Gorbačov otkrio kako je Sovjetski savez mogao da bude spasen, a onda se osvrnuo i na "aroganciju Zapada"

Tokom vikenda navršilo se 30 godina od povlačenja Mihaila Gorbačova sa mesta predsednika Sovjetskog saveza i predavanja nuklearnih kodova Borisu Jeljcinu.

Gorbačov smatra da je SSSR mogao biti spasen da se transformisao u Savez sovjetskih suverenih republika, što je on predložio 1990, a u avgustu naredne godine je plan trebalo da bude sproveden u delo.

- U prvi mah, potcenili smo razmere i dubinu problema interetničkih odnosa, odnosa između centra i republika. Nismo odmah došli do zaključka da je Savez morao biti obnovljen - naveo je u intervjuu za ruske medije.

Imao je viziju da se stvori savez čiji je cilj bio "prava federacija sa pravim suverenim republikama", koje bi određenu moć delegirale centru.

AP Photo/Liu Heung Shing, File)

Kako je rekao, centar bi bio odgovoran za bezbednost i odbranu, ujedinjenu saobraćajnu mrežu, zajedničku valutu i staranje o ljudskim pravima.

- Uveren sam da je ovo bila održiva opcija, većina republika bi to podržala, ali je Državni komitet za vanredno stanje osujetio ovu priliku - rekao je Gorbačov misleći na Komitet koji je osnovan avgusta 1991. godine u očajničkom pokušaju da se okonča njegova "kapitulirajuća" spoljna politika.

- Čak i posle puča, kada su republike proglasile nezavisnost, a pozicija predsednika SSSR bila ozbiljno oslabljena, verovao sam da savez mora biti očuvan. Predložio sam Savez suverenih država - istakao je.

To bi podrazumevalo da se SSSR pretvori u konfederaciju u kojoj bi pojedinačne republike imale više prava.

- Bile bi članice UN, a Savez bi zadržao mesto u Savetu bezbednosti. Naoružane snage bi ostale ujedinjene, kao i kontrola nad nuklearnim oružjem. Uveren sam da je to moglo da bude mnogo bolje rešenje nego ono što je usledilo posle kolapsa - dodao je.

Ideju je predložio u julu 1990. godine, mesec dana nakon što je Jeljcin proglasio republički suverenitet u okviru SSSR. Sporazum je trebalo da bude potpisan u avgustu naredne godine, ali se to nije dogodilo. Pojedinci su smatrali da savez daje republikama, ali i autonomnim regionima, opasne nivoe autonomije. Komitet se raspao posle tri dana, zaverenici su uhapšeni, Komunistička partija je zabranjena, a Gorbačov se vratio u Moskvu gde više nije imao jaka ovlašćenja.

U decembru 1991. godine, Jeljcin se sa liderima Ukrajine i Belorusije sastao u zabačenoj dači, u šumama na zapadu Belorusije. Tada je potpisan raspad Sovjetskog saveza, a odmah nakon toga, Jeljcin je pozvao američkog predsednika Džordža Buša starijeg kako bi ga obavestio da SSSR više ne postoji.

Gorbačov je svoje poslednje dane u Kremlju opisao kao "mračne dane za Savez i Rusiju", ali i za njega lično.

Profimedia

- Potpisao sam dekret kojim dajem ostavku na mesto predsednika SSSR, i mislim da nemam prava da postupim drugačije - rekao je 25. decembra u televizijskom obraćanju.

Kako je rekao, nije mogao ništa drugo da uradi jer je pretila opasnost od građanskog rata.

Arogancija Zapada

U seriji intervjua, Gorbačov je rekao da su, i pre sloma Sovjetskog saveza, na Zapadu bile sile "koje su trljale ruke dok su gledali teškoće kroz koje smo prolazili", posebno administracija predvođena Bušem i Dikom Čejnijem.

Kako je rekao, oni nisu krili oduševljenje što se zemlja raspala.

Gorbačov je u razgovoru za Sputnjik okrivio zapadnjačku "aroganciju" za širenje NATO u Istočnoj Evropi.

- Kako neko može da računa na ravnopravan odnos sa SAD i Zapadom. Drugo pitanje je i taj trijumfalni stav Zapada, posebno SAD. U glavu im je udarila arogancija i samopouzdanje. Proglasili su pobedu u Hladnom ratu. Mi smo izvukli svet iz sukoba, iz nuklearne trke, zajedno. Ali ne, 'pobednici' su odlučili da izgrade novo carstvo. I iz toga se pojavila ideja o širenju NATO - poručio je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi