Bajden želi vruću liniju sa Kinom: Evo ko je sve koristio crveni telefon i kako je nastao mit o njemu

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena razmišlja o tome da uvede sa Kinom liniju za hitne slučajeve, po uzoru na “crveni telefon” koji je postojao u doba Hladnog rata između SAD i Sovjetskog Saveza, kako bi se izbegla mogućnost nuklearnog sukoba.

Iako je ova zamisao još u začetku i tek treba da se formalno predloži kineskoj strani, Bela kuća želi da razvije brzu komunikaciju sa Pekingom kako bi se smanjio rizik od konflikta.

Pročitajte još

Na pomolu novi hladni rat: Odnosi SAD i Kine nikad gori, problema sve više – ima li rešenja?

To bi omogućilo Bajdenu, ili visokim bezbednosnim zvaničnicima, da šalju šifrovane poruke ili pozive predsedniku Si Đinpingu i njegovim saradnicima.

Ideja o ovakvom povezivanju sa Kinom pojavila se još za vreme mandata predsednika Baraka Obame, ali taj koncept nije kodiran u poverljivi nacionalni bezbednosni dokument sve do poslednje godine Trampove vladavine, a Bajden sada želi da tu ideju sprovede u delo.

The Moscow-Washington red phone wasn't red and wasn't a phone http://t.co/y7j0lasXEi pic.twitter.com/oejbgx3NjX

— Vox (@voxdotcom) August 30, 2015

Slična “linija za hitne slučajeve” sa Kinom već postoji u Pentagonu, isključivo u vojne svrhe, a korišćena je nekoliko puta.

Međutim, kakva je zapravo priča o crvenom telefonu?

To uopšte nije telefon

Tzv. crveni telefon zapravo uopšte nije telefon niti je to ikada bio. Ta slika je pogrešno prihvaćena u javnosti, zahvaljujući filmovima poput “Dr Strejndžlava”, a u stvarnosti se radilo o bezbednim teleprinterima, faksevima i kompjuterskim linkovima koji su prenosili šifrovane poruke između Kremlja i Pentagona.

Cilj je bio da se izbegne rat između dve nuklearne sile.

Ipak, ne koristi se često. NBC njuz prenosi da je Obama u oktobru 2016. godine tako upozorio ruskog kolegu Vladimira Putina da ne koriste hakere kako bi omeli američke izbore.

Poruku je poslao mejlom preko sigurne satelitske veze, što je svakako daleko modernije nego što je to bio slučaj kada su se koristili teleprinteri.

U vreme Hladnog rata, SAD su imale relativno nov sistem “vrućih” telefonskih veza koje su branile zemlju od mogućih nuklearnih napada, a ti telefoni, kojima je rukovodila Komanda kontinentalne vazdušne odbrane, bili su često crvene boje, kako bi se razlikovali od drugih. Veruje se da je tako nastao mit o crvenom telefonu.

Prva veza između Vašingtona i Moskve uspostavljena je 1963. godine, nakon što su predsednici Džon Kenedi i Nikita Hruščov svet doveli na ivicu rata tokom Kubanske raketne krize. Problem je nastao upravo zbog kašnjenja u komunikaciji.

Sistem je koristio telegrafe i teleprintere koje suupotrebljavali vojni prevodioci, a poruke su prenosili od svojih nadređenih preko dva sistema – radio-veze i transatlantskog kabla. Američki terminal je bio u Pentagonu, gde je i danas.

Dana 30. avgusta 1963. godine poslata je prva poruka Moskvi, a glasila je: “Brza smeđa lisica skočila je preko leđa lenjog psa 1234567890.”

Tokom godina, sistem je tehnološki unapređivan satelitima, faksevima, kompjuterima i mejlovima. Cilj je bio da se informacije brzo razmene, ali nikada verbalno, kako bi se izbegli nesporazumi.

Major Glen Nordin je bio jedan od vojnika koji su prevodili sa ruskog, a bio je stacioniran na terminalu u Pentagonu, što je bilo njegovo prvo zaduženje u vojsci. Kako je kazao, tada je postojala “ogromna mašinerija” u komandnom centru, vojnici su bili smešteni za stolovima, a na suprotnom kraju sobe nalik na hodnik sa staklenim zidovima sedeo je general. Na njegovom stolu je bio crveni telefon koji je bio veza sa Belom kućom. I to, takođe, može objasniti kako je nastala priča o crvenom telefonu.

Nordin je u toj sobi radio do 1966. godine, a za to vreme crveni telefon nikada nije korišćen kako bi se poslala poruka Rusiji.

– Jedino što se slalo su bile test-poruke na svaki sat. Jednog sata Rusi bi ih slali, a drugog mi – objasnio je on.

Prvi američki predsednik koji je, navodno, iskoristio ovu vezu bio je Lindon Džonson, 1967. godine, kada je komunicirao sa Aleksejem Kosjuginom povodom Šestodnevnog rata na Bliskom istoku. Nikson je komunicirao sa Leonidom Brežnjevim nekoliko puta, a Džimi Karter je diskutovao o sovjetskoj invaziji na Avganistan. Ronald Regan je navodno često koristio ovaj vid komunikacije, i to ne samo u kriznim situacijama.

Kraj Hladnog rata je smanjio potrebu za hitnim korišćenjem tzv. crvenog telefona, ali ideja nije nikada napuštena. I dan-danas operateri ih testiraju na svakih sat vremena.

Kina pravi problem?

Ideja o ponovnom uspostavljanju brze linije, ovoga puta sa Kinom, javila se kada SAD i nekoliko drugih zemalja nisu uspeli da osiguraju da Peking u kratkom vremenskom roku odgovori na njihove zahteve. Primera radi, prošle godine Kina nije blagovremeno dala odgovore na pitanja koja se tiču pandemije koronavirusa, prenosi CNN.

Pročitajte još

Totalitarizam: Kako su Rusija i Kina uspele da se odupru pritiscima transnacionalnih kompanija (III deo)

– Postoje problemi i situacije kada se mora kontaktirati s kineskim zvaničnicima tokom teških trenutaka. To se uglavnom događa zato što njihov sistem radi “odozgo nadole”. Tokom prvih dana izbijanja pandemije često nismo dobijali nikakve odgovore na kritična pitanja – rekao je bivši američki zvaničnik koji je služio u Pekingu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi