Paunić za 24sedam o pobedama na terenu, ali i velikom životnom trijumfu van njega
Iskusni košarkaš emotivno priča o Partizanu, reprezentaciji, praznicima, Lokomotivi...
Ostao je upamćen kao jedan od članova petorke “zlatnih studenata” koji su osvojili Univerzijadu 2009. godine u Beogradu, a onda zasijali na spisku selektora A reprezentacije Dušana Ivkovića. Tada je Ivan Paunić (33) sa Miroslavom Raduljicom, Nemanjom Bjelicom, Markom Kešeljom i Milanom Mačvanom počeo ozbiljnu košarkašku priču. Profesionalnu karijeru započeo je u Partizanu, branio je boje čak 17 klubova, a trenutno igra za Lokomotivu Kubanj. I pored medalja koje je osvajao u reprezentativnom dresu, najveću pobedu ostvario je izvan terena. Povredio je koleno 2018. godine, posle čega je zbog pojavljivanja bakterije njegovo stanje bilo veoma kritično…
Pročitajte još
Trenutno Ivan Paunić uživa u prazničnoj atmosferi u Krasnodaru zajedno sa suprugom Milicom i sinom Lukom i raduje se skorom susretu sa Partizanom, jer će im se putevi ukrstiti u Top 16 fazi Evrokupa.
– Žao mi je što tokom cele karijere nikada nisam kod kuće u januaru, ali biće prilike u budućnosti – kaže Ivan Paunić za 24sedam. – Ipak, drago mi je što se nalazim u zemlji u kojoj su slični običaji kao kod nas, pa se donekle onda osećaš kao da si u Srbiji. Juče smo bili do crkve, danas slavimo Božić – naš najlepši praznik. Bilo bi lepo da su mi tu i roditelji, ali dobro. Luki će treći rođendan 16. januara, 11 dana posle toga na Svetog Savu je moj, pa već razmišljamo o torti.
Pre sedam dana se završila godina koja je “naterala” mnoge ljude da shvate da bez zdravlja zapravo ne mogu ništa. Ivan je tu lekciju naučio malo ranije.
– Dok sam igrao za Tofaš, doživeo sam 2018. u Turskoj povredu, koja me najviše poremetila. Bilo je baš strašno, mogao sam da izgubim nogu, dva dana su me delila od smrti. Posle toga sam počeo na život i na košarku da gledam sasvim drugačije. Samo da smo živi i zdravi, pa će biti klubova, utakmica i svega ostalog. Ljudi dok sami ne prođu kroz neke situacije ne znaju da cene prave stvari. Ja u tom trenutku nisam razmišljao o sportu već samo da izvučem živu glavu. Dva meseca sam ležao u bolnici polu živ, polu mrtav, sa temperaturom 39 stepeni. Braunile su mi bile u rukama, deset puta dnevno su mi vadili krv, preživeo sam pakao. Porodično smo izašli jači iz svega toga, ali je svakako mnogo uticalo na moj životni put.
MN Press
Posle svega Paunić može da zaključi da ga je sreća ipak pogledala, jer je živ i ponovo igra košarku.
– Ako bih pogledao drugu stranu šta bi bilo da sam ostao bez noge. Čitao sam priču o onom dečku iz Crne Gore, svaka mu čast kako je pozitivan, takođe i Nataša Kovačević. Šale se na svoj račun, ali samo oni znaju koliko im se život promenio. Onda kad pogledate povrede koje se dešavaju… Kad sam video da se Dragan Milosavljević ponovo povredio kad se vratio da trenira posle godinu dana, baš mi je bilo strašno. Povreda kolena je paklena za sportiste. Mene je sve to što se desilo odvojilo godinu i po dana sa terena, ali hvala Bogu sada je sve super.
ŠPANIJA JE POSEBNA
Od svih zemalja u kojima je igrao Ivan kao najlepšu bira Španiju.
– Tamo sam najviše uživao dok sam igrao za Fuenlabradu. Živeo sam u Madridu, a to je za mene jedan od najlepših evropskih gradova. Igrao sam super, navijači su me prihvatili fantastično, stekao sam mnogo prijatelja. Lepo vreme, stalno sunce, stvarno pozitivna energija. Bio sam tamo ukupno četiri godine i sve se super sklopilo.
Period oporavka i povratka nije bio ni malo jednostavan. Kada se vratio na teren potpisao je za Teheran, posle je kratko bio u Megi do prekida sezone zbog korone. U oktobru je stigao u Lokomotivu.
– Koliko god bio spreman, veoma teško je pronaći klub. Logično je da žele prvo da vas vide na terenu, da znaju koga dovode i šta plaćaju. Ti to u tom trenutno ne možeš da pokažeš jer ne igraš nigde. Meni fale utakmice i taj takmičarski ritam. Osećam da mogu da igram još mnogo – nije sad ni bitno da li će to biti godinu, dve ili pet. Lepo mi je na terenu i uživam. Sve što sam doživeo je prošlost i samo gledam unapred. Sada ne mogu da budem nezadovoljan, igrao pet minuta, deset ili 30. Hvala Bogu što sam živ i što imam nogu, a vremenom će se vratiti minutaža.
Svi ljubitelji košarke znaju da je klub iz Krasnodara jedno od najzvučnijih imena trenutno u Evrokupu.
– Veoma su dobro organizovani i u ovom takmičenju imaju najveći budžet. Igrači imaju pritisak da mora da se napravi dobar rezultat. Nedavno je potpisao Vilijams Gos, bivši igrač Partizana, tako da sa njim ćemo biti jači. Bio je potreban plejmejker pored Kalnietisa, jer on već ima 35 godina i teško mu je na ovakvom nivou da igra 35 minuta. Sad će se njih dvojica menjati, tako da je roster skroz popunjen.
Ambicije su kao i godinama unazad kad je ovaj tim u pitanju najveće moguće.
– Trener Pašutin je sa Lokomotivom osvojio Evrokup 2013. godine, tako da sigurno da žele da ponove takav uspeh. Ekipa je veoma kvalitetna, ima nekoliko igrača koji su igrali u NBA, ima ih sa evroligaškim iskustvom. Većina je tu već dve godine, sa istim trenerom i u ozbiljnom su sistemu. Bitno je da se dobri individualci uklope na pravi način.
MN Press
Mnogi sportisti se iz Rusije vrate sa negativnim iskustvom – što zbog vremena, što zbog prenapornih putovanja, ali to kod Paunića nije slučaj.
– Igrao sam za Nižnji pre desetak godina i to veoma dobro, pa onda imam pozitivan utisak kad je ova zemlja u pitanju. Učestvovao sam tada na Ol-staru u Rusiji, pa sam se rado vratio. Krasnodar nije kao što je na primer Sibir. Ovde skoro da ne pada sneg, sunčano je poslednjih 15 dana, prosto da ne poveruješ da je lepše vreme nego u Beogradu. Mnogo je drugačije nego u onim tmurnim gradovima gde je čak i minus 40. A i kada su putovanja u pitanju imamo olakšavajuću okolnost jer nam klub u više od 50 odsto slučajeva obezbedi čarter, to je vrlo bitno kada igraš dva takmičenja.
Ivanu je drago što je deo ovakve priče, ali priznaje da je očekivao malo veću minutažu (Evrokup 5:48 minuta u proseku, VTB liga 8:54).
– Trener je specifičan i najviše pruža priliku igračima koje dugo poznaje. Većina košarkaša koji su tu duže na početku nisu imali značajne uloge, a sada igraju po 40 minuta. Ima baš velikih asova, tako da videćemo šta će biti. Potpisao sam ugovor do kraja sezone, za sad su zadovoljni, ali ne znam kakva će biti uloga u nastavku. Zbog korone svi igrači imaju u ugovoru opciju da se u bilo kom trenutku raskine saradnja da li to želeo klub ili košarkaš.
Pročitajte još
Lokomotiva je u grupnoj fazi ostvarila skor od osam pobeda i dva poraza. Ispred nje je u grupi C ostao samo Virtus koji je jedini neporaženi tim u Evrokupu. U nastavku će se za četvrtfinale boriti sa ekipama Partizana, Metropolitana i Trenta.
– Ima mnogo kvalitetnih ekipa u takmičenju. Kad pogledamo našu grupu mislim da ćemo se za prolaz dalje boriti sa crno-belima i sa Francuzima. Znam da je trener Metropolitana Zdovc odličan stručnjak, znaju se kod njega principi i ima sistem, igrači su prave atlete. Protiv njih će biti teška utakmica, kao i protiv Partizana.
MN Press
Prvi okršaj sa crno-belima zakazan je za 27. januar u Rusiji na Ivanov rođendan, a 2. februara je revanš u Beogradu.
– Igrao sam protiv njih kada sam bio u Budućnosti i Megi, tad je baš bila paklena atmosfera. Uvek kad sam u Beogradu dođem da gledam Partizan, ambijent je uvek poseban. Mislim da je i za njih i za Zvezdu ogroman minus što se igra bez navijača ove sezone, jer su to klubovi koji ostvaruju uspehe na krilima publike. Raduje me što ćemo igrati i siguran sam da je za Lokomotivu ogromna prednost što crno-beli igraju pred praznim tribinama. Druga priča bi bila da se igra u punoj “Areni” ili “Pioniru”. Doći ću u Beograd, videti malo svoje, što je super.
Paunić je iz Humske otišao pre deceniju i po, ali se ljubav prema klubu nikada nije ugasila.
– Partizan je promenio moj život i ja ću do kraja života biti zahvalan, sve najlepše mislim o ljudima iz kluba. Igrao sam u Grockoj protiv Zemuna i ubacio sam 63 poena. Ljudi iz Partizana su gledali tu utakmicu i sutradan su pozvali moju mamu i ponudili mi stan i stipendiju. Moj život sa promenio posle tog meča preko noći. Upisao sam školu u Beogradu, osvajali smo kadetska, juniorska, sva moguća prvenstva. Proveo sam ukupno tu šest godina. Da nije bilo Partizana, ne bi me niko video i možda ne bih izašao na glavnu scenu nikada – zaključio je Ivan Paunić.
REPREZENTACIJA JE ODSKOČNA DASKA
Pomisao na srebro na Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009. Pauniću će uvek izazvati osmeh na licu, iako je i tokom narednih godina imao priliku da nosi dres Srbije.
– Prvo smo osvojili Univerzijadu u Beogradu, pred našom publikom u “Areni”. Prelepo je bilo, poseban doživljaj jer smo bili domaćini. Posle je nas nekoliko selektor Ivković pozvao u A selekciju i to je bio početak naših karijera zapravo. Dobro smo se pokazali pa su klubovi bili zainteresovani, videla nas je cela Evropa. To srebro je posle svega tokom 2009. što se dešavalo, samo bilo šlag na torti. Reprezentacija je odskočna daska definitivno.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari