"San mi je da zaigram i u Španiji, nisam još za bacanje"

U nacionalnom dresu je 2019. godine prešao čarobnu brojku od 100 utakmica. Uvek je govorio da sa ponosom nosi opremu Srbije i na njoj prezime Raduljica, jer mu je podjednaka čast da predstavlja svoju porodicu i zemlju iz koje potiče. Ima osvojene tri srebrne medalje na najvećim takmičenjima (EP, SP, OI), kao i zlato na Univerzijadi 2009. Nije birao između kvalifikacija i bitnih prvenstava – uvek kada je mogao bio je tu. Poverena mu je u više navrata i kapitenska traka. Igrao je u velikim evropskim klubovima, osetio je čari NBA lige. Otišao je prvi put u Kinu 2014. godine nakratko, vratio se ponovo 2017. godine…

Centar srpskog nacionalnog tima i član Guangša Miroslav Raduljica je za 24sedam pričao o izazovima s kojima se susreće u ovoj azijskoj zemlji, boravku u “balonu”, novom klubu, slobodnom vremenu, učenju jezika, a otkrio je i kakve želje ima kad je nastavak karijere u pitanju. Ima 33 godine i ne smatra da je Kina poslednja stanica u njegovoj karijeri.

– Voleo bih ne samo da se oprobam, nego da igram još negde. Nisam ja za bacanje, šta god ko mislio… Voleo bih bar jednu sezonu da igram u Španiji, na primer. Koliko je to realno – ne znam, ali svakako je to moj san – kaže Raduljica u razgovoru za 24sedam. – Prošle godine sam razmišljao i o Australiji, ali je virus promenio mnogo stvari. Po priči kumare Mačvana, i Japan deluje kao zanimljiva zemlja za “oprobati se”.

Iskusni košarkaš je od 2017. pa do 2020. nosio dres Đangsu Dragonsa. Ove sezone je promenio sredinu, pa sada brani boje Guangša.

– Izbora nije bilo baš mnogo, tako da je ovaj morao da bude pravi. Sve je to ovde prilično slično, ali je Guangša tim sa većim ambicijama, što meni imponuje, i mislim da sa ovim klubom mogu da se borim za stepenik više u prvenstvu Kine. 

Njegov tim trenutno ima skor od 15 pobeda i 14 poraza na osmoj poziciji (od 19 ekipa). Vesti o odličnim partijama Raduljice svakodnevno iskaču i u Srbiji… On priznaje da je bilo teško vratiti se na teren i u pravi ritam i da postoji jasan razlog za to.

– U početku mi povratak nikako nije prijao, iako sam igrao dobro. Nije me omeo dugačak period bez utakmica, već karantin od dve nedelje u hotelskoj sobi. Trenirao jesam, ali jedno je trening u tri kvadrata, a drugo košarkaška utakmica. Posle sam ušao u igračku formu, ali sam jedini stranac u mom timu i igram preko 40 minuta svakog drugog dana, pa je to malo nezgodno, ali kao što se da primetiti – snalazim se.

Ova sezona u prvenstvu Kine značajno se razlikuje od prethodnih. Raduljica je pojasnio i zbog čega je to tako.

– Najveća je promena “babl”, a onda i pravilo o stranim igračima. Sada u timu može da ih bude i do četiri, ali nikada ne mogu da igraju zajedno. Pojedine ekipe koje su bile niže rangirane prošle sezone, mogu da igraju jednu četvrtinu sa dvojicom stranaca. Sve to menja samu igru, tako da je ovo praktično ponovo nova disciplina košarke. 

Kada se pogleda život ljudi van košarke u ovoj zemlji, koja je prva počela bitku sa virusom korona, Miroslav kaže da je sve potpuno normalno.

Pročitajte još

Paunić za 24sedam o pobedama na terenu, ali i velikom životnom trijumfu van njega

– Sve funkcioniše u najboljem redu, ali to je za ljude koji nisu u “bablu”. Nama koji jesmo to ne izgleda ni najmanje normalno. Hotel – sala, i tako već mesecima.

Srpski centar pokušava da i u ovako čudnom ambijentu slobodno vreme iskoristi na pravi način.

– Mnogo čitam, gledam razne intervjue, dokumentarce, slušam muziku. Takođe, družim se sa našim ljudima koji su ovde, i to mi daje mali osećaj normalnosti. Tu su moji veliki prijatelji Toma Tomović i Marko Todorović, kao i komšija Ernest Rađen, pa se nekako (p)održavamo.

Mnogi sportisti koji su igrali u Aziji kažu da je na početku sporazumevanje veoma teško. Kako godine prolaze, za Raduljicu je i komunikacija u Kini postala lakša.

– Sporazumevanje je sada bolje jer je moj kineski veoma napredovao. Pogotovo što sada imam kineskog trenera pa prvo slušam njihov jezik, a onda prevod. Ranije, kada mi je Memi Bećirović bio trener, često posle njegove rečenice nisam ni slušao prevod na kineski. Sada mi obrnuti proces pomaže pri učenju. Poznato je da veoma volim jezike, a kineski je baš veliki izazov, pa mi napredovanje u učenju izaziva radost.

Tokom 2020. godine reprezentativac Srbije je odlazio iz Kine i vraćao se.

Pročitajte još

“Više su pisali o mojoj lepoti nego o titulama koje sam osvajala”

– Ništa komplikovanije nije bilo nego inače, osim čekanja tog pozivnog pisma od provincijske vlade kao dodatak svoj papirologiji koju svi prolaze pri odlasku. A da, tu je i karantin od dve nedelje po dolasku u Kinu, bez mogućnosti izbora gde ćeš i kako da ga provedeš.

Iako je prethodna godina bila teška godina za ceo svet, Raduljica je izvukao i pozitivnu stranu iz svega. Mnoge je 2020. “naterala” da se zamisle i promene pogled na život.

– Ja se menjam i inače, tako da mi ta godina nije uopšte bila potrebna da bih shvatio neke stvari i izvlačio zaključke. A iskreno, nije ni bila tako loša, manjak obaveza mi je otvorio prostor da provedem mnogo vremena u prirodi koju baš volim, još više se povežem sa ljudima koje volim i radim na sebi u nestandardnim uslovima, što dobitak na kraju čini mnogo značajnijim.

U Srbiji je taman prošlo vreme najvećih praznika, a Raduljica je bliže pojasnio kako sve to izgleda u Kini.

– Praznici su potpuno drugačiji od naših, tako da se i proslavljaju drugačije, ali počeli su da obeležavaju i ove međunarodne, pa je to neka mešavina svega.. Najvažnija je, naravno, kineska Nova godina, koja pada negde početkom februara i najviše je obeležavaju tako što putuju. Da li u gradove odakle su ili negde van Kine, ali to su te velike migracije koje se vezuju za kinesku Novu godinu. Poznate su neverovatne gužve na železničkim stanicama i aerodromima tokom Prolećnog festivala, kako još zovu Novu godinu. Ne znam kako će to izgledati sada sa celokuopnom ovom tzv. situacijom, ali siguran sam da gužve neće biti kao što su bile proteklih godina, a i obeležavanje ostalih praznika je, čini mi se, nekako skromnije, gotovo bez razdraganosti koja inače prati te ferije – zaključio je Miroslav Raduljica.

ZABORAVILI SMO NEKE STVARI

Raduljica je poslednji “prozor” kvalifikacija u Finskoj propustio u dogovoru sa selektorom Igorom Kokoškovim.

– Nisam bio zbog ograničenja vezanih za povratak u Kinu – da ne kažem ponovnog karantina od dve nedelje, što bi usred sezone moglo da bude nezgodno – pojasnio je Miroslav, a potom se osvrnuo na polovičan učinak Srbije u Espu, tačnije poraz od Švajcaraca. – Znam da je u ovim okolnostima veoma teško igrati. Brzo smo zaboravili, čini mi se, sve stvari koje čine sport, pogotovo košarku, a to su normalni uslovi putovanja, treninga, navijači, da navedem samo nekoliko. Hoću da kažem da je u tim uslovima daleko teže igrati protiv bilo koga, bilo kada…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi