Priča o Koptima: Zašto su progonjeni i kako slave Božić

Koptski hrišćani, odnosno Kopti, najveća su etno-religijska manjina u Egiptu, koja čini oko 10 odsto populacije koja broji 100 miliona ljudi.

Iako se mnogi identifikuju kao Arapi, Kopti istorijski ne smatraju da su arapskog porekla, ali priznaju da su preostali potomci civilizacije starih Egipćana, sa faraonskim korenima.

Reč "kopt" potiče od starogrčkog izraza za starosedeoca Egipta.

Kopti su narod hrišćanske vere koji naseljava dolinu reke Nil. Potomci su hamitskih Egipćana, koji ni posle arapskog ni posle turskog osvajanja nisu prihvatili islam, već su ostali hrišćani.

Naziv Kopt je istovremeno i etnička i verska oznaka. Imaju svoj koptski jezik, ali se njegova upotreba zadržala još samo u bogosluženju Koptske orijentalno-pravoslavne crkve. 

Profimedia

Egipatski hrišćani predstavnici su jedne od najstarijih grana hrišćanstva - sačuvali su hrišćansko predanje duboko u svojoj istoriji i kulturi. Hrišćanska zajednica je bila veoma brojna u Egiptu još sredinom 1. veka. Veruje se da je apostol Marko bio prvi prosvetitelj i arhiepiskop Koptske crkve.

Arapi su u 7. veku okupirali Egipat, ali u prvo vreme njihova okupacija nije imala mnogo uticaja na život hrišćanskih zajednica, što se vidi po očuvanoj hrišćanskoj umetnosti koptskih monaških centara u Starom Kairu i širom Egipta. Međutim, u 7. i 9. veku, tokom rasta nacionalnog otpora, muslimanski vladari zabranjivali su slikanje ljudskog lika u umetnosti (kao posledica ikonoborstva), što je rezultovalo masovnim uništavanjem mnogih ikona i fresaka Koptske crkve.

Progon egipatskih hrišćana dostigao je svoj vrhunac kada je Egipat pao pod vlast Mameluka nakon krstaških ratova. Beduinski pljačkaši su često napadali i palili koptske manastire, ali su kasnije oni obnovljeni i ponovo podizani.

Iako Kopta najviše ima u Egiptu, naseljavaju i Libiju i Sudan, a u Australiji ih živi oko 30.000.

Posle decenija egzodusa, danas ima oko milion Kopta širom sveta i više od 100 crkava.

Profimedia

Koptski kalendar je zasnovan na antičkom egipatskom kalendaru, pa se Božić slavi 7. januara.

Veruje se da je crkva ustanovljena polovinom 1. veka i bila je jedno od prvih mesta okupljanja hrišćana van Svete zemlje.

Stalno na meti progona

U većinski muslimanskoj zemlji, koptski hrišćani su često na meti napada i progona i marginalizovani su u društvu.

Jaz između muslimana i Kopta se pojačao posle egipatske revolucije 1952. godine, kada je vojska zbacila britansku vlast i oformila Republiku Egipat.

U decenijama koje su usledile, zabeležen je progon Kopta.

Koptski hrišćani su na meti i same države. Primera radi, dobijanje dozvole za gradnju crkava je praktično nemoguće, a često su na meti diskriminacije i linča.

Zbog toga je i odnos između egipatske vlade i poglavara Koptske crkve izuzetno oprezan.

Bilo je zvaničnika koji su izjavljivali da žele da ih zaštite, ali se ta obećanja nisu nikad ostvarila.

Tokom ustanka 2011. godine, egipatska vojska je i tenkovima gazila preko demonstranata, pa je tada nastradalo 28 Kopta. Pojedini analitičari smatraju da je taj događaj, nazvan "masakr Maspero", bio prekretnica u revoluciji, jer je vojska počela da veruje da može da deluje protiv naroda bez ikakvih posledica.

 

 

Koliko su zanemareni u sopstvenoj državi, pokazuje i to što su koptski demonstranti okrivljeni na državnoj televiziji da su napali vojsku, zbog čega je javnost prilično ignorisala masakr, prateći narativ da Kopti žele da unište državu.

Proslava Božića

Već početkom decembra, duh Božića počinje da se oseća širom sveta, mada se običaji razlikuju na Zapadu i Istoku.

Ipak, proslava praznika je drugačija u Egiptu. Za Kopte, krajem novembra, kao i kod drugih pravoslavaca, počinje post. Na Badnje veče tradicionalno se prisustvuje službi, a onda se porodice okupljaju na bogatoj trpezi, čime je post gotov.

Osim toga, svaki član porodice na Božić dobija novo odelo.

Profimedia

Egipatska kultura i koptske proslave su isprepletane. Jedan od običaja koji posebno vole deca je kada im stariji daju novac, što se naziva eidija (reč preuzeta od arapskog izraza eid što znači gozba). Takođe, za Božić Kopti peku posebne kolačiće kahk, kao i druga peciva.

Veruje se da kahk, mali okrugli biskvit prekriven šećerom, datira još iz vremena starog Egipta.

Krajem godine, u Šobri, naselju na severu Kaira, gde živi najveći broj Kopta, duh Božića se može osetiti na ulicama. Mnoge prodavnice prodaju ukrase i praznična drvca, a svuda se mogu čuti svečane pesme.

Stari Egipćani su imali običaj da slave ispred hrama boga Ozirisa tako što bi postavili najzelenije drvo nasred trga. Tu se nalazio veliki broj ljudi i dece koja su čekala na poklone, a narod je ispod drveta ostavljao ispisane svoje želje kako bi im se ispunile u budućnosti.

Profimedia

Sporni datumi

Iako ima koptskih hrišćana koji Božić slave 25. decembra, većina praznik obeležava 7. januara.

Ove razlike datiraju iz 16. veka, kada su rimokatolička i pravoslavna crkva počele da ga slave po drugačijim kalendarima. Pošto je julijanski kalendar bio u saglasnosti sa starim koptskim kalendarom, koptski hrišćani su ga prihvatili.

Profimedia

Kako se navodi, koptski katolici Božić slave 25. decembra, a katolici u gornjem delu Egipta 7. januara. Međutim, većina porodica ima među svojim članovima i katolike, prvoslavce ili evangeliste, pa praznik obeležavaju dvaput.

Pandemija ipak zatvara bogomolje

Koptska pravoslavna crkva u Egiptu je odlučila da će se službe 6. januara obavljati bez prisustva vernika zbog pandemije koronavirusa.

- Zbog kontinuiranog širenja koronavirusa s novim mutacijama, služićemo samo Božanstvenu liturgiju na Badnje veče u Sabornom hramu rođenja Hristovog - navela je Crkva u saopštenju.

Takođe, ni medijima neće biti dozvoljeno da snimaju službu u crkvi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi