Fascinantan odnos mozga i oka: Veličina čovekove zenice određuje njegovu inteligenciju

13.06.2021

20:50 >> 17:29

0

Autor: K. Obradović

Ljudske zenice reaguju na više nadražaja, a ne samo na svetlost

Fascinantan odnos mozga i oka: Veličina čovekove zenice određuje njegovu inteligenciju
Profimedia

Poznata je izreka da su “oči ogledalo duše”, a sudeći prema najnovijim istraživanjima one mogu biti i prozor u mozak. Naučnici smatraju da je veličina zenice u korelaciji s većom fluidnom inteligencijom, kontrolom pažnje i, u manjoj meri, kapacitetom radne memorije.

Ljudske zenice ne reaguju samo na svetlost, što pokazuje fascinantan odnos mozga i oka. One ukazuju na uzbuđenje, zanimanje ili mentalnu iscrpljenost. Proširenje zenica FBI čak koristi za otkrivanje obmana.

Istraživanje sprovedeno u laboratoriji na Institutu za tehnologiju Džordžija sugeriše da je veličina zenice usko povezana s individualnim razlikama u inteligenciji. Što su zenice veće, to je inteligencija viša, konstatacija je do koje su doveli testovi rasuđivanja, pažnje i pamćenja.

Ustvari, tokom tri istraživanja otkriveno je da je razlika u veličini zenice između ljudi koji su postigli najbolje rezultate na kognitivnim testovima i onih koji su postigli najlošije dovoljno velika da je može uočiti i “neistrenirano oko”.

Taj iznenađujući odnos je prvi put otkriven dok su se proučavale razlike u količini mentalnog napora koji su ljudi koristili za izvršavanje zadataka u kojima je presudno pamćenje. Korišćeno je širenje zenica kao pokazatelj napora, tehnika koju je popularizirao psiholog Daniel Kahneman u 1960-im i 1970-im. Tad je otkrivena veza između veličine zenice i inteligencije, ali nije moglo sa sigurnošću da se kaže da je pravilo kod svih primenjivo.

Profimedia

Zaintrigirani istraživači su sproveli nekoliko velikih istraživanja u koje su uključili više od 500 ljudi u dobi od 18 do 35 godina iz Atlante. Izmerili su veličinu zenica učesnika pomoću uređaja za praćenje oka, koji beleži odraz svetlosti od zenice i rožnjače pomoću kamere i jakog računara.

Merili su zenice učesnika u mirovanju dok su gledali u prazan ekran računara u trajanju od četiri minuta. Sve vreme je uređaj snimao zenice ispitanika i na kraju izračunao prosečnu veličinu zenice svakog učesnika.

Inače, veličina zenice odnosi se na prečnik crnog kružnog otvora u središtu oka. Može se kretati od oko dva do osam milimetara. Zenica je okružena šarenim područjem poznatim kao šarenica, koje je odgovorno za kontrolu veličine zenice. One se, između ostalog, sužavaju kao odgovor na jaku svetlost, pa su svetla u laboratoriji bila prigušena.

U sledećem delu eksperimenta ispitanici su učestvovali u nizu kognitivnih testova dizajniranih za merenje “fluidne inteligencije”, sposobnosti rasuđivanja kod novih problema, “kapaciteta radne memorije”, sposobnosti pamćenja informacija kroz određeno vreme i “kontrole pažnje” (sposobnosti fokusiranja pažnje usprkos smetnjama).

Otkriveno je da je veća veličina zenice povezana s većom fluidnom inteligencijom, kontrolom pažnje i, u manjoj mjeri, kapacitetom radne memorije – što ukazuje na fascinantan odnos između mozga i oka.

Zanimljivo je da je veličina zenica negativno korelirala s godinama: stariji učesnici su uglavnom imali manje, suženije zenice. Međutim, jednom standardizovan za dob, odnos između veličine zenice i kognitivnih sposobnosti ostao je nepromenjen.

Profimedia

Ali zašto veličina zenice korelira s inteligencijom?

Odgovor na ovo pitanje je vezan za procese koji se događaju u mozgu, piše Scientific American. Veličina zenice povezana je s aktivnošću u locus coeruleusu, jezgru smeštenom u gornjem moždanom stablu s dalekosežnim neuronskim vezama s ostatkom mozga.

Locus coeruleus oslobađa noradrenalin, koji deluje i kao neurotransmiter i kao hormon u mozgu i telu, a reguliše procese poput percepcije, pažnje, učenja i pamćenja.

Takođe, pomaže u održavanju zdrave organizacije moždanih aktivnosti, tako da udaljene regije mozga mogu timski da rade na raznim zadacima i ciljevima.

Disfunkcija locus coeruleusa i rezultirajući slom organizovane moždane aktivnosti povezani su s nekoliko stanja, uključujući Alchajmerovu bolest i poremećaj hiperaktivnosti s nedostatkom pažnje.

Zapravo je ova organizacija aktivnosti toliko važna da mozak posvećuje većinu svoje energije kako bi je održao, čak i kad čovek ništa ne radi – na primer kad nekoliko minuta neprestano buljimo u prazan ekran računara.

Jedna od hipoteza je da ljudi koji imaju veće zenice tokom mirovanja imaju veću regulaciju aktivnosti locus coeruleusa, što pogoduje kognitivnim performansama i funkciji mozga u stanju mirovanja.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se istražila ova mogućnost i utvrdilo zašto su veće zenice povezane s višom fluidnom inteligencijom i kontrolom pažnje. Ali jasno je da se događa više nego što se vidi.

pročitajte još

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti