Plivanje na čekanju, vreme je za nove stvari: Čaba Silađi za 24 sedam o prekretnici u životu

27.09.2021

18:00

0

Srpski as sa suprugom razmišlja o preseljenju u Mađarsku

Plivanje na čekanju, vreme je za nove stvari: Čaba Silađi za 24 sedam o prekretnici u životu
Copyright Foto: Marko Metlas/MN Press

Srpski plivač višestruki šampion, osvajač brojnih medalja sa velikih takmičenja Čaba Silađi za 24 sedam priča o bogatoj karijeri, kao i o privatnim segmentima života.

 
Čaba je rođen 23. avgusta 1990. godine u Senti. Osnovnu  školu i gimnaziju završio je u Bečeju. Plivanjem je počeo da se bavi 1997. godine, a paralelno je do 2004. godine trenirao vaterpolo. Trenutno živi u Novom Sadu. 

Gde je ovih dana i šta radi Čaba Silađi? 

- Poslednjih mesec, dva sam dosta u autu jer sam često ili na putu za Bečej ili za Mađarsku. Dosta toga se izdešavalo od Tokija do danas. Prva najlepša i najbitnija stvar je da dam se oženio i sad treba doneti važne odluke u životu. Sa suprugom najpre moram da donesem odluku gde ćemo živeti i šta ćemo raditi pa je odlazak u Mađarsku uglavnom vezan za te stvari. Ja sam trenutno zaokupiran time da nađem posao u struci, gledamo stanove na više lokacija, tako da borba traje na više frontova. Što se tiče sporta i plivanja trenutno je to na čekanju. Ne mogu da kažem da treniram jer to što odlazim na bazen i u teretanu pre može da se kategoriše kao rekreacija. Trenutno mi tako odgovara pa ćemo videti šta će sa sportom dalje da bude.

Foto: Ivica Veselinov/MN PRESS
 

 

Ove godine bili ste na vašim četvrtim Olimpijskim igrama? Kakvi su utisci? Ove su igre po svemu bile drugačije od svih prethodnih? 

- Igre su bile specifične, ali to se već zna. Bilo je izuzetno naporno i opterećivalo je to dosta sportiste počev od dve aplikacije koje smo obavezno morali svakodnevno da koristimo (da kucamo zdravstvene izveštaje), preko PCR testova koji su bili svakodnevni i što se tiče samog protokola ponašanja na borilištima, u selu, u kantini... to je bilo izuzetno naporno. Deo koncentracije se rasipao na deo o protokolu. Meni deluje kao da je prošlo već godinu dana od Igara. Japanci su bili vrlo ažurni, jer to što su oni uradili je bilo na visokom nivou i teško da bi ko mogao tako da organizuje sve kao oni. Deset hiljada sportista je bilo tamo i to iziskuje prvo ljudske resurse, a bili su desetkovani jer je dosta volontera otkazalo učešće tamo, ja ne mogu da kažem bilo sta loše oko organizacije iako se videlo da nije sve kompaktno kao što su oni zamislili to pre kovida. Verujem da bi Japanci digli lestvicu za tri stepenika gore u nekim normalnim uslovima. Ovo su najneverovatnije OI na kojima sam ja bio.

Vi ste odlazak na OI 2008. nazvali nagradnim putovanjem. Kako biste nazvali putovanje u Japan? 

- Nazvao bih ovo putovanjem da bi moja savest bila mirna zbog svega, zato što sam se dosta borio sa mišlju da li ući u olimpijsku godinu ili ne. Sad kad pogledam unazad, pik moje karijere je bila 2019. godina kada sam ostvario svoje najbolje rezultate i onda je došla 2020. sa kovidom i nikad nećemo saznati da li bi ona išla na gore ili na dole. Ovako sam ja mogao da se trkam samo krajem 2020. tačnije u decembru gde sam postigao neke rezultate blizu mojih ličnih rekorda. Međutim to je meni bilo nedovoljno i zato sam se lomio da li ući u tu olimpijsku godinu, svestan da ću biti godinu dana stariji u Tokiju. Ipak, da nisam otišao do kraja života bih sebi postavljao pitanja "šta bi bilo da sam pokušao". Ako je u Pekingu bilo nagradno putovanje ovo je bilo da se sve to završi, zaokruži petogodišnji ciklus.

Da li i dalje smatrate da to što su Igre odložene je u vašem slučaju bio gubitak vremena? 

- Definitivno da! U periodu priprema sam se trudio da što manje mislim na to, jer nije dobro kad čovek na putu do cilja traži izgovore.

Kažu da ste bolju formu imali po povratku u Srbiju, tačnije u Nišu, što su pokazali i rezultati?

- To je interesantna činjenica o kojoj više mogu da pričaju neki drugi ljudi koji su odgovorni za formu sportiste. U trenutku kada dam otplivao trku u Nišu i taj rezultat koji je i dalje bio ispod očekivanja. U jednom momentu sam se pitao da li sam ja u Tokiju podlegao pritisku i da li je tamo u pitanju bila trema. Ali brzo sam našao odgovor da nije prvo jer sam ja 14 godina u seniorskoj konkurenciji i bilo je trenutaka kada sam zbog treme gubio neke velike medalje (borba direktna na EP kada sam gubio medalju) ali kvalifikacije na OI ne mogu da prepišem tremi. Još jedna stvar, koja pokazuje da je forma bila promašena je da sam ja posle moje trke u Tokiju, dan kasnije otišao u teretanu i bukvalno kažnjavao sebe trenirajući do otkaza da bih neki svoj stres ostavio tamo da posle tog treninga budem ispražnjen. Tri dana posle toga jedva sam hodao i dizao ruke od upale. Od trke u Japanu do trke u Nišu sam ukupno ušao tri puta u bazen (u periodu od 8 dana), nisam trenirao i u svim tim okolnostima sam otplivao bolje što govori da je forma bila promašena. Smatram da ja ne mogu za to da preuzmem odgovornost jer postoji neko ko trenira, način treniranja i doziranje odmora. Ja sam sa istim trenerom radio 4 godine, postigli smo mnogo toga zajedno i mislim da plivač ne sme ni jednog trenutka da sumnja u svog trenera. Greške se dešavaju i svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti. Život ide dalje i to je sve sport. 

Foto: Marko Metlas/MN Press
 

 

Kakva su vam sećanja na Debrecin 2007. i vas međunarodni debi? 

- Debrecin ostaje duboko urezan u mom sećanju, znam svoje rezultate u stotinku. Ali ono što je još bitnije, deleći prostor sa našim najboljim seniorima u tom momentu, za mene je bilo najbitnije da kazem da sam član reprezentacije u kojoj su plivali Milorad Čavić i Mladen Tepavčević koji su u tom trenutku za mene bili idoli i uzori. Plivao dam discipline kao Mladen i on je za mene bio neko koga planiram da pobedim u nekom trenutku. Video sam kako je sport njima pomogao da postanu fantastični ljudi i uverio sam se da ću i ja jednog dana biti kao oni. 

Kakvi su vam dalji planovi i sto se plivanja tiče, ali i vašeg zanimanja za koje ste se školovali? 

Što se tiče plivačke karijere je da ću sledeće godine sigurno da se takmičim. Ono što nije sigurno je koja će to biti takmičenja. Znam da će biti državno prvenstvo sve ostalo će zavisiti od toga gde ću raditi i koliko.

Čaba Silađi diplomirao je  na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

U plivačkoj karijeri ostvario je dosta zapaženih rezultata na svetskim i evropskim juniorskim prvenstvima. Na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008. je u Montrealu osvojio srebrnu medalju na 50 m prsnim stilom, a bronzanu na 100 m.

Bio je član Srpskog olimpijskog tima na OI u Pekingu 2008. godine, na Mediteranskim igrama u Peskari 2009. i Univerzijadi u Beogradu gde je osvojio i jednu medalju. Učestvovao je i u polufinalima na 50 m prsno na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu i EP u Budimpešti. 

Na Evropskom prvenstvu u kratkim bazenima 2009. u Istanbulu osvojio je bronzanu medalju u trci na 50 m prsnim stilom, što mu je prva seniorska medalja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: J. N.