskoj, Mađarskoj, Holandiji, Poljskoj i Italiji, generalnim konzulatima u Napulju i Krakovu i konzulatu u Brnu, ali je iz Zagreba stiglo saopštenje da je ambasada odbila da primi paket. Iako je Kijev očekivano optuživao Rusiju za ove incidente, španska policija odbacila je tu mogućnost.

Pad aviona u Kini

Profimedia

Putnički avion "boing 737"  kineske avio-kompanije "China Eastern Airlines" sa 132 ljudi pao je na jugu Kine. Svi putnici su izgubili život, a svet su obišli jezivi prizori sa mesta pada.

Promene na Tviteru

Američki milijarder u aprilu je najavio da namerava da kupi Tviter za 44 milijarde dolara, posle čega je hteo da odustane od toga, ali je zbog pretnje sudskim postupkom u kom bi verovatno izgubio odlučio da na kraju postane vlasnik kompanije društvenih medija. Na čelo kompanije došao je krajem oktobra, najavljujući velike promene koje je uskoro počeo da uvodi, a posebnu pažnju privukli su Tviterovi dokumenti koji su objavljeni u nekoliko serija.

Profimedia

Avganistan na meti Islamske države

Sredinom aprila Avganistan su cele nedelje potresale eksplozije u kojima su stradale desetine ljudi. Na meti su bili i vernici u džamijama, a među stradalima je bilo i dosta dece. Islamska država je preuzela odgovornost za napade, koji su se nastavili i narednih nedelja, uglavnom petkom i tokom molitve u džamijama.

Demonstracija moći Severne Koreje

Profimedia

Od početka godine do danas Severna Koreja je izvršila skoro 20 raketnih testova, ispalivši veliki broj balističkih raketa, što ka obalama Južne Koreje, što preko Japana. Krajem godine poslala je izviđačke dronove na Južnu Koreju, što je uznemirilo susede, koji su odlučili da ojačaju svoju odbranu. 

Masakr u Teksasu

Sjedinjene Američke Države potreslo je ove nedelje masovno ubistvo dece u osnovnoj školi "Rob" u teksaškom gradu Juvaldiju. Salvador Ramos (18) upao je u utorak naoružan u objekat, u kom je usmrtio čak 19 učenika starosti od sedam do 10 godina i dve nastavnice. Ustanovljeno je i da je pre četiri godine bio uhapšen jer je pretio da će pucati u školi 2022, čim postane punoletan i nabavi oružje, ali da ga policija nije smatrala ozbiljnom pretnjom.

Profimedia

Otkriveno je i da je Ramos pre napada imao vatreni okršaj sa policijom, koja nije uspela da ga zaustavi, da je poluautomatsku pušku kupio samo nekoliko dana posle punoletstva, kao i da ga je likvidirao agent Carine i granične zaštite, koji je bio van dužnosti. Dok je on pucao u školi, ispred nje se odvijala prava drama, roditelji su vikali policiji da reaguje i uđe u objekat, ali je ona prekasno reagovala, zbog čega su mnogi policajci koji su učestvovali u akciji na kraju suspendovani.

Smrt najdugovečnije vladarke

Britanska kraljica Elizabeta II proslavila je početkom jula 70 godina na tronu ceremonijom nazvanom Platinasti jubilej koja je trajala nekoliko dana, a samo nekoliko meseci kasnije, 8. septembra, odjeknula je vest da je najdugovečnija vladarka preminula u 97. godini u zamku Balmoral.

Profimedia

Odmah posle smrti kraljice Elizabete mediji su počeli da spekulišu šta će se promeniti njenim odlaskom, dok je princ Čarls automatski postao kralj, a njegovo kraljevsko ime - Čarls III - istog dana je saopšteno svetu. Elizabeta II sahranjena je u ponedeljak, 19. septembra, pored svog supruga, oca i majke.

Džonsonov pad, kratak let Liz Tras i Sunakov trijumf

Posle silnih skandala vezanih za žurke u toku strogih epidemioloških mera, britanski premijer Boris Džonson našao se početkom jula pod dodatnim pritiskom nakon što je njegova kancelarija bila prinuđena da prizna da je on zaboravio da je obavešten o ranijoj optužbi za nedolično seksualno ponašanje jednog od njegovih ministara, Kristofera Pinčera, što je pokrenulo talas ostavki u vladi Ujedinjenog Kraljevstva.

U roku od dva dana čak 50 zvaničnika vlade povuklo se sa pozicija, a Džonson, koji prvo nije nameravao da ode s funkcije i koji je smenio ministra jer mu se usprotivio, na kraju je popustio i odlučio da podnese ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke.

AP/Kirsty Wigglesworth/Oli Scarff/Matt Dunham

Velika Britanija dobila je 5. septembra novu premijerku Liz Tras, koja je pobedila na unutarstranačkom glasanju za novog lidera Konzervativne stranke, ali je na ovoj poziciji ostala svega šest nedelja. Zbog mini-budžeta koji je izazvao tržišna previranja i doveo u pitanje njeno vođstvo došlo je do haosa, a nakon što je ministarka unutrašnjih poslova podnela ostavku, i Trasova se 20. oktobra povukla sa pozicije.

Četiri dana kasnije za novog lidera stranke i premijera Velike Britanije izabran je Riši Sunak, Britanac indijskog porekla, koji je obećao da će ispraviti greške svoje prethodnice.

Atentat koji je potresao svet

Profimedia

Bivši japanski premijer Šinzo Abe pogođen je 8. avgusta iz vatrenog oružja tokom govora u predizbornoj kampanji koji je držao u gradu Nara. Napadač ga je pogodio sa dva metka, u grlo i grudi, a kasnije je, pošto su ga članovi obezbeđenja uhvatili, priznao da je planirao da ga ubije.

Nekoliko sati kasnije sopšteno je da u bolnici, gde je prebačen bez svesti, nisu uspeli da spasu Abea, koji je, kako je naknadno otkriveno, iskrvario nasmrt.

Haos u Šri Lanki

Šri Lanku je sredinom godine pogodila najveća ekonomska kriza u istoriji, a isporuke goriva nije bilo nedeljama, što je nekoliko hiljada ljudi navelo da izađu na ulice i zahtevaju smenu vlade i ostavku predsednika Gotabaje Radžapakse. Na kraju su nezadovoljnici uspeli da probiju blokadu vojske i da upadnu u rezidenciju predsednika, koji je evakuisan na sigurno, da bi zatim pobegao iz zemlje.

Besni narod na kraju je uspeo da natera predsednika Gotabaju Radžapaksu da podnese ostavku, a vlada se usaglasila da se raspusti. Nekoliko dana kasnije parlament je izabrao vršioca dužnosti Ranila Vikremesinga za novog predsednika, iako je ogorčeni narod koji se okupio u blizini parlameta negodovao zbog ove odluke. Pod jakim merama obezbeđenja oko zgrade skupštine Vikremesing je položio zakletvu.

Smena vlasti u Italiji

Koaliciona vlada premijera Italije Marija Dragija našla se u krizi jer je Pokret 5 zvezdica bojkotovao glasanje u parlamentu. Zbog toga je Dragi poručio da će se povući s funkcije, što je krajem avgusta i učinio, nakon čega je došlo do prevremenih izbora. Na parlamentarnim izborima koji su u Italiji održani 25. septembra pobedila je desničarska koalcija koja je na vlast dovela Đorđu Meloni, liderku Braće Italije.

Profimedia

Tenzije zbog Tajvana

Iako je Peking u više navrata pokušao da odvrati predsedavajuću Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi od posete Tajvanu, ona je u 2. avgusta ipak stigla na ostrvo, dodatno pojačavši tenzija u moreuzu. Neposredno pre sletanja njenog aviona, četiri borbene letelice Narodnooslobodilačke vojske Kine ušle su u samoproglašenu zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana, dok su SAD ka Tajvanu poslale udarnu grupu nosača aviona "Ronald Regan". Tajvan je pojačao nivo borbene gotovosti, Peking je zabranio uvoz određenih namirnica sa ostrva, a Kina je uručila protestnu notu SAD.

Profimedia

Kina je ispalila balističke rakete u blizini Tajvana, što je uznemirilo vojsku na ostrvu, koja je izdala saopštenje da se priprema za rat, da bi se nešto kasnije saznalo da je malo falilo da dođe do incidenta jer su na kineske dronove ispaljene rakete. Peking je poslao poruku svetu da nema prostora za nezavisnost Tajvana i da neće pristati na spoljna mešanja, a Narodnooslobodilačka vojska Kine u nekoliko navrata je prešla liniju razdvajanja, zbog čega je Tajpej reagovao raspoređivanjem aviona i brodova.

Tenzije su bile na vrhuncu nekoliko nedelja, da bi se ne kraju prašina slegla i da bi sve ostalo na jakim rečima svih učesnika u sukobu.

Napad na Ruždija

Profimedia

Pisac Salman Ruždi, kome godinama prete smrću nakon što je napisao "Satanske stihove", napadnut je na bini u državi Njujork. Muškarac Hadi Matar istrčao je sredinom avgusta na scenu u Čautakva institutu i počeo da bode Ruždija. Zadobio je nekoliko uboda nožem, uključujući jedan na desnoj strani vrata, a jedno vreme je bio priključen na respirator. Kako su lekari kasnije naveli, pisac se oporavio od zadobijenih povreda.

Matar se izjasnio pred sudom da nije kriv za napad i pokušaj ubistva. Međutim, tužilac je ocenio da je u pitanju "unapred planirani" zločin sa predumišljajem.

Protesti u Iranu

AP Photo

Iranska policija zadužena za javni moral nazvala je krajem septembra smrt devojke Mahse Amini "nesrećnim slučajem", nakon što je nedugo posle hapšenja zbog neadekvatnog nošenja hidžaba završila u bolnici, gde je posle tri dana u komi i preminula. To je razbesnelo Irance i izvelo ih na ulice, naročito posle fotografija na kojima se na njenoj glavi vide povrede i posle izveštaja da su to ustanovili lekari. Protesti su trajali više od dva meseca, a demonstranti su tražili smenu vlasti i ukidanje policije za moral. Tokom nemira preminuo je veliki broj ljudi, a zapadne zemlje uvele su nove sankcije Iranu zbog kršenja ljudskih prava.

Pokušaj atentata na bivšeg premijera

Bivši premijer Pakistana Imran Kan upucan je 3. novembra u obe noge tokom skupa u Vazirabadu. Sutradan je objavljen snimak osumnjičenog za napad koji je priznao da je pokušao da ga ubije. Ubrzo zatim Imran Kan se oglasio iz bolnice gde se oporavljao posle pokušaja atentata i odakle je opisao napad iz svog ugla.

Profimedia

Smrtonosni stampedo

Nakon smrtonosnog stampeda za Noć veštica (30. novembar) u Seulu u kom je poginulo više od 150 osoba, u Južnoj Koreji usledili su dani žalosti. Južnokorejska policija priznala je da je odgovorna za pogibiju ljudi jer je ignorisala upozorenja da je ulica krcata.

Korupcija u Evropskom parlamentu

Evropski parlament je polovinom decembra bio u centru paženje zbog korupcijskog skandala poslanice iz Grčke. Iako je Grkinja Eva Kaili, jedan od potpredsednika Evropskog parlamenta, negirala da je primila novac od Katara, Grčka je zamrznula njenu imovinu zbog istrage koja je o njoj pokrenuta zbog pranja novca i korupcije, dok ju je EP smenio sa pozicije, a kako je lobiranje za Katar došlo glave grčkoj parlamentarki i ko je sve umešan u skandal možete pročitati u našoj analizi.

Parlamento Europeo vía AP

Haos u Peruu

Nakon hapšenja izabranog predsednika Perua Pedra Kastilja 8. decembra, građani su izašli na ulice tražeći da se izbori ponove i praveći haos, zbog čega je u zemlji proglašeno vanredno stanje, posle čega je oko 300 turista iz celog sveta nekoliko dana ostalo "zatočeno" u drevnom gradu Maču Pikču.

Koronavirus i majmunske boginje

Koronavirus više nije bio udarna vest ove godine, ali je povremeno bilo dizanja panike u određenim državama. U Austriji je nakratku na snazi bila obavezna vakcinacija, koja je posle nekoliko nedelja odbačena kao ideja zbog oštre negativne reakcije javnosti. Severna Koreja je tek u maju ove godine prijavila prve slučajeve kovida 19 od početka pandemije, o čemu se pisalo još nekoliko nedelja, da bi informacije o broju zaraženih i mrtvih u jednom trenutku prestale da stižu iz ove zemlje.

Profimedia

Ponovo je dospela na naslovne stranice kada su se građani Kine pobunili zbog strogih epidemioloških mera, što je dovelo do njihovog popuštanja, koje je uzrokovalo drastičan skok broja obolelih.

Ove godine pisalo se o još jednoj epidemiji. Majmunske boginje počele su u maju da se šire Evropom, što je izazvalo paniku da bi moglo da dođe do nove pandemije, ali je brzina njihovog širenja za nekoliko nedelja regulisana.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi