Psiholozi otkrivaju zašto ljudi vole da ogovaraju druge, a objašnjenje bi vas moglo iznenaditi

Da li znate šta je tačno ogovaranje?

Ta aktivnost je postala toliko uobičajena i svakidašnja, da Američko udruženje psihologa za njega čak ima vlastitu definiciju.
Naime, prema njihovom rečniku, ono se sastoji od svakog razgovora ili komunikacije o informacijama koje su neretko neutemeljene, a mogu biti dobronamerne ili zlonamerne. Smatra se da ogovaranje utiče na društveno zbližavanje, a navodno ima i veliki uticaj na prenošenje i jačanje kulturnih normi.

- Ljudi ogovaranje često pokušavaju da definišu kao negativnu ili zlonamernu raspravu o drugim ljudima, ali to je samo međusobno deljenje društvenih informacija - objašnjava psiholog Dejvid Laden. On je za portal „Everyday Health“ izjavio da je ogovaranje prema klasifikaciji svaki razgovor koji vodimo o ljudima kad oni nisu prisutni.

Ogovaranje nije nužno negativno

U istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Social and Psychological Personality Science“ istraživači su odlučili da otkriju koga ljudi najviše ogovaraju. Otkrili su da je u grupi od 467 učesnika oko tri četvrtine tračeva bilo neutralno i pomalo dosadno, a ne isključivo pozitivno ili negativno.

– Mi smo društvena bića i moramo znati šta se događa u našem društvenom okruženju, pa je ogovaranje u tom slučaju od velike pomoći. Ne moramo se s nekim direktno sresti da bismo imali neku ideju o tome kakav je jer nam drugi ljudi pričaju o svojim iskustvima s njim – kaže Laden.

Profimedia

Ogovaranje može imati prednosti

Istraživanja sugerišu da ogovaranje može pomoći u izgradnji društvenih veza i učenju kroz iskustva drugih ljudi. Naime, kada međusobno delimo važne informacije o sebi ili drugim ljudima, osećamo se korisno i to nam može pomoći u izgradnji odnosa s drugima.

– Razmena tračeva može međusobno povezati ljude, pa je posebno privlačna upravo onima koji se žele povezati sa svojom okolinom. Upravo ogovaranje podstiče komunikaciju i zbližavanje, a nebitno je da li reč o pozitivnom ili negativnom razgovoru – naglašava Stefan Bening, profesor psihologije na Univerzitetu u Nevadi.

– Takođe smo privučeni tračevima iz nekih ne baš sjajnih razloga. Deljenje „sočnih“ tračeva, odnosno informacija koje štete ili ocrnjuju osobu o kojoj se govori, takođe je oblik relacijske agresije jer na neki način direktno napada društveni položaj ljudi – dodaje Bening.

Profimedia

Postoje različiti motivi za ogovaranje

Studija objavljena u časopisu „Frontiers in Psychology“ potvrđuje upravo to. Naučnici koji su se bavili proučavanjem ogovaranja identifkovali su šest različitih motiva za ogovaranje. To su prikupljanje i provera informacija, izgradnja međusobnih odnosa, zaštita samoga sebe, društveni užitak i negativan uticaj.

I dok je negativan utiaj, tačnije isticanje nečijih loših strana i omalovažavanje, bio jedini motiv nekim ljudima, rezultati su ipak pokazali da je takvih slučaja najmanje. Prikupljanje i potvrđivanje informacija o osobi koja se ogovara bili su najčešći motivi ogovaranja.

Pixabay

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi