Moda i klimatske promene: Zašto je i vaš ormar važan

Možda ste se bavili praktičnim aspektom (kada vam nestane mesta u ormaru), ali sigurno niste razmišljali koliko moda i sam vaš ormar utiču na klimatske promene. Podaci, koliko modna industrija utiče na svet oko nas su u najmanju ruku, frapantni. E, sad je pravo pitanje šta vi možete uraditi povodom toga. Zapravo, mnogo. I tu na scenu stupaju termini – brza i spora moda.

Kada je čovek počeo da se oblači i moda je započela svoj razvoj. Nekada su ljudi imali po jedan par cipela, jedno odelo za svečane prilike i jedno za svakodnevni rad. A sada je šoping neizostavni deo života, mnogima i antistres terapija. Dok modna industrija štancuje trendove, a ljudi se utrkuju da ih ponesu.

Brzina smene modnih trendova i njihovo praćenje i odobravanje prave sve veći problem, piše Klima 101. Prema podacima Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, modna industrija proizvodi čak 10 % ukupne svetske emisije CO2, što je pet puta više od avio-industrije. Pored toga, modna industrija odgovorna je i za 20 odsto otpadnih voda.

Ova industrija uveliko zavisi od fizičkog rada i zapošljava oko 40 miliona ljudi oko sveta koji su plaćeni manje od minimalca i rade u nehumanim uslovima. U većini su zaposlene žene.

Problem ne leži samo u produkciji odeće, već i u odlaganju nakon što se više ne nosi. Materijali koji nisu biorazgradivi, već 200 godina ostaju na deponiji, odeća ne završava samo na smetlištu, već i u moru, a majice koje su od poliestera ispuštaju mikroplastiku svaki put kada ih peremo.

Spora moda kao kontrakultura

Treba prvo da naučimo da razlikujemo brzu od spore mode. Najjednostavnije rečeno, treba da kupujemo samo ono što ćemo zaista nositi i to više puta. Bolje kupovati kvalitetnije, iako je skuplje, nego jeftinije i lošijeg kvaliteta.

Modna industrija živi od toga da se trendovi stalno menjaju i da tera svoje potrošače da stalno kupuju nove stvari, koje im, u suštini, i nisu potrebne. Prate se novi trendovi, dok stara odeća završi na deponiji zaboravljena. Od 80 milijardi odevnih predmeta koji se proizvedu u jednoj godini, 80 odsto će završiti na deponiji.

Kao kontrakultura modi i modnim trendovima pojavila se spora moda. Ona se zalaže za kupovinu odeće u “second hand” prodavnicama, podržava male lokalne proizvođače, modifikovanje već kupljene odeće i kupovinu kvalitetnije odeće koja će duže da traje. Zbog manje proizvodnje spora moda nudi kvalitetniju odeću koja je pravljena u fer uslovima i ostavlja manje otpada.

Kako se proizvode materijali i zašto prirodni nisu etični

Takođe, ono na šta treba obratiti posebnu pažnju su materijali, pogotovo veštački koji prave veliku ekološku štetu. Najrasprostranjeniji je poliester koji se pravi od nafte i time je vezan za naftnu industriju koja je jedan od najvećih svetskih zagađivača. Zahteva mnogo energije tokom proizvodnje, mnogo vode za proces hlađenja i pri pranju proizvodi mikroplastiku.

Iako su prirodni materijali bolja alternativa, ni oni nisu tako sjajni jer iziskuju mnogo toga za proizvodnju, ili za rast ili za tretiranje. Tu su možda, “najproblematičniji” teksas i pamuk. Teksas se pravi od pamuka i zahteva dosta vode i pesticida da bi se proizveo. Firma Levi je izračunala da je potrebno oko 3781 L vode za proizvodnju jednog para farmerki.

A pamuk možda ima najviše neetičnosti u svojoj proizvodnji. Potrebno je 2700 L vode za proizvodnju jedne pamučne majice. Poprilično zavisi od korišćenja pesticida. Otprilike 6 odsto pesticida na svetskom nivou otpada na pamuk, od kojih su 16 odsto insekticidi. Gaji se gotovo isključivo zemljama u razvoju, a eksploatisani radnici rade za manje od 2 američka dolara dnevno.

Kada sve ovo sagledamo, shvatamo koliko je važno da budemo odgovorni u odnosu na životnu sredinu. Ne treba da podležemo masovnoj kupovini i podstičemo proizvodnju. A stvari koje imamo u ormaru, kada nam dosade, najbolje je da poklonimo nekome da ih nosi dalje, preradimo ili zakrpimo pocepano, kako bi bilo upotrebljivo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi