Ostrvska država ima 21 vulkan, a jedan političar to hoće da iskoristi za bitkoin: Na neverovatan način želi da unese revoluciju
Za rudarenje kriptovaluta može se iskoristiti geotermalna energija
Pacifička ostrvska država Tonga ovih dana je u žiži javnosti zbog snažne erupcije podvodnog vulkana koja je potom izazvala zemljotres i cunami.
Iako je situacija i dalje ozbiljna jer je erupcija prekinula telefonske i internet linije, ima i onih koji smatraju da se vulkani mogu iskoristiti i za poboljšanje ekonomije, tačnije rudarenje bitkoina.
Nekadašnji poslanik parlamenta Tonge Mata'i'ulua Fonuamotu, lord Fusitua, predložio je da bitkoin postane zakonsko sredstvo plaćanja, baš kao u El Salvadoru. Parlament će o tom predlogu glasati u maju.
Profimedia/Planet Labs PBC/EYEPRESS
Kako se navodi, Tonga ima 21 vulkan.
Pročitajte još:
- To je jedan vulkan na svakih 5.000 ljudi. Potrebna su dva megavata električne energije da se usluži 5.000 ljudi. Znači, oko 20.000 megavata će biti potrebno za celu nacionalnu mrežu. Svaki vulkan proizvodi 95.000 megavata u bilo kom trenutku. Obezbedićemo ljudima jedinice za proizvodnju bitkoina, 20.000 njih, jer ima svega 20.000 porodica - istakao je lord Fusitua.
Geotermalna energija koju oslobađaju vulkani koristila bi se za rudarenje kriptovaluta.
Inače, na ostrvu živi oko 120.000 ljudi, a lord Fusitua smatra da svakog dana svaki vulkan može proizvoditi bitkoin u vrednosti od 2.000 dolara. Lokalna vlada bi bitkoine davala svakoj porodici na Tongi.
Za ovakav poduhvat potrebno je oko 26 miliona dolara, ali je Svetska banka kazala da Tonga nije bila u mogućnosti da dobije ta sredstva.
Pixabay
Međutim, uspeli su da prikupe novac kroz subvencije i zahvaljujući uticaju lorda Fusitua u lokalnoj politici. Osim toga, pošto se jedan vulkan nalazi i na teritoriji pod upravom njegove porodice, on smatra da ga poseduje. Kako prenosi portal Cointelegraph, možda političaru sa Tonge i uspe da zamisao sprovede u delo.
Veruje se da će u čitav posao biti uključene i pojedine kineske kompanije. Pošto su, za sada, kriptovalute zabranjene u Kini, moguće je da će kompanije koje se time bave rado svoja poslovanja prebaciti na Tongu.
Ko je lord Fusitua?
Pre nego što je ušao u politiku, bavio se advokaturom. Lord Fusitua je član tamošnjeg plemstva. Tonga je jedina zemlja u Južnom Pacifiku koja je zadržala domorodačku monarhiju. Iako je deo Komonvelta, ta odluka je donesena 1970. godine. Tonga nikada nije bila kolonizovana, uprkos brojnim pritiscima velikih sila.
Fusitua je odlučio da podnese ostavku na mesto poslanika u novembru prošle godine zbog zdravstvenih problema, zbog kojih je morao da bude operisan, i zato živi na Novom Zelandu već tri godine. Navodi se i da je preživeo dve kliničke smrti. Poslaničko mesto zauzeo je njegov rođak koji nastavlja da realizuje njegove političke planove.
Twitter/Bitcoin Magazine
Kako je rekao lord Fusitua, već sa osam godina je počeo da kodira, a od 2013. godine se interesuje isključivo za bitkoin. Kako je dosta vremena morao da provede u bolnici, kada nije mogao da govori i guta, ostalo mu je čitanje. Pročitao je svaku moguću reč o kriptovalutama.
Postao je veliki zagovornik ideje da cela zemlja treba da se posveti tome i bitkoin uvede kao zvančnu valutu.
- To je najčvršća forma novca koja je ikada osmišljena. Najdemokratskiji egalitarni novac na planeti. Za zemlje poput naše i El Salvadora, koje zavise od slanja i primanja novca, to može da promeni život. Za zemlje razorene inflacijom, kao što su Nigerija ili Venecuela, gde vam treba gomila novca da biste kupili veknu hleba, bitkoin može biti sredstvo preživljavanja - naveo je on.
Plan u četiri faze
Fusitua je rekao da se njegov plan sastoji iz četiri faze. Prvo se moraju meštani Tonge edukovati o bitkoinu, zatim treba učiniti kriptovalutu zvaničnim sredstvom plaćanja, uspostaviti uslove za rudarenje i stvoriti ministarstvo finansija zaduženo za bitkoin.
Ključno je da se stanovnici informišu o načinima plaćanja koji su mogući uz bitkoin.
Lord Fusitua kaže da mu je muka kada vidi koliko porodice u zemljama u razvoju gube novac koji preko posrednika dobijaju iz inostranstva.
Oko 40 odsto ekonomije Tonge je zasnovano na novcu koji šalje dijaspora. U inostranstvu radi oko 300.000 ljudi, a oni deo prihoda šalju svojim porodicama. Na ostrvu živi skoro tri puta manje ljudi, tako da je taj novac neophodan za nacionalnu ekonomiju.
Fusitua kaže da je u 2020. godini BDP Tonge bio 510 miliona, ali je 30 odsto otišlo samo na plaćanje taksi Vestern junionu.
Prema njegovom mišljenju, kako bitkoin ne potražuje nikakve takse, to bi značajno izmenilo svakodnevicu lokalnih meštana.
Zašto je El Salvador uzor?
Od septembra je El Salvador prva zemlja u svetu u kojoj je bitkoin postao zakonsko sredstvo plaćanja i istovremeno prva država koja je uvela taj token u svoj bilans stanja i devizne rezerve.
Osim toga, Vlada planira da izgradi i čitav grad utemeljen na toj kriptovaluti, najavio je predsednik Nadžib Bukele.
"Bitkoin siti" će biti smešten u zalivu Fonseka, nedaleko od vulkana. Vlada u podnožju samog vulkana planira da sagradi i elektranu koju će napajati geotermalni izvori, a energijom će snabdevati grad i ona će biti korišćena za rudarenje bitkoina.
Profimedia
To će biti pravi grad sa stambenim i trgovačkim četvrtima, restoranima, aerodromom i železničkom stanicom. Biće izgrađen u obliku kruga (poput novčića), a na centralnom trgu biće izložen i veliki simbol bitkoina. Grad neće imati sopstvenih prihoda, vlasništva, ni poreza.
Bukele je takođe rekao da planira izdavanje "bitkoin obveznice" u vrednosti jedne milijarde dolara, finansijski instrument koji će razviti Blockstream na Liquid Networku. Od tog iznosa, 500 miliona će biti iskorišćeno za izgradnju infrastrukture za rudarenje bitkoina u novom gradu, a ostalih 500 za kupovinu dodatnih bitkoina.
Zemlja je kupila ukupno 400 bitkoina, kao prvi korak u okviru nastojanja da digitalnu valutu doda svom bilansu stanja.
El Salvador je lansirao aplikaciju za digitalni novčanik pod nazivom „Ćivo“, za koju građani mogu da se prijave podnošenjem na uvid ličnih identifikacionih dokumenata kako bi mogli da obavljaju transakcije koristeći bitkoin. Kako bi se podstaklo brže usvajanje novog platežnog sredstva, svi koji se prijave za korišćenje aplikacije dobiće bitkoine u vrednosti od 30 dolara.
Salvadorska vlada se nada da će povećati finansijsku inkluziju u zemlji, u kojoj oko 70 posto građana nema pristup tradicionalnim finansijskim uslugama.
Doznake koje šalje dijaspora takođe igraju važnu ulogu u ekonomiji zemlje i čine više od 24 procenta bruto domaćeg proizvoda El Salvadora, prema podacima Svetske banke.
Budućnost je stigla
Tonga će o bitkoinu razmatrati u maju, a biće potrebna saglasnost najmanje 14 članova parlamenta.
Kako se ističe, devet članova su lordovi koji su tu poziciju nasledili, a navodno, uvek prate ono što kaže Fusitua, jer je jedini pravnik u tom državnom telu.
Pixabay
Poslednji korak biće osnivanje ministarstva finansija za bitkoin, što odudara od tradicionalnih ekonomskih politika.
U oktobru 2021. godine, Međunarodni monetarni fond je objavio izveštaj u kome se navodi da bi kripto ekosistemi mogli da zamene već postojeće valute, ukoliko regulatori ne budu obezbedili finansijsku stabilnost.
- Ipak, kada je reč o kriptovalutama, lord Fasitua bi mogao biti genije ili samo još jedan šarlatan. Ili možda oba - zaključuje Cointelegraph.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari