Kako je slavni Salman Ruždi godinama živeo u senci fatve: Menjao identitete, a jedan rastanak mu je posebno teško pao
Mnogi su mislili da vodi glamurozan život, ali je za Ruždija sve bilo poput zatvora
Poznati pisac, Salman Ruždi, bio je primoran da se krije više od 30 godina nakon što je iranska teokratska vlast izdala fatvu zbog njegovog dela "Satanski stihovi" koje su označili kao bogohuljenje.
Morao je stalno da menja sigurne kuće, okružen naoružanim stražarima, a često je menjao identitet. Naposletku, svoj dom je našao u SAD, ali je upravo u Njujorku izboden na bini, u gradu koji se smatrao srcem slobodnog govora.
Ajatolah Ruhola Homeini, vrhovni vođa Islamske republike Irana, 14. februara 1989. je izdao fatvu pozivajući sve muslimane da ubiju proslavljenog pisca zbog "Satanskih stihova". Fatva je podignuta 1998. godine, ali se u svetlu ovog napada u Njujorku ponovo bacilo svetlo na to kako je Ruždi morao da se skriva od fanatika.
Pročitajte još:
Život Džozefa Antona
Jedno vreme je imao i pseudonim Džozef Anton, kombinaciju prvih imena njegovih omiljenih pisaca - Džozefa Konrada i Antona Čehova.
Osim toga, nije samo on bio na meti. Ubijen je i japanski prevodilac sporne knjige, Hitoši Igaraši, proganjani su njegovi izdavači i prevodioci u Turskoj, Norveškoj i Italiji, dok se širom sveta organizovalo i paljenje knjiga kao i mnogobrojni protesti. "Satanski stihovi" su u mnogim zemljama bili zabranjeni.
Profimedia
Salman je svojevremeno za Dejli mejl Istakao: "Biti pod fatvom je bilo poput zatvora, ali mislim da je jedan od problema bio što je, izvana gledano, to svima izgledalo glamurozno jer sam se ponekad pojavljivao na mestima na kojima su ljudi skakali da mi otvore vrata ili su se starali da sve bude bezbedno i slično. Mnogi su me gledali sa čuđenjem "Ko on misli da je?". Ipak, iz moje perspektive, izgledalo je kao zatvor".
Bilo je i onih koji su mislili da sve radi zbog lične koristi.
- Govorili su da tako hoću da se proslavim ili zaradim više novca. A najneprijatniji je bio stav koji je dolazio sa islamske strane da su Jevreji naterali da to učinim i da je moja druga žena bila Jevrejka. Zapravo, bila je Amerikanka. Da sam samo želeo da uvredim islam, uradio bih to jednom rečenicom, ne bih napisao fiktivni roman od 250.000 reči.
Ono što morate da zapamtite jeste da se "Satanski stihovi" ne zovu islamskim prorokom, Muhamedom i u tom delu se zemlja ne zove Arabija, već se sve dešava u snu nekoga ko gubi razum - objasnio je.
Profimedia
Šokiralo ga je što su mnogi muslimani u Britaniji koji su podržavali njegovu likvidaciju prošli nekažnjeno.
- Bilo je situacija, poput onih u Mančesteru, gde su muslimanske vođe govorile svojim sledbenicima: "Recite mi, ko od vas je spreman da ubije Ruždija?", i svi bi podigli ruku. A policija je mislila da je to u redu. Recimo da sam ja britanska kraljica i da je imam rekao vernicima: "Ko je spreman da ubije kraljicu?", i svi podignu ruke. Mislite li da policija ne bi reagovala? Kraljicu koristim samo kao primer kako bih dramatizovao, ali se čini čudnim da kada imate pisca stranog porekla, dakle, ne nekog ko je u potpunosti Britanac, onda je to dozvoljeno da prođe nekažnjeno - naveo je.
Ruždi se setio i kako je bilo mučno kada je shvatio da će morati da se rastane od svoje žene Marijan. Ona je tvrdila da je CIA znala gde se on nalazi, pa je njegov lažni identitet raskrinkan. Kada je shvatio da je lagala, morao je da raskine vezu sa njom.
- Bilo je veoma šokantno. Morao sam da biram između toga da li da budem sam usred uragana bez ikoga da mi pravi društvo ili da nekako trpim osobu u koju sam teško mogao da imam poverenja. Strašno je kada vam policajac kaže da veruju da vas žena laže. To je iskustvo kroz koje većina ljudi ne mora da prođe. A ona je onda rekla da je policija kriva i da ne treba da im verujem. Tada sam morao da razmislim. Bilo je nemoguće da joj verujem, pa sam odlučio da je bolje da se rastanemo - prisetio se.
U intervjuu pre tri godine je istakao da "islam nije bio popularan i da niko nije razmišljao na taj način".
- Većina ljudi na Zapada je bila više informisana - dodao je.
Ruždi je počeo da se bavi pisanjem početkom sedamdesetih, a prve dve knjige su prošle krajnje neuspešno. Međutim, "Deca ponoći" su mu donela svetsku slavu.
Biografija
Salman Ruždi je rođen u muslimanskoj porodici srednje klase u današnjem Mumbaju. Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice, školovao se najpre u Mumbaju, a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968. godine. Za vreme rata između Indije i Pakistana, njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London, gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman Grimus (1975) koji prolazi prilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara.
Roman "Deca ponoći" (1981), alegorijska priča o rođenju moderne Indije, donosi mu popularnost svetskih razmera i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike te godine. Ruždijev treći roman, "Sramota" (1983), bajkovita priča o istoriji jedne pakistanske porodice, predstavlja snažnu kritiku političkih previranja u tadašnjem Pakistanu.
Godine 1988. objavljuje svoj četvrti roman, "Satanski stihovi", koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Ruždi se skrivao gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije, pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998. godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povukao fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi. Uprkos svemu ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izražavanja.
Nastavio je da piše, a u svoja dva poslednja romana "Bes" (2001) i "Shalimar the Clown" (2005) intenzivno se bavio problemom terorizma.
Kraljica Elizabeta II na službenoj proslavi povodom svog 81. rođendana u junu 2007. godine odlikovala ga je titulom viteza, najvišim odlikovanjem britanske krune.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari