Putinova doktrina: Kako je počela nova era ruske spoljne politike?
- Čini se da je Rusija ušla u novu eru spoljne politike, tzv. konstruktivnu destrukciju prethodnih modela odnosa sa Zapadom - smatra profesor Sergej Karaganov, počasni predsedavajući Ruskog saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.
Delovi tog novog načina razmišljanja mogli su se zapaziti tokom proteklih 15 godina, počevši od govora Vladimira Putina 2007. u Minhenu, ali tek sada mogu jasnije da se vide.
Kako smatra Karaganov, generalni trend ruske politike i retorike obuhvata i pokušaje da se integriše u zapadni sistem, dok istovremeno zadržava odbrambeni stav.
- Konstruktivna destrukcija nije agresivna. Rusija ostaje pri tome da neće nikoga napasti ili dići u vazduh. Jednostavno, za tim nema potrebe. Spoljni svet Rusiji obezbeđuje sve više i više geopolitičkih mogućnosti za srednjoročni razvoj, ali sa jednim izuzetkom. Širenje NATO-a i formalna ili neformalna inkluzija Ukrajine predstavlja rizik po rusku bezbednost i Moskva to jednostavno neće prihvatiti - napominje on.
Pročitajte još:
Profimedia
Za sada, Zapad je na sporom ali neizbežnom putu propadanja, i na spoljnom i na unutrašnjem polju, pa čak i u ekonomiji. I baš zato počinje novi hladni rat posle skoro 500 godina dominacije u svetskoj politici, ekonomiji i kulturi, smatra profesor.
- Verujem da će izgubiti i sići sa trona globalnog lidera i postati razumniji partner. Rusija će morati da uravnoteži odnose sa prijateljskom, ali sve moćnijom Kinom. Trenutno, Zapad očajnički pokušava da se odbrani agresivnom retorikom. Pokušavaju da iskoriste Ukrajinu kako bi naštetili Rusiji i uštrojili je. Važno je sprečiti da se ovi grčeviti pokušaji pretvore u sukobe i suprotstaviti se aktuelnoj američkoj i NATO politici. Kontraproduktivni su i opasni. Tek treba da ubedimo Zapad da samo njemu to šteti - smatra Karaganov u tekstu za RT.
Zapad je mogao da dominira evroatlantskim bezbednosnim sistemom jer je uspostavljen u vreme kada je Rusija bila oslabljena nakon Hladnog rata. Postoje prednosti u tome da se taj sistem postepeno briše, ne prateći njegova pravila. Sledeći korak bi bio da se stvori novi sistem, a za Moskvu je to neophodnost.
- Bilo bi lepo kada bismo imali više vremena za to. Međutim, istorija pokazuje da je od sloma SSSR-a samo mali broj postsovjetskih nacija stekao istinsku nezavisnost. Sada mogu samo da istaknem očigledno - većina lokalnih elita nema istorijsko ili kulturno iskustvo u građenju države. Nove prilike da se izgrade veze sa Zapadom nisu mogle to da nadomeste. Oni koji su se našli u tom procepu prodavali su svoju zemlju iz sopstvene koristi, zato što nemaju nacionalnu ideju za koju bi se borili. Većina tih zemalja će pratiti primer baltičkih država prihvatajući spoljnu kontrolu ili će nastaviti da budu van kontrole, što, u pojedinim slučajevima, može biti veoma opasno. Postavlja se pitanje kako "ujediniti" nacije na način koji bi bio najefikasniji po Rusiju, imajući u vidu carsko i sovjetsko iskustvo, kada je sfera uticaja premašivala sve razumne granice, a onda držana zajedno po cenu ruskog naroda - poručio je Karaganov.
AP Photo/Thibault Camus, Pool
Nova era
Kako smatra Rus, možda ćemo videti četvrtu eru ruske spoljne politike. Prva je počela kasnih osamdesetih, i to je bilo vreme slabosti i zavaravanja. Zemlja je izgubila volju da se bori, ljudi su želeli da veruju demokratiji i da će ih Zapad spasti. Sve se završilo 1999, posle prvog talasa proširenja NATO-a, što je Moskva videla kao zabijanje noža u leđa, kada je Zapad uništio ono što je ostalo od Jugoslavije. Rusija je tada ponovo počela da staje na noge. Minhenski govor, rat u Gruziji i reforma vojske obeležili su novo doba spoljne politike Rusije u kome je mogla ponovo da brani svoj suverenitet i interese. To je praćeno događajima na Krimu i u Siriji, nadgradnjom vojske i blokiranjem Zapada da se meša u ruska unutrašnja pitanja. Kako su tenzije rasle, ugledanje na Zapad i držanje sredstava i nekretnina u tom delu sveta činilo se sve manje unosnim. Vrtoglavi rast Kine i savezništvo sa Pekingom tokom prve decenije 21. veka i multidimenzionalna kriza koja se razvila na Zapadu doveli su do velike promene u političkoj i geoekonomskoj ravnoteži koja je išla u korist Rusije. Pre samo jednu deceniju, EU je videla Rusiju kao slabu i nazadnu periferiju kontinenta koja je pokušavala da se nadmeće sa velikim silama. Danas, očajnički želi da zadrži geopolitičku i geoekonomsku nezavisnost koja joj promiče kroz prste.
Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Veliki povratak dogodio se 2017. i 2018. godine, nakon čega se Rusija "zaravnila". Modernizacija se nastavila, ali je slaba ekonomija pretila da baci dostignuća u zasenak.
- Ljudi, uključujući i mene, bili su frustrirani da će Rusija ponovo da izgubi. Međutim, ispostavilo se da je to bio samo još jedan period izgradnje, posebno kada se radi o odbrambenim kapacitetima. Rusija je krenula napred, starajući se da u narednoj dekadi bude relativno strateški neranjiva i sposobna da dominira u "eskalirajućem scenariju'" u slučaju sukoba u regionima u kojima doseže njena sfera uticaja - naveo je Karaganov.
Ultimatum koji je Rusija postavila SAD i NATO krajem 2021. godine, tražeći da prestanu da gomilaju trupe blizu ruskih granica i da se šire ka istoku, obeležilo je početak "konstruktivne destrukcije", naveo je Karaganov.
Nije stvar samo u sprečavanju širenja bloka, već u postavljanju temelja za novu vrstu odnosa Rusije i Zapada, drugačijih od onoga na šta smo navikli tokom devedesetih.
Ruske vojne sposobnosti, učenje iz prethodnih grešaka i blisko savezništvo sa Kinom mogu da znače da će Zapad, koji je izabrao ulogu protivnika, početi da se ponaša razumno, čak iako to neće uvek biti tako.
AP Photo/Oleksandr Ratushniak
Karaganov se nada da će uskoro biti izgrađen novi međunarodni bezbednosni sistem i da će doći do saradnje koja će ovoga puta uključiti "Veliku Evroaziju" i biće zasnovana na principima UN i međunarodnom pravu, a ne na unilateralnim pravilima koje je Zapad decenijama pokušavao da nametne.
Rusija ima nekoliko geopolitičkih prednosti koje SSSR nije posedovao, ali Karaganov napominje da ne treba zaboravljati greške iz prošlosti kako se ne bi ubuduće ponavljale.
Kada je reč o budućnosti, Karaganov smatra da Rusija ne sme da dozvoli da Ukrajina postane bezbednosna pretnja.
- Bilo bi efikasnije ulagati u istok, u razvoj Sibira. Stvaranjem povoljnih životnih i radnih uslova, privukli bismo ne samo ruske državljane već i ljude iz drugih delova nekadašnjeg ruskog carstva, uključujući i Ukrajince. Put Rusije koji najviše obećava leži u razvoju i jačanju veza sa Kinom. Partnerstvo sa Pekingom bi višestruko povećalo potencijale obeju zemalja. Treba da pomognemo Pekingu gde god možemo kako ne bi prolazili kroz makar monetarni poraz u novom hladnom ratu koji je pokrenuo Zapad. Poraz bi i nas oslabio - istakao je on.
Pitanja za budućnost
Karaganov smatra da Rusija treba da krene putem intelektualne nezavisnosti nakon što se postignu vojna sigurnost i politički i ekonomski suverenitet. U novom svetu mora se dostići razvoj i proširiti uticaj. Kao što je govorio istaknuti ruski politikolog Mihail Remizov, u pitanju je "intelektualna dekolonizacija".
Tehnološki razvoj i pojačana radna produktivnost pomogli su da se prehrani većina ljudi, ali je svet zapao u anarhiju i mnoge smernice su se izgubile u globallizaciji. Bezbednosne brige su prevagnule u odnosu na ekonomiju.
Karaganov se pita da li je demokratija zaista vrhunac političkog razvoja ili je samo još jedno oruđe kojim elite kontrolišu društvo.
AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File
- Možemo da nastavimo da doprinosimo našem društvu i zemlji samo raskidajući sa starim načinima razmišljanja. Nije li vreme da prepoznamo temu naših studija - spoljnih poslova, unutrašnje politike i ekonomije - kao rezultat kreativnih procesa koji uključuju mase i lidere? Prepoznati to na taj način je poput umetnosti. I mi smo poput stručnjaka za umetnost: pričamo o tome, identifikujemo trendove i učimo umetnike (mase i lidere) istoriji. Ponekad zaista stvaramo istoriju - setite se Evgenija Primakova ili Henrija Kisindžera. Oni su crpili iz svog znanja, ličnog iskustva, moralnih principa i intuicije. Sviđa mi se ideja da smo poput stručnjaka za umetnost i verujem da će to olakšati proces revizije postojećih dogmi - zaključio je on.
Petropolitika
Pojedini analitičari smatraju da nedavna dešavanja u Ukrajini dovode do nove ere petropolitike, prenosi Aksios.
Tanjug/AP Photo/Michael Sohn,
Kako se navodi, Amerikanci će se suočiti sa rastom cena energenata. Kao što znamo, Nemačka je stopirala gasni projekat "Severni tok 2" kojim je prirodni ruski gas trebalo da stiže u Evropu. Zbog ruskog priznavanja Donbasa, usledile su sankcije Moskvi sa svih strana, ali su i cene gasa u Evropi rekordno skočile. Visoke cene u Evropi poput magneta privlače američke rezerve. Izvoz američkog tečnog gasa je na rekordno visokom nivou poslednjih meseci, a veliki deo ide upravo u Evropu.
Zalihe energenata širom sveta su prilično zategnute usled oporavka od pandemije koronavirusa, a hladno vreme je pojačalo potražnju i, samim tim, podiglo cene. Ipak, cene zavise i od političkih odluka, poput ruskih poteza i reakcija Zapada koje uslede nakon toga. Aksios zaključuje da je u središtu geopolitike ponovo energetika.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari