Na pomolu novi hladni rat: Odnosi SAD i Kine nikad gori, problema sve više - ima li rešenja?

Sastanak visokih zvaničnika Bajdenove administracije i kineskih kolega predstavlja prvu priliku za procenu dinamike odnosa dveju najvećih globalnih sila.

Američki državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sastaće se u četvrtak na Aljasci sa kineskim najvišim diplomatom Jang Điečijem i ministrom spoljnih poslova Vang Iijem. U timu Bajdena nema iluzija. Uoči sastanka, Blinken je naveo da to nije strateški dijalog i da u ovom trenutku ne postoje namere za ozbiljniju saradnju.

– Ovi angažmani, ako treba da se slede, zaista moraju da se zasnivaju na pretpostavci da vidimo opipljiv napredak i ishode u pitanjima koja nas zabrinjavaju u vezi s Kinom – naveo je on.

Odnosi između SAD i Kine loši su već dugi niz godina i čini se da će se još pogoršati.

Pitanje od milion dolara

Za predsednika Bajdena, kineski problem je složen. Njegovi spoljnopolitički ciljevi podstiču agresivniji pristup prema Pekingu. Kako zamišljaju da pritiskaju Kinu na uvođenje pravednijih trgovinskih praksa, a da se istovremeno nadaju saradnji u borbi protiv klimatskih promena i osiguranju stabilnosti u azijsko-pacifičkom regionu?

Novi hladni rat

Uobičajeno je opisivati odnos SAD i Kine kao novi hladni rat, referencu na generacijsko suparništvo između SAD i Sovjetskog Saveza koje je bacilo senku na drugu polovinu 20. veka.

Važno je i kako se gleda na odnos između Vašingtona i Pekinga. Često se kaže da je korišćenje istorijskih analogija korisno u razjašnjavanju opcija, konteksta i dilema. Ali drugi tvrde da to može biti kontraproduktivno. Istorija se ne ponavlja na ovaj način i razlike mogu nadmašiti sličnosti, piše BBC.

Ako se pod hladnim ratom podrazumeva velika titanska borba, koja uključuje sve aspekte nacionalne moći, koja se vodi između dva nekompatibilna politička sistema, onda je očigledno dozvoljeno poređenje američko-kineskog rivalstva sa američko-sovjetskom konfrontacijom.

Kao što stoji i u spoljnopolitičkoj strategiji administracije Bajdena objavljenoj ranije ovog meseca, Kina je jedini konkurent koji je potencijalno sposoban da kombinuje svoju ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć kako bi izveo održivi izazov stabilnom i otvorenom međunarodnom sistemu. Izazovite Kinu kad god je to potrebno i sarađujte tamo gde je to moguće, dalje se navodi.

Sa svoje strane, Kina zauzima sličan stav, ukazujući na svoju želju za konstruktivnim odnosom, nastavljajući da udvostručava sopstvene interese – borbu u Hongkongu i tretman prema muslimanskoj ujgurskoj manjinini, što je Blinken opisao kao genocid.

Peking retko gubi priliku da ukaže na nevolje američkog sistema. Takođe, ukazao je i na loše vođenje borbe protiv pandemije kovida 19 i juriš na američki Kapitol, kako bi naglasio svoj superiorni socijalno-ekonomski model u državi.

Dakle, površno rečeno, možda se oznaka „hladni rat“ čini prikladnom, ali koliko je zaista realna? U prvobitnom Hladnom ratu, Sovjetski Savez i njegovi saveznici bili su uglavnom izolovani od svetske ekonomije i podvrgnuti strogoj kontroli izvoza. Suprotno tome, Kina je oslonac globalne ekonomije i njena sopstvena ekonomija je duboko integrisana u ekonomiju Sjedinjenih Država.

Iako je pravi Hladni rat imao važnu tehnološku dimenziju – pre svega u naoružanju i svemirskoj trci – novo američko-kinesko rivalstvo uključuje osnovne tehnologije koje pokreću i koje će pokretati naša društva u budućnosti, kao što su veštačka inteligencija i 5G.

Kakav je zaista odnos snaga Kine i Amerike

Globalni kontekst je takođe drugačiji. U Hladnom ratu svet je bio podeljen na dva statička tabora, a postojao je i nesvrstani blok, što je Zapad često doživljavao kao favorizovanje Sovjeta. Danas imamo suštinski multipolarni svet, ali onaj u kojem su institucije liberalnog svetskog poretka ugrožene kao nikada ranije.

Ali model hladnog rata je duboko opasan u fundamentalnom pogledu.

Hladni rat je bio politička borba u kojoj je svaka strana negirala legitimitet druge. Iako su SAD i Sovjetski Savez retko ulazili u direktne borbe, ogroman broj života izgubljen je u posredničkim sukobima širom sveta.

Pročitajte još:

„Srbi i Jermeni su braća po stradanju“: Bogoslov Predrag Mijanović za 24sedam govori o vezama i sličnostima dvaju naroda (FOTO)

Sve o Hamasu – organizaciji koja je oštro reagovala na otvaranje ambasade tzv. Kosova u Jerusalimu

Kina, međutim, nije Sovjetski Savez. Znatno je moćnija. Na svom vrhuncu, sovjetski BDP bio je oko 40 odsto američkog. Kina će tokom decenije imati isti BDP kao i Sjedinjene Države. Kina je moćniji konkurent od svega sa čim se SAD suočavaju od 19. veka. I to je odnos kojim će morati da se upravlja tokom decenija koje dolaze.

Ovo je suštinsko rivalstvo našeg doba. Kliše i lažne istorijske analogije moraju se ostaviti po strani. Ovo nije “Hladni rat II”. Kina je već konkurencija SAD u mnogim oblastima. Iako još nije globalna velesila, ona je u velikoj meri vojni rival SAD u oblastima koje su najvažnije za bezbednost Kine.

Ali, iako prirodu takmičenja ne treba potcenjivati, ne treba je ni precenjivati. Kina, kao svetska ekonomska sila, ima mnogo prednosti, ali i mesta na kojima je ranjiva. SAD imaju velike slabosti, ali takođe i izvanrednu dinamiku i sposobnost da izađu iz teških situacija. Ali kao što je pandemija kovida 19 pokazala, ono što se dešava u Kini ne ostaje u Kini. To je “svetski igrač” koji je važan za sve naše živote.

Šta muči Kinu

Ujguri

Muslimanska manjina Ujguri, koja živi u strateškoj kineskoj oblasti Sinkjang, sve više se poslednjih nedelja nalazi u središtu zaoštrenih odnosa Pekinga, Vašingtona i Brisela. Dok SAD i EU učvršćuju front tvrdnjama da Kina nad Ujgurima u toj oblasti sprovodi genocid, Peking sve oštrije odbacuje optužbe, za koje kaže da su “laž veka”.

Novi predsednik Amerike Džozef Bajden, koji je ranije najavio čvrst stav prema Kini, upravo po ovom pitanju, postigao je “konsenzus” sa prethodnikom Donaldom Trampom, koji je samo dan pre isteka mandata, akciju Pekinga protiv Ujgura okarakterisao kao genocid. Bajden se već u prvom razgovoru saglasio sa premijerom Kanade Džastinom Tridoom o koordinisanom “pristupu boljoj borbi sa Kinom”. Bilo je to dan pošto se kanadski parlament, u neobavezujućoj rezoluciji, izjasnio da u provinciji Sinkjang Kinezi sprovode “genocid” nad muslimanskim Ujgurima.

Evropska unija je, takođe, pojačala pritisak na Peking zahtevom da dozvoli pristup nezavisnim posmatračima u region koji, inače, čini šestinu površine Kine. A Holandija je prva evropska zemlja koja je tretman Ujgura u Kini nazvala genocidom.

Tajvan

Republika Kina, kolokvijalno poznata kao Tajvan, u SAD je uvek videla najvažnijeg saveznika, pre svega u dobavljanju vojne opreme. U najnovijem “ratu” protiv Kine, Vašington je izgleda rešio da to obilato koristi.

Zvanično, jedna od 23 pokrajine Narodne Republike Kine, Tajvan je uvek bio pod jakim uticajem Amerike. Odnosi SAD i Tajvana formalno su prekinuti 1979, kada je Vašington priznao vlasti u Pekingu, ali su se oni sve vreme nezvanično održavali.

Ostrvo je u nesigurnom položaju. Peking polaže pravo na samoupravno ostrvo kao deo svoje teritorije i preti da će ga pripojiti silom, ako je potrebno. Iako Tajvan ima svoju vladu, demokratske izbore i vojsku, većina vlada širom sveta ga ne priznaje kao samostalnu državu.

Hongkong

Šta muči Ameriku

Koronavirus – neslavno prvo mesto

U SAD je broj umrlih od kovida 19 tokom pandemije premašio 500.000. To je najnovija mračna prekretnica u zemlji koja ima ubedljivo najveći broj smrti u svetu od virusa.

SAD imaju više nego dvostruko umrlih od sledeće najpogođenije zemlje.

Kad se pogleda broj umrlih na 100.000 stanovnika, nalaze se na devetom mestu, iza zemalja kao što su Velika Britanija, Češka Republika, Italija i Portugalija, prema podacima Univerziteta “Džons Hopkins”.

Potvrđeni slučajevi zaraze u Americi sada iznose više od 30 miliona, što je takođe najviše u svetu. Kovid 19 nije poštedeo nijedan deo zemlje.

Na početku pandemije, uglavnom je bio skoncentrisan na nekoliko velikih gradova sa zajednicama ljudi obojene kože, kao što su Njujork i Detroit.

Ali pred kraj prošle godine, neke od američkih saveznih država sa najmanje stanovnika – poput Severne i Južne Dakote – bile su pogođene najgorim epidemijama, ne samo u Americi, već i u čitavom svetu. Takođe, zdravstveni sistem u ovoj zemlji je nekoliko puta bio pod potpunim kolapsom, a još nema naznaka kako će zemlja izaći iz krize koja je desetkovala zemlju.

Ekonomija

Oporavak američke ekonomije, pogođene pandemijom koronaviursa, proces je koji traje, ocenio je šef centralne banke SAD Džerom Pauel.

– Ekonomija je daleko od kompletnog oporavka. Iako na tržištu ima pomaka od prošlog proleća, milioni Amerikanaca su i dalje bez posla – kazao je šef Federalnih rezervi pred Odborom za bankarstvo u Senatu.

Sekretarijat za rad saopštio je da je stopa nezaposlenosti u januaru bila 6,3 odsto, iako je Pauel ocenio da je blizu 10 procenata, što je duplo više nego u februaru prošle godine, pre nego što je počela pandemija.

Kongres je prošle godine odobrio gotovo četiri milijarde dolara za pomoć ugroženima u pandemiji, a sada se razmatra predlog predsednika Džoa Bajdena za ponovno pokretanje ekonomije i pomoć od 1.400 dolara za milione Amerikanaca.

Budući da demokrate imaju većinu u oba doma Kongresa, novi paket bi mogao biti odobren do sredine marta.

Međunarodna politika

SAD su se našle u velikom problemu što se tiče drugih svetskih sila. Sve češće nailaze na otpor, a čini se da će nova administracija tek imati poteškoće.

Ne, nije samo Kina problem. Problemi su raštrkani svuda po svetu, od Rusije, Evropske unije, Bliskog istoka, sve do Severne Koreje.

Bajden je napravio zaokret, te je najavio reviziju mnogih Trampovih odluka, naročito onih o povlačenju vojske iz Sirije, Avganistana, Iraka, ali i iz Nemačke. Povodom toga, mnoge države, a naročito Rusija, sigurno neće sedeti skrštenih ruku, a vrlo brzo ćemo, ukoliko se ovako nastavi, biti svedoci sve većih napetosti između ove dve velesile.

Takođe, odnosi SAD i Severne Koreje su na ivici zbog zahteva Vašingtona da “razoruža” tu državu, dok sa druge strane pokušava da kontaktira s predsednikom Kim Džon Unom, koji se na njihove pozive ne odaziva. Svakako, biće zanimljivo kako će američka administracija uspeti da smiri težnje Pjongjanga za nuklearnim naoružanjem.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi