Ima li kraja pandemiji? Kako je jedna greška u raspodeli vakcina ponovo ugrozila ceo svet

Delovalo je da su krcate fabrike u azijskim proizvodnim središtima imune na koronavirus veći deo prošle godine. Do kraja 2020. Tajland i Vijetnam prijavili su manje od 200 smrti, dok Kambodža i Laos nisu prijavili nijednu. Sve se promenilo u proleće, kada su se veliki delovi Azije borili sa brzim širenjem koronavirusa koji je ušao u fabrike i druge objekte koji su važni za globalni lanac snabdevanja, preteći da poremeti već uzdrmani tok međunarodne trgovine.

Povećani broj slučajeva prisilio je proizvodne pogone širom regiona – od Tajlanda, Malezije, Vijetnama i Kambodže do Kine – da zaustave proizvodnju dok se hiljade njihovih radnika testira i smešta u karantin. Širenje kovida 19 u zemljama koje su bile hvaljene zbog ranog uspeha u obuzdavanju koronavirusa ukazalo je na propuste u sistemu vakcinisanja, za šta su platili radnici migranti koji sate provode radeći u zatvorenom kako bi izdržavali svoje porodice.

Brzo širenje koronavirusa u velikim kompanijama pojačava pritisak na radnu snagu i ograničava ponudu baš u trenutku kada se potražnja povećava širom sveta.

Erupcije koronavirusa u azijskim proizvodnim postrojenjima i transportnim kompanijama znatno se razlikuju od onoga što se dešava u bogatim zapadnim ekonomijama. SAD i Evropa slave postepeni povratak u svakodnevni život, s tim što mnogi trijumfalno proglašavaju da je pandemija „gotova“, bez obzira na to što zdravstveni službenici upozoravaju da zarazna varijanta delta predstavlja novi mogući rizik.

Veliki broj odraslih građana SAD već je primio bar jednu dozu vakcine, dok se desetine hiljada doza baca.

Bogate nacije su se udružile kako bi obezbedili resurse i vakcine siromašnim zemljama koje se bore protiv novog talasa, ali zdravstveni stručnjaci upozoravaju da to nije dovoljno da bi se većina svetske populacije vakcinisala, što je jedini način da se pandemija zaista okonča.

– Širom sveta mnoge zemlje se suočavaju sa porastom broja zaraženih i to rade bez vakcina. U trci smo da sačuvamo svoje živote, ali to nije fer trka – rekao je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus prošlog meseca na sastanku lidera G7.

Radnici migranti su najozbiljnije pogođeni

Tokom skoro cele 2020. godine Tajland je imao samo desetak novozaraženih ljudi dnevno. U januaru i februaru ove godine imali su blagi skok, ali je ovaj talas obuzdan do marta i vraćen u stare okvire.

Zatim je u aprilu broj novozaraženih počeo naglo da skače, pretvorivši se u ozbiljan drugi talas, koji je sa nekoliko hiljada novozaraženih dnevno daleko nadmašio prvi.

Jedan od izolovanih radnika, koji se zarazio dok je radio u Tajlandu, rekao je za strane medije da u karantinu koji je napravila vlada, a u koji je on smešten, nema dovoljno hrane, vode i medicinskih sredstava. Dok je bio u karantinu, on, kao i mnogi drugi radnici koji su se zarazili, nije mogao da uradi ništa za svoju porodicu, koja zavisi od njegovog rada.

On je samo jedan od nekoliko hiljada radnika u Tajlandu koji su se zarazili kada je zaraza buknula u fabrikama u kojima su radili.

Radnici u ovim postrojenjima posebno su ugroženi jer obavljaju posao na maloj udaljenosti jedni od drugih, rekla je Sudasini Kevleklaj, projektni menadžer u Tajlandskoj mreži za radnička prava migranta.

– Ne postoje adekvatne mere koje bi sprečile širenje virusa – istakla je ona, dodajući da su neke fabrike „iskoristile” situaciju da bi nepravedno otpustile zaposlene ili zatvorile radna mesta bez nuđenja nadoknade. Neki radnici su tražili od poslodavaca i testove za koronavirus, ali ih nisu dobili.

Pojedine fabrike imale su i do 2100 pozitivnih radnika u maju, a više od polovine njih bili su migranti.

Do kraja maja Bangkok je imao 34 odvojena epicentra u fabrikama, a u ponedeljak je saopšteno da ih ima 111 širom zemlje.

Radnici u Tajlandu, od kojih su mnogi migranti, mesecima su imali slabu zaštitu, kažu aktivisti i neprofitne organizacije. Vakcinacija u Tajlandu je počela u februaru, ali su cepiva mesecima bila dostupna samo zdravstvenim rednicima, ministarstvima i drugim privilegovanim grupama.

Mnoge azijske zemlje koje se trenutno bore sa porastom broja slučajeva „nisu na vreme i unapred kupile vakcine”, kaže Stiven Morison, potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije i direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku.

Sa druge strane, neke od njih, uključujući Tajland i Maleziju, ne ispunjavaju uslove da dobiju vakcine po niskoj ili subvencionisanoj stopi od svetske inicijative za vakcine, programa Kovaks.

Nedostatak vakcina u kombinaciji sa razornim drugim talasom koronavirusa u Indiji „značajno je uzdrmao” region, kaže Morison.

Tajland se u poslednjih nekoliko meseci trudio da nabavi još vakcina, ali nije uspeo u tome sve do juna, kada je nagli rast broja slučajeva u fabrikama postao evidentan. Tek tada je Vlada Tajlanda dala prednost u vakcinaciji radnicima u proizvodnji.

Premijer države i nacionalni komitet za kovid 19 izvinili su se 15. juna zbog kašnjenja u isporuci i distribuciji. Ali virus je tada već bio van kontrole – samo dan kasnije komitet je otkrio da je identifikovao novih sedam tačaka na kojima je buknuo koronavirus, od kojih su dve bile u velikim fabrikama.

Ekonomski zemljotres

Rast broja obolelih u Aziji može ozbiljno uticati na globalni trgovinski tok, naročito ako kompanije i vlade ne urade nešto da suzbiju širenje, a da za to vreme fabrike nastave sa radom.

Kako svet izlazi iz pandemije, potražnja za svim proizvodima raste, što je već uticalo na lance snabdevanja, jer su kompanije bile nespremne zbog nedostatka radne snage i osnovnih komponenti.

Aktivnost fabrika u nekim zemljama već je opala jer je kovid 19 uzeo danak. Proizvodnja u Maleziji i Vijetnamu naglo se smanjila u junu.

Jugoistočna Azija bila je „izuzetno uspešna u takmičenju na polju globalne ekonomije, proizvodeći robu visoke vrednosti u globalnim lancima snabdevanja”, kaže Morison.

– Ako drugi talas pogodi i poremeti njihove proizvodne sektore, to će ih ekonomski unazaditi i imaće pogubno dejstvo na lanac snabdevanja – smatra on.

U proizvodnom sektoru u Maleziji, na primer, do danas se zarazilo 95.000 radnika – što je, prema rečima zdravstvenih stručnjaka, najveći broj obolelih u nekom radnom okruženju. Nagli porast broja slučajeva primorao je zemlju da se ponovo zatvori 12. maja, ali su mnogi delovi proizvodnog sektora smatrani ključnim, pa su radnici nastavili da idu na posao bez obzira na povećani rizik. Vlada je u tom periodu smanjila kapacitet radne snage, ali je ministar odbrane prošlog meseca izjavio da su „neki poslodavci prisiljavaju svoje radnike da dolaze na posao” i da je njihov broj „veći za 60 odsto od dozvoljenog”.

Sa druge strane, vlasnici velikih kompanija žalili su se da su ograničenja prestroga.

– Produženi period zaključavanja sigurno će osakati čitav proizvodni sektor i njegov doprinos globalnim lancima snabdevanja. S obzirom na to da kompanije u SAD i EU počinju da rade punom parom, neophodno je da Malezija, kao ključno proizvodno čvorište, podrži ova tržišta kao deo njihovih globalnih lanaca snabdevanja – rekao je Tan Sri Dato Soh Tjan Laj, predsednik Federacije malezijskih proizvođača.

Iako nastavljaju sa radom, radnici u Maleziji uglavnom nemaju pristup vakcinama. Vakcinacija je počela u februaru, a već tokom proleća državni zvaničnici žalili su se da im obećani broj vakcina nije dostavljen i da nemaju dovoljne količine da se vakcinišu svi radnici.

Tek u junu Ministarstvo međunarodne trgovine i industrije pokrenulo je vakcinacioni progam za proizvodi sektor, ističući da je industrija „suštinski važna da bi se podržao lanac snabdevanja osnovnim proizvodima i uslugama”.

Globalni neuspeh

Pošto su neke bogatije i moćnije zemlje, uključujući i neke u Aziji, kao što je Singapur, u startu kupile veliki broj vakcina, siromašnijim zemljama sa oskudnijim resursima ostalo je malo opcija.

– Nejednakost, nesklad između bogatih i zemalja sa niskim i srednjim primanjima nečuven je i zapanjujuć – rekao je Morison.

Prema Tedrosu, generalnom direktoru SZO, više od polovine zemalja sa višim srednjim dohotkom vakcinisalo je najmanje 20 odsto svoje populacije. Samo tri od 79 zemalja sa niskim i nižim srednjim dohotkom dostigle su isti nivo vakcinacije.

Morison smatra da će problem snabdevanja verovatno biti manji do kraja godine, kada će potražnja opasti, a broj vakcinisanih porasti, ali to ne znači da je problem rešen, jer i dalje ostaje otvoreno pitanje kako zaštititi ugrožene radnike u siromašnijim zemljama.

– Imamo veoma malo vremena da zaštitimo najugroženije, a ne radimo dovoljno da to ostvarimo – smatra doktor Majkl Rajan, šef hitnog programa SZO.

Sve dok države ne budu bez problema sprovodile vakcinaciju, nagli rast slučajeva u pojedinim delovima sveta nastaviće da remeti globalnu ekonomiju.

Vijetnam i Tajland imaju dovoljno razvijenu infrastrukturu javnog zdravlja i fiskalni kapacitet da izbegnu “trajne i razarajuće posledice”, kaže Morison, ali pred njima je i dalje zadatak da vakcine distribuiraju brzo i ubede svoje građane da prime cepivo. Oporavak će biti još teži i duži za siromašnije zemlje kao što su Kambodža i Filipini, istakao je on.

Bogatije zemlje obećale su bolju kooperaciju i pomoć u proteklih nekoliko meseci, naročito posle samita G7, gde su predstavnici nacija rekli da će obezbediti više od milijardu doza ostatku sveta, bilo direktnim putem, bilo kroz Kovaks.

Pročitajte još

U Turskoj počelo davanje treće doze vakcina protiv kovida! Hoće li i kod nas? (VIDEO)

Delta soj polako dominira, a Evropska agencija za lekove uzvraća udarac: Dve doze su dovoljne!

Ali to je i dalje daleko od onoga što je potrebno, rekao je Tedros posle samita. Da bi se pandemija okončala, SZO namerava da vakciniše najmanje 70 odsto svetske populacije do sledeće godine, kada će se lideri G7 ponovo naći. Za to je potrebno još 11 milijardi doza. Do sada je podeljeno tri milijarde doza, od kojih je najveći deo otišao u razvijene zemlje.

– Vakcine koje će biti donirane sledeće godine ništa neće značiti onima koji umiru danas ili koji se zaražavaju danas ili onima koji su ugroženi danas. Globalni neuspeh u pravednoj raspodeli vakcina podstiče pandemiju na dva koloseka i zbog toga sada ispaštaju neke od najsiromašnijih i najugroženijih zemalja – zaključio je Tedros.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi