Svetski dan srca: Dovoljni su sitni koraci i male životne promene jer život retko daje drugu šansu

Dvadeset deveti je septembar - Svetski je dan srca i dan kada treba da se zamislimo i postavimo sebi pitanje, kolika je cena nebrige o našem najvažnijem organu.

U brojkama cena je ovolika:

Čak 52.330 ljudi godišnje u našoj zemlji umre od bolesti srca, što je učešće od 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu. I nije samo do nas. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana srca je „Poveži se srcem".

Da statistika ne bude tako crna, dovoljni su sitni koraci i male životne promene svakoga od nas.

Na Dan srca, u pomoć smo pozvali doktora za srce, profesora doktora Nebojšu Tasića, kardiologa u institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, sa kojim pričamo o infarktu kao nejčešćem oboljenju srca, ali i fenomenu zlanih sati nakon što ga neko doživi.

 - Retko život daje drugu, a još ređe treću ili četvrtu šansu. Infarkt miokarda ili “srčani udar” nastaje kao posledica zapušenja koronarnih arterija koje hrane srčani mišić. Kao posledica zapušenja dolazi do ishemije odnosno “odumiranja” mišićnog tkiva koje ta arterija hrani, objašnjava profesor Tasić.

Profimedia

Vreme je mišić

Pre 35 godina jedan od pionira savremene kardiologije, čuveni Eugene Braunwald je u medicinu uveo termin “vreme je mišić”.

 - Kao posledica ove revolucionarne hipoteze, danas znamo da je jedini način da očuvamo naš srčani mišić da što pre “otpušimo” odnosno rekanališemo zapušenu arteriju. Danas za to imamo dva glavna alata: lekove, odnosno trombolitičku arteriju koja, ukoliko ne možemo da pacijenta da u okviru 120 minuta dopremimo do sale za kateterizaciju,  uspeva da otpuši arteriju i spasi život. Drugi i danas najvažniji vid lečenja je perkutana revaskularizacija miokarda (PCI) odnosno “otpušavanje arterije u salama za kateterizaciju. 

Promo/Aleksandar Starčević

Ne ignorisati simptome

Veoma je važno da pacijenti ne ignorišu simptome infarkta: jak bol u grudima praćen malaksalošću, ponekad i znojenjem i tahikardijom. Anginozni bol može biti i u vidu “pečenja” u grudima, bola u stomaku I drugih vidova bola tako da je veoma važno ne izbegavati ove simptome  i što pre se javiti lekaru.

 - Jer, tada su ključni zlatni sati. U okviru tih 120 minuta ako “otpušimo” arteriju najčešće sprečavamo značajno oštećenje srčanog mišića i omogućavamo srcu da se oporavi, kaže Tasić.

Profimedia

Kad srce boli

Iako srce ne može da pukne na dva dela kao na slici, struka se slaže u tome da simptomi “slomljenog srca” mogu biti toliko intenzivni da se osećaju kao fizički bol. Da li nas srce zaista može boleti?

 - Bol u grudima kao posledica “emotivnog sresa” je i dalje ono što pogađa pre svega mlađu populaciju, mada i stariji nisu “imuni” na ovu bol. Često se kaže „boli me srce“, a to je u velikom broju slučajeva kod bolesnika sinonim za bol u grudima, koji je, s druge strane, veoma širok pojam i obuhvata različita oboljenja i stanja. To i jeste jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se pacijenti javljaju lekaru – zaključuje profesor dr Nebojša Tasić.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi